Народно благостање

папи |||

= ио, utolik0" је veći naš rizik da za iste pare dobijemo = marije robe — ako bi u međuvremenu skočile cene u Nemačkoj. Da li je to pod pritiskom Nemaca ili iz naše sopstvene * uviđavnosti, glavno je da je to pitanje rešeno još pre nego što · e sastao: pomenuti odbor. U današniem uvodnom članku vi* deće čitaoci da je Finansijski zakon dao odobrenje Vladi da za obnovu našeg voznog parka potroši pola milijarde dinara. Najveći deo će se svakako potrošiti u Nemačkoj. Tako postoji mogućnost, da koje za saobraćajne potrebe, koje za izgradnju gvožđare u Zenici pokrijemo ceo saldo. Na to će se svakako odnositi izraz »dopunski uvoz«, koji se nalazi u ko„minikeu.- ; | у s. ~ Svakako da |e moralo biti govora i O našem izvozu. Mi „.imamo po{rebe za većim kontingentima: U kominikeu se ništa ne “govori o tome, da li smo dobili kakve nove kontingente. Mi mislimo da će Nemci biti skloni da nam ih dadu, ukoliko ne bi veliki saldo smatrali za smetniu.

=== Талијанска влада објавила је Диктатура. новчаничне бан- нов закон о уређењу штедног ке и државе у талијанском и кредитног пословања. Овим

банкарству . законом завршен је развој та-

њих десет година потпуним и непосредним 'подређивањем штедионица и кредитних установа држави.

Нови закон углавном је значајан више с формалне стране, јер претставља само систематски окуп свих оквирних и специјалних закона и уредби, објављених од 1926 на даље, који су, већ били постали непрегледни. Досадашње _ главне етапе чине: закон о заштити штедиша (1926) ко_јим је уведен надзор новчаничне банке над трговачким, и _ закон од исте године који је ограничио организационо ши_рење банака, Год. 1929 следиле су уредбе о штедионицама

и заложним заводима. Али одлучна офанзива државе почела

i i

је тек год. 1931, када је криза почела да добија веће раз-

мере; тада је основан државни завод за индустријски крелит (МГ који је 1933 допуњен сличним заводом за дугорочно кредитирање обнове индустрије (КГ). Поред тога из_ дат је и низ специјалних Уредаба о појединим врстама кредита и кредитних завода. У средишту новога закона који је досадашње уредбе - сажео, а извео и формалне закључке из целога развоја, сто"ји стварање свемоћи новчаничне банке. Талијанска банка постала је равноправна установа која има да буде централна ' банка целе земље. Зато је и одређено да убудуће само из"весни кредитни заводи смеју бити власници акција новчаничне банке. Досадашњи капитал износио је 500 мил. лира, 'али је само 60% било уплаћено, а половина акција је била у приватним рукама. Сада Талијанска банка откупљује све акције, смањује капитал на 300 мил. лира и поново га дели. Што се пословања тиче, банка ће престати са директним трговинским «кредитним послом, а нарочито са меничним диоконтом којим се је до сада бавила, конкуришући приват| HMM банкама. Она ће служити за реесконт трговачким банкама, а уједно ће бити и резервна банка заводима за инду=стријски кредит; то долази до израза у персоналној унији - са ТМЕ У ГМ сједињују се, ради бољег прегледа, досадашњи · Consorzio Sovvenzione Valori koi је постојао при новчанич· ној банци за кредитирање Mo Ha' 5 година, затим ГМ] који је могао да даје кредите до 10 година, и финансијско одељење ТЕЛ који је давао кредите до 20 година. Да би се « појачала веза са средњим провинцијским заводима, 1МП сме ""по покрајинама и провинцијама да оснива заступства. 'Новчанична банка је и досада вршила надзор над баножама али сада је ово њено право нарочито истакнуто, а уједно и проширено. У ту сврху ствара се самосталан „Ин"непекторат за заштиту штедног капитала: и давања кредита", чији претседник „постаје гувернер иновчаничне банке. Ова

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

лијанског банкарства послед-.

Страна 225

установа преузима од новчаничне банке надзор над банкама, а од Министарства пољопривреде надзор над штедионицама, заложним заводима и сеоским кредитним заводима. Уз то инспекторат добија право надзора и над хипотекарним и полудржавним банкама и ефектним берзама, и над повећавањем кгпитала и издавањем обвезница. Сам инспекторат стоји код контролом једног министарског одбора који даје (опште директиве штедне и кредитне политике.

(Остали банкарски апарат се не мења; регионалне и локалне банке и штедионице могу и даље да раде. Једино се јавноправним заводима, као што су некадашње новчаничне банке и неке социјално-политичке установе, придружују оне велике банке које имају филијале у више од 30 провинција; то су: Банка Комерчијале Италијана, Кредито Италијано и Банка ди Рома.

Ваља рећи да овом реформом стварно није настало велико побољшање. Једино је сасвим јасно дошла до израза надмоп државе која је у ствари већ постојала. Али циљ ове надмоћи није да ослободи индустрију од ризика краткорочних банкарских кредита, или штедни капитал несигурности кредитирања индустрије. Напротив, циљ је само да се 'обезбеде настојања државе да без тешкоћа добије у руке целокупни штедни и кредитни апарат ради извршења својих ванредних привредно-политичких задатака.

lako Nemačka spada među zemlje sa najvećim brojem klirinških ugovora, ona je ipak od samoga početka najoštrije osuđivala ovaj način plaćanja u međunarodnom robnom i novčanom promefu. I u poslednjem izveštaju Rajhsbanke ponovo ie je izražen ovaj negativni stav prema obračunskom mehanizmu koji je prvobitno uveden da bi se dobilo dopunskih deviza odnosno dopunskih izvoza, ali je u stvari većinom doveo do smanjenja slobodnih deviza i razmene robe. Ali u izveštaju se kaže i to da klirinške ugovore uprkos svima nedostatcima treba zadržati, jer za sada boljeg sredstva nema; treba ih samo, ukoliko je to moguće, stalno prilagođavati privrednim prilikama, iako su za to potrebni stalan dodir sa stranim ugovoračima i česti pregovori

Bezuspešan pokušaj poboljšanja klitinškog sistema

| Nemačka je isprva pokušavala da u klirinške sporazume unese što više konstruktivnih elemenata, kao у. švedsku klauzulu, a kada se ova pokazala neefikasnom, tzv. holandsku klauzulu; s vremenom, međutim, nastala je potreba da se sav napor usredsredi samo na sprečavanje destruktivnih posledica. U vezi s time zanimliivo je ofstupanje od načela kliringa u ugovoru sa Belgijom gde je, po ugledu na sporazum sa Engleskom, uveden opet slobodni promet deviza na podlozi određenog ključa u razmeni robe.

Međutim, od naročitog su interesa sadašnja poboljšanja u kliringu sa Grčkom, Jugoslavijom, Poljskom i Švajcarskom gde se naročito ide za uklanjanjem klirinškog: salda. Ovaj saldo zaista pretstavlja smetnju, jer poveriocu otežava finansiranje i primorava ga da te teškoće prevaljuje na dužnika povišenjem cena. Grčka, koja u prometu s Nemačkom ima višak izvoza i prema fome ı aktivni saldo, pokušava sada sledeće rešenje. Pomoću velikih državnih porudžbina ima da se poveća UVOZ i time smanji saldo; putem odabiranja dobara čije se plaćanje dozvoljava preko kliringa, ima se ograničiti izvoz, tako da ne bi moglo da dođe do novog viška. Slično sada namerava i Јиgoslavija. Za izravnanje postojećeg salda služiće, po grčkom uzoru, državne porudžbine; početak čini velika porudžbina kod firme Krup u vrednosti od 130 mil. dinara. Ali mere za sprečavanje stvaranja novog viška razlikuju se od autonomnog destruktivnog grčkog rešenja. Verovatno će se ograničiti uvoz iz ostalih zemalja u korist klirinških; ovakvo rešenje predlo-