Народно благостање

Страна 240

углавном је послужио само за извесну неутрализацију последица бегства капитала и тезауризације. То је уједно и оправдавало мишљење да ће код пласирања навих благајничких записа свакако учествовати и новчанична банка, и то путем инфлационистичког проширења кредита. Ову бојазан појачало је још повећање портфеља новчаничне банке са 9,2 милијарди 6 марта на 12,1 милијарди 27 марта које се могло објаснити једино учешћем државе. Министар финансија нада се, додуше, да ће се све ове финансијске тешкоће моћи отстранити емисијом дугорочних зајмова, али н то је искључено с обзиром на раз“>ј курсева ренти који су од августа 1935 у сталном палањ' са 79,40 на 69,30 у фебруару 1936. Сасвим је разумљиво „(a се у таквим околностима поверовало да, с обзиром на свога главног клијента, владу, новчанична банка одливе злата неће више сузбијати повишењем дисконта, као досада, него контролом девизаог промета или чак валутним манипулацијама. Када банка на својој редовној седници у четвртак, 26 марта, упркос великим одливима злата није повисила дисконт, изгледало је заиста да је то истина. Тиме је спекулација добила одрешене руке, и 28 марта избила је одједном криза, че неочекивана, али ипак изненадна. Тражња за девизама се повећала и на девизном тржишту достигле су репортне стопе ускоро висину која одговара 20% укамаћењу. Курс енглеске фунте скочио је на 75,10, онај долара на 15,19, чиме је била достигнута златна тачка.

Али исто тако брзо како је дошло до кризе, наступио је и преокрет, чим је новчанична банка још истога дана повисила дисконт са 3:/2% на 5% и тиме обеснажила све противне вести. 30 марта интервенисао је и Министар финансија и изјавио да остаје и даље противником девалвације или контроле девизног промета. Али овај брзи успех не треба да изненађује, јер спекулација увек бива све слабија што се више угроженог капитала налази у сигурности у иностранству. Напротив, могло би се сматрати да повишење дисконтне стопе не би можда ни било: безусловно потребно, да су умирујуће изјаве дате на време. Не сме се, уосталом, заборавити да у акцији против спекулације није учествоала само Француска банка издавањем злата које се после 28 марта смањило још за око 1 милијарду франака, него да су суделовали и Лондон и Њујорк. Нарочито енглески егализациони фонд купио је знатне износе фрапака, да би одржао курс франка између 75:/, и 75:/з2. Ова акција за одржање стабилности франка има, разуме се, своје практичне разлоге. Фунти треба ради техничке оријентације стабилна страна валута, а с друге стране Енглеска се боји да би од преране девалвације франка могло доћи до незгодних поремећаја код осталих валута у свету. Егаливациони фонд уживао је, уосталом, пуну помоћ банака које очекују девалвацију тек после избора те су зато на позив новчаничне банке онемогућиле спекулативне ангажмане против франка.

Данашњи развој показао је да је криза локализована, али се не може рећи да је преброђена. Па и када се преброди, то ће значити само да је спекулација претрпела пораз. Остаће, међутим, и даље неповерење према покушајима владе да привредну кризу савлада без девалвације, а с тиме и несигурност франка.

шезиииииишашшташиташшашљунштишти Цехословачка је донела УредЧехословачка је решила пи- бу о поравнању задужених тање сељачких дугова по земљорадника, која је ступила

принципу индивидуалне на снагу 1 априла. Према овој заштите Уредби поравнањем се могу rar | користити ·инокосна и задружна имања чија површина имања не прелази 500 ха. Интересенти се за отварање поступка могу обратити надлежној власти до 30 септембра ове године. Власници има-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

ња преко 250 ха. могу тражити поравнање само са претходним пристанком владе. Од поравнања изузети су следећи случајеви: 1) ако је над имањем на 6 месеци пре тражења поравнања по новој Уредби отворен стечај или поступак поравнања; 2) ако власник имања не може да понуди својим повериоцима одређени проценат дуговане суме, који ће платити у одређеном року. Проценат и рок плаћања варирају према величини поседа и то: до 30 хектара 35% потраживања поверилаца плативих у року од 7 година, од 30 до 80 ха. најмање 35% у року од 5 година, од 80 до 150 ха. најмање 40% плативих у року од четири године, од 150 до 500 ха. 45% у року од 3 године. Дужник који тражи поравнање дужан је да у року од осам дана положи трошкове за судску процену имовине. Уредбом се ускрађује право посебне накнаде обезбеђеним повериоцима, ако испред ових стоји првенствено хипотекарно обезбеђење које прелази 80% вредности добра. Отварање поступка поравнања врши се само у томе случају када на то пристане већина пуноправних поверилаца. Сва потраживања државе (порезе, таксе и т. д.) улазе такође у поравнање.

У случају да надлежна власт, која спроводи поравнање, дође до' уверења да дужник неће моћи, и поред своје најбоље воље, да одговори преузетим обавезама, изузетно ће се дозволити и снижење каматне стопе и то на 4.5%.

У циљу заштите поверилаца поравнањем се не могу ксристити дужници, који своја газдинства не воде економично и на тај начин доводе у питање одговарање преузетим обавезама и када дужник одбије да пристане на замену поверилаца под истим условима.

Нова Уредба претставља преокрет у решавању проблема земљорадничких дугова. Све досадање мере око регулисања овога питања биле су ограничене на одлагање извршења и принудне наплате. Прва Уредба о овоме донета је 29 јула 1933 па је потом, у више махова, мењана и допуњавана са тенденцијом проширења на све већи број категорија земљорадничких газдинстава. Међутим, све ове мере биле су недовољне и отуда је следовала нова Уредба, која, као што смо видели, има за основицу принцип индивидуалне заштите.

Već od 1934 nastala je u ltaliji u vezi sa pripremama za rat oskudica deviza. Sa zvanične strane uvedena je zato kontrola deviza, ali se ipak vrednost lire smanjila, i to sa 00% svoga pariteta u 1933 na 93% u 1935. Oskudicu su posle još povećale sankcije, jer su skoro sasvim onemogućile nabavku deviza putem izvoza robe. izvesnu rezervu pretstavljali su krediti kojima je Italija finansirala inostranstvo i koji su sada stavljeni na raspoloženje vladi putem prinudne zamene za državne obveznice; međutim, upotreba ovih rezervi ipak je teža. Preostaju dakle uglavnom samo dosada nagomilane zalihe zlata koje su se u međuvremenu još povećale manje više dobrovoljnim prilozima u samoj zemlji. Ali ni zlata, izgleda, nema dovoljno; to se može zaključiti po očevidnoj nameri prikrivanja koju pretstavlja obustava objavljivanja izveštaja novčanične banke, i po daljem padu vrednosti lire na 89,6% njenog pariteta u Tebruaru Ove godine.

Italija je takoreći zvanično priznala ovu depresijaci|u, ali istovremeno je sve učinila da ne dođe do novog pada vrednosti na crnim berzama, ili da se, po primeru raznih sorti vezanih maraka u Nemačkoj, ne pojave razne sorte lira koje bi se upotrebljavale u različite svrhe, uz odgovarajuće razlike u kursevima. Naročito su suzbijane crne betze, a ograničenjem izvoza i uvoza novčanica učinjena |e iluzornom raznolikost nj hovog kursa koji ie u oktobru pokazivao “depresijaciju od 25%

| . Posle turističke marke iutistička lira

i ; | o