Народно благостање
Страна 224 И
регистар пловних објеката, добијања патента и одобрења пловидбе пловног објекта на рекама и језерима (Т.бр. 303 Закона о таксама); из прихода од других пристанишних
· такса, које могу бити прописане; из годишње дотације Ми· нистарства саобраћаја од 1 мил. дин. за време од 15 годи-
на; из годишње: дотације Дирекције речне пловидбе по 500.000 дин. за време од 15 год.; из чистог прихода екс-
. плоатације изграђених делова београдског пристаништа и . његових уређаја. Уколико приходи Фонда не би били до-
вољни за плаћање ануитета, разлика ће пасти на Општи државни буџет. Једнократне дотације по 15 мил. дин. из Фонда за јавне радове и Општег калдрминског фонда биће
, исплаћене у три једнаке годишње рате по 5 мил. дин.
Грађењу осталих делова београдског пристаништа
приступиће се тек по обезбеђењу отплате државног зајма.
код Д. Х. Б. Али Уредбом се предвиђа, да се у ту сврху могу одобравати нова задужења и то: на подлози прихода пристанишног "фонда и даље дотације из Општег калдрминског фонда. Исто тако предвиђено је да се материјал потребан за ове радове, уколико се не израђује у земљи, може увозити без царине и трошарине.
Удружење индустријалаца у Новом: Саду покренуло је на својој годишњој скупштини једно врло интересантно лпитање, наиме оснивање једног Министарства народне привреде. Тај захтев правдају опште привредним аргументима и својим сталешким интересима. У вођењу наше привредне политике не постоји јединствена
За министарство народне привреде
_ линија, по једном истом проблему разилазе се обично дија-
метрално смернице наших привредних министара. (5 друге
_ стране би и индустрија оснивањем једног заједничког ми-
нистарства лакше дошла до свог пуног изражаја. Сам захтев изгледа данас неостварљив, из разлога који са екочомском политиком немају никакве везе. Нема сумње да индустријалци имају право када тврде да је наша економска политика парцелисана између разних министарстава, или још боље министара. То је нарочито падало у очи последњих неколико година када су владе биле врло хетерогене, састављене од људи који су имали потпуно различите погледе не само на политику него и на народну привреду. То, дабоме, није ништа необично, то је људски, али је несрећа у томе што они у последњој инстанцији доносе мере које се укрштају, супротстављају и разилазе.
Данас то долази још јаче до изражаја, када држава све више задире у приватну привреду и што стога расту и компензације појединих министара. Што су оне веће, а данас су већ и код нас доста велике, тим већа штета и неприлика настаје за привреду од размимоилажења министара који стоје на челу привредних ресора. У време када је привредна политика државе била ограничена на фискални сектор, почињала разрезивањем, а свршавала убирањем пореза, то збиља није ипрало готово никакву улогу, али данас економска политика за народну привреду има много већу важност.
(Осим тога код нас постоје врло јаке сталешке организације које својим утицајима још више доприносе томе парцелисању економске политике.
То све показује да је неопходна потреба њене координације. Једна врста такве принудне координације је додуше проведена у Министарском савету, али се од њега као органа који "не учествује у припремама мера економске политике, него их само одобрава или одбија, не може тражити да има довољно јаку контролу свих тих мера. Са становишта народне привреде имају дакле новосадски 'индустријалци потпуно право када траже министарство које ће целој нашој привреди одредити основне смернице.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
· Бр. 14
"Друпо: је питање "може: ли индустрија од тога очеки-
вати неке користи. Ми сматрамо да може у извесној мери. |
вачке и индустријске. (Особито прве две развиле су врло велику пропаганду и тако рећи успеле да акапаришу јавно мишљење. Успеле су да се створи с једне стране предрасуда о улози такозваног крупног капитала, а (с друге о њиховој социјалној улови т. вв. малих људи. Оснивањем једног заједничког привредног министарства и кориговањем пословне политике наше индустрије, могла би се та неисправна схватања :отстранити. Индустрија треба да схвати да
· Код нас постоје три сталешке организације: занатске, трго- |
њена пословна политика има да буде упућена да служи се-
љаку и раднику, и да је у том смеру коригује. То код нас-
један део индустрије заборавља и зато сељак није ни могао да схвати да је индустрија његова савезница. Када би се то постигло, што зависи само од индустрије, онда би једно привредно министарство у коме би тенденције свих
привредних грана биле заступљене, могло много да јој ко- .
ристи. Сељаци и: радници, њени природни савезници, дошли
· би до много јачег изражаја. ~
Skoro dve nedelje zasedavala je komisija sastavljena od jugoslavenskih i nemačkih delegata na osnovu ugovora od 1 maja 1934 god. za unapređenje i regulisanje jugoslavensko-nemačkih trgovinskih odnosa, a naročito za olakšanje sprovođenja samog ugovora. Komisija
Jugoslavensko-nemački ekonomski odnosi
=
dakle nije imala zadatak da menja pravnu osnovu ekonomskog:
prometa, već samo da u duhu ugovora ukloni smetnje i unese pravičnost. lako je kominike izdat tim povodom ostao u Opštim izrazima, za poznavaoca pitanja jasno je, da se komisija morala baviti pre svega pitanjem obračunskog kursa po kliringu, zatim onim uklanjanja velikog i trajnog salda po kliringu, olakšanjem uvoza i izvoza, kako sa gledišta samog kliringa tako i sa gledišta obostranih interesa. Kao što se iz kominikea da zaključiti, u pogledu obračunskog kursa nije donesena nikakva izmena. Naši klirinški čekovi ostaju i dalje u praksi. Prema pisanju nemačkih listova oni nisu bili zadovoljn! ovom našom praksom, premda ona tangira naše privredne interese, jer ukoliko |e marka niža prema dinaru, utoliko su niže i cene u dinarima koje dobijaju naši izvoznici. Ali ima naših izvoznih artikala, koji imaju tako dobru prođu na svetskom tržištu da cenu određujemo mi i da prema tome pad marke znači samo povećanje cene u markama, koju bi imali Nemci da plate. Zbog toga su verovatno Nemci insistirali kod izvesnih artikala da se odustane od prakse utvrđivanja kursa čeka u markama na našoj berzi. Kako je, međutim, nemoguće u obimu jednog klirinškog sporazuma uvoditi nekoliko vrsti maraka, to je verovatno ovaj zahtev Nemaca ostao neostvaren.
Prema pisanju naše štampe može se videti da su i neki naši izvoznici bili nezadovoljni maksimalnim cenama ufvrđenim od strane Nemaca za izvesne naše izvozne artikle. Ne znamo da li je naša delegacija uspela da podigne cene u markama.
O
Verovatno da je glavni predmet razgovora bio veliki
galdo u našu korist po računu kliringa. Nemci pokazuju veliko nestrpljenje prema ovom saldu, premda on njima ni finansijski ni ekonomski ne smeta, a za nas pretstavlia i ekonomski i finansijski veliki teret. Niko Žživlie ne želi no mi, da se UVOZ iz Nemačke poveća što pre u toj meri, da se trgovinski bilans izjednači, a time će se izjednačiti i platežni bilans. Nemci znaju vrlo dobro da ti kapitali koji leže na računu kliringa, pretstavljaju s jedne strane obrtni kapital naše narodne privrede as
druge garanciju da ćemo mi u Nemačkoj kupiti robu za Ceo. iznos. Ukoliko pre realizujemo to potraživanje, utoliko će se .
pre osloboditi obrtni &apital našeg izvoznika. 1 510 duže čeka