Народно благостање

11. април 1986,

је знатно више порастао број упослених мушкараца (3.866), него ли женских (1.563). Као што смо већ констатовали у бр. 11, све до пред крај прошле тодине у порасту броја упослених играла је главну улогу женска радна снага. Сада, међутим, имамо обрнуту појаву; број упослене мушке радне снаге расте знатно брже, него ли женске. Ово је такође повољна појава у кретању упослености, јер се знатно више повећава куповна снага радничке класе, пошто су наднице мушкараца веће од оних женских радница.

У свом најновијем извештају Оузор примећује, да је на дан 20 марта достигнут највећи годишњи диференцијал. Тога дана број упослених био је за 6.342 већи према броју истога дана 1935. Тако висок годишњи диференцијал забележен је последњи пут у месецу мају 1930 године тј. пре почетка светске привредне кризе. Сем тога, и у сезонском погледу показује се знатно повећање броја упослених; према фебруару пораст у марту износи 2896, а према јануару 4.360. -

Номинална надница ни у марту месецу није престала да пада. Просечна дневна обезбеђена надница у овоме месецу била је 22.18 дин. или 0.14 дин. мање од оне у истом месецу прошле године. За последњих пет месеци просечна надница и промене према одговарајућем месецу у претходној години изгледају овако (у динарима):

Новембар 1935 22.43 — 0.06 Децембар + 22.36 — 0.04 јануар 1936 22.33 — 0.10 Фебруар „ 22.18 — 0.17 Mapr » 22.18 — 0.14

Као што се види, номинална надница у марту остала „је вепромењена према оној у фебруару. Као карактеристику треба поменути повољније кретање надница женске радне снаге. Према марту прошле године номинална надница женских пала је само за 0.02, а мушких за 0.31 дин. Овако неједнако кретање надница последица је стања на радном тржишту у Дравској бановини, које се карактерише знатно већом понудом мушке радне снаге.

Целокупна дневна осигурана надница у марту месецу била је 1.762.492 дин, што према истом месецу у 1935 г. претставља пораст за 110.528 дин. или 6.6%. Доходак радничке класе Дравске бановине у марту био је за 2.8 мил. дин, већи од онога у стом месецу 1935.

Prema mesečnom izveštaju Narodne banke za februar dobijamo sledeću sliku naše narodne privrede u tom mesecu: opšti ı dosta znatan napredak prema istom mesecu prošle godine, a malo, većinom sezonsko, popuštanje i to samo kod nekih privrednih grana prema ianuaru ove godine. Opšti indeks cena na veliko iznosio je u januaru 70, ti. za 6,1 poena više no u istom mesecu prošle godine, a za 1,1 manje no u januaru. Porast prema prošloj godini dolazi uglavnom od povećanja indeksa biljnih proizvoda za 22 poena na 82,9, mineralnih proizvoda za 2,3 na 31,1 i industr:iskih proizvoda za 3,9 na 69,9, dok je istovremeno indeks stočnih proizvoda pao za 3,3 na 53,8. Popuštanje prema januaru došio ie uglavnom kao posledica pada indeksa stočnih proizvoda koli je pao od 56,7 za 2,0 poena; biljni i industrijski proizvodi isto su tako popustili, iako u znatno manjoj meri, dok je indeks mineralnih proizvoda ostao nepromenjen. Opšti indeks cena na malo u Beogradu ostao je prema mesecu januaru nepromenjen na 71,1. To je tim karakterističn'|e što siu sve cene koje dolaze u ои ostale nepromenjene:

Stanje па5бе пагодпе рпугеде и jebruaru

Бевланнлонћи сзолинине Tomi ri проастанатвинитаноинатир сол

hrana na 73,6, odeća na 72,1, a ogrev i osvetljenje .na 71 20

Nasuprot" tome prema mesecu februaru prošle godine je i taj

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 239

indeks u porastu za 1,3 1 to Као posledica povećanja cene hrani za preko 2 poena, dok su ostala dva indeksa, odeće i ogreva i osvetljenja, pali za 1,8, odnosno 2,2 poena.

U saobraćaju ima za februar samo podataka za broji utovarehih vagona koji pokazuje povećanje za 3 na 93 hilj. vagona prema istom mesecu prošle godine, a smanjenje za 4 hili. prema mesecu januaru o. с. Ovo poslednie se ponavlja svake godine, pa prema fome ne pokazuje nikakvu naročitu tendenciju nego je čisto sezonsko. Isto je tako sezonska pojava i smanjenje prevezenih kilometarskih tona u rečnom saobraćajiL koje je u januaru (poslednji podaci) o. g. iznosilo 34 mil. na 41 mil. tona. Naprotiv prema januaru prošle godine to znači povećanje za 19 mil. tona, t|. gotovo 100%. Indeks rudarske proizvodnje povećao se prema februaru prošle godine za 3 poena na 104, dok je prema januaru, kao što je to obično, pao za preko 7 poena. Najveći porast pokazuje indeks uvoza proizvodnih sretstava za 67,6 na 115,2, dakle skoro za 150%. Prema mesecu januaru ove godine on pokazuje, naprotiv, mali” pad čisto sezonskog karaktera.

Državni prihodi ulaze ove godine znaino bolie no prošlih. Tako su na pr. u februaru izneli 814. mil. dinara, što znači za 87 mil. više no u istom mesecu prošle godine, a za 48 mil. više nego u januaru o. g. Ovo povećanje odnosi se na sve vrste vrela državnih prihoda i iznosi 56 mil. kod neposrednih, 21 kod posrednih poreza, 9 kod monopola i 10 mil. dinara” kod faksa. Nasuprot tome u odnosu prema januaru povećali su se samo neposredni porezi na preko 100 mil. dinara, dok posredni porezi, monopoli i takše pokazuju malo smanjenje, što je i potpuno razumljivo s obzirom na manji broj dana u mesecu februaru.

Prema svim. ovim podacima sudeći, opšte stanje naše privrede pokazuje povoline znakove. To se međutim ne bi moglo reći i za spoljnu trgovinu koja pod uticajima, većinom izvan našega domašaja, pokazuje izvesno popuštanje u odnosu prema prošloj godini. To se pokazuje naročito и моли koji je pao od 237 na 215 mil. dinara. Kako je istovremeno porastao naš uvoz, Što je inače samo po sebi povoljan znak za povećanje kupovne moći našega stanovništva, to smo u febtuaru imali deficit od oko 80 mil. dinara, prema suticitu od 14 mil. u istom mesecu prošle godine. ai XV току једне године Француска је сада доживела трећу кризу франка. Непосредни повод дале су неке сасвим мале психолошке и публицистичке грешке које је спекулација одмах искористила, И то је знак да франак нимало није чврст, о чему смо у последње време неколико пута говорили.

још од почетка марта примећивало се извесно бегство капитала у фунту и долар и наступио је поново пораст тезауризације чији је узрок у страху становништва од 03биљних заплета на Рајни. Од 6 до 27 марта Француска банка изгубила је злата у износу 360 мил. франака, а исто толико износи и омањење приватних депозита. За то време је курс фунте скочио са 74,82 франка на 74,95.

Ово природно ослабљење искористила је спекулација за своју велику офанзиву. Полазиште њених комбинација претстављају нове финансијске тешкоће владе које је 6 марта одао закључак парламента о повишењу овлашћења за емисију благајничких записа са 15 на 21 милијарду франака. Потреба за новим војним кредитима коју |е наговестио министар финансија, оглашена је као изговор који треба да прикрије неодложну набавку нових средстава за текуће издатке. Томе у прилог иде и чињеница да ни енглески кредит од 3 милијарде, којије у међувремену трансфериран, није донео никакво олакшање; сав овај кредит

Опет криза франка!

0 rar a E rem Wu