Народно благостање

Страна 358

— Радници на прузи Рипач— Бихаћ који су били у штрајку, вратили су се на посао. Друштво „Батињол“ које гради ту пругу пристало је да повиси наднице од 15 на 18 динара, и на радни дан од 10 часова.

— У Загребу је око 7,5 хиљ. радника у покрету тражећи побољшање радних и платежних услова. То су из: међу осталих: собосликарско-личилачки,. који траже колективни уговор, са надницом од 8 до 12 динара на сат. Послодавци међутим пристају само на колективни уговор,

а платежне услове не прихватају. Исто тако штрајкују и

столарски радници због ниских надница. "Са њима посло-

давци неће да преговарају, док су подељени у две групе:

Хрватски раднички савез и Савез дрводељских радника Југославије и траже да јача група преговара у име свих радника. Осим тога су у покрету још и бријачки помоћници, паркетарски радници, фотографско оптичарски, неке струке грађевинских радника итд.

— Vrhovni sud u S. A. D. oglasio ije protivustavnim Gefijev zakon o prinudnom uređenju radnih odnosa u industriji mrkog uglja, zato što predviđa regulisanje proizvodnje u državama članicama, dok prema Trgovačkom zakoniku Unija ima pravo samo na regulisanie trgovine između tih država. Presudom su zadovolini industrijalci i rudarska preduzeća, dok se radnici s niome ne slažu, jer ona onemoguбије vladi da popravi položaj radništva u krajevima gde vladaju teže prilike. Značaino ije da je u obrazloženju presude izrično navedeno da se ukidaniem ovog zakona nikako ne oduzima vladi pravo da određuje cene uglju.

— Vrhovni sud u S. A. D. oglasio je protivustavnim ured za naseliavanje, kojim upravlja profesor Tugwell, i koji se finansirao kreditima za produktivno suzbijanje nezaposlenosti. Ovom presudom dovedeni su u Dpitanje kolonizacija gradskih periferija i preseljivanje farmera iz pasivnih krajeva, za koje se naročito zalaže pretsednik Ruzvelt. |

— Министар Социјалне политике и народног здравља изјавио је, да је болничка служба, са малим изузетком, веома слабо организована и да се одликује основним недостатцима који спутавају њено правилно функционисање. За побољшање стања болница Министарство је закључило зајам код Сузора у износу од 25 мил. дин.

— Вараждинска фабрика свиле повисила је наднице са 5—20%, те је тиме престао штрајк.

— Odbor Društva industrijalaca Savske banovine 12jasnio se protiv prednacrta Uredbe o minimalnim nadnicama sa mofivacijom da bi njegove odredbe bile u Savskoi banovini strogo primenlivane, ali u ostalim krajevima nikako ili delimično, kao što je to bio slučaj sa dosadaniim DOS pisima.

ТРГОВИНА

— 24 0. м. одржана је редовна годишња скупштина Београдске берзе. За претседника управног одбора изабран је г. д-р Милан Стојадиновић, претседник владе, за пот-

претседника г. Михаило Л. Ђурић, а за чланове гг. Лука

Милишић, Воја Петковић, Милан Мих. Стефановић и Добривоје Лазаревић.

— Управа прашке берзе је укинула нотирање везаних динара. Чехословачка Народна банка објављиваће курс везаних динара на слободном тржишту једном у недељи. — Grčka namerava da nabavi vagone sa hladnjačama i da izgradi specijalne hladnjače za sveže grožđe, namenjeno izvozu Za čije se unapređenje sada plaćaju i premije.

— У 1935 год. произведено је у Русији 33 мил. кубних метара резаног дрвета према 12 мил. у 1912. За време царства извожено је 42,/% производње, а 1935 само 20%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22'

Год. 1934 радило је 2230 пилана са 3890 гатера према 1386 са 2041 гатером у 1924. У 1932 било је у дрварској индустрији запослено најмање око 307 хиљ. радника; наднице су износиле 35,7% производних трошкова према 23,7% У 1924/25. Извоз дрвета чини у 1985 год. 25% целокупног руског извоза према 14,4% у 1931 и 9,8% пре рата; нарочито се извози у Енглеску.

— 7 јуна одржаће се у Крушевцу конференција произвођача и извозника воћа са подручја околних воћарских срезова.

— Наш извоз у априлу био је 190.464 тоне у вредности 268,5 мил. дин. према 324.554 тоне и 362.2 мил. дин. у истом месецу прошле године. Према томе, опадање износи по тежини 134.090 тона или 41.3%, а по вредности 99.6 мил. дин или 27.0%. Главни извозни артикли били су: дрво за грађу 47 мил, дин., свиње 27, посуђе од гвозденог лима 24,

сиров бакар 23, дуван у листу 21, јаја 11.6, кудеља 134,

свињска маст 10.2, свеже месо 9.6, коже 11.2, перје од живине 5.1 итд. Кукуруза је извезено свега 406 вагона у вредности 4.4 мил. дин. а пшенице скоро ништа. За прва четири месеца извоз је био 658.665 тона у вредности 1.117.9 мил. дин. што према истом периоду прошле године претставља смањење по тежини 34.9%, а по вредности 9.5%. Увоз у априлу био је 82.573 тоне у вредности 325.9 мил. дин. пре. ма 95.058 тона и 395.4 мил. дин. у истом месецу 1935. Увоз се незнатно смањио и то: по тежини 13.1%, а по вредности свега 0. 15%. За прва четири месеца увоз је био 333.239 тона у вредности 1.882.2 мил. дин. према 266.634 тоне и 1.095.2 мил. дин. у истом периоду 1985. Према прошлој години увоз се повећао по тежини за 24.98%, а по вредности 26.20%. Трговински биланс у априлу закључен је са пасивом, од 57.4 мил. дин. док је прошле године био активан sa, 57.4 мил. дин.; за прва четири месеца пасивни "салдо трговинског биланса износи 264.3 мил. дин. док Че исти "период у прошлој години биб закључен са активом од 140.2 МИЛ. дин.

— Ове године први пут су у специјалним вагонима = хладњачама извожене јагоде из Јужне Србије. .

.— У управу Новосадске берзе изабрани су Жарко Стефановић, Лудвиг Витман, Андрија Вамоши, Александар Ј. Ђуричић, Славко Ј. Месаровић и Коломан Левингер.

— Велики магацин »Ац Воп Магсће« увео је нов систем продаје намештаја на кредит. Цена за готово биће повећана за свега 3% годишњих камата, отплате ће се вршити у 12, 18 или 24 месечна оброка. Новост је у томе што у случају смрти купца пре отплате последњег рока, намештај прелази у власништво његових наследника, без обавезе да даље плаћају још неисплаћене оброке. Услов је за овакву куповину 1) да купац није старији од 55 година и 2) да изјави да је здрав.

— Увоз аутомобила изнео је прошле године 980 комада, т.ј. двоструко него у 1984, када је изнео 490 и троструко од онога у 1933, када су увезена свега 282 кола:

АУТАРКИЈА

— ltalila namerava u sledećem žetvenom periodu da zasadi pamukom 100 hili. hektara što bi obezbedilo berbu od 400 hilji.. metr: centi. To bi unapredilo nezavisnost talijanske tekstilne industrije od inostranstva. Velike nade polažu se u buduće gajenje pamuka u Abišiniji.

—. Na Siciliji proradiće. uskoro prva fabrika za izradu tekstilnih vlakana iz žutice (genistre); u· preduzeću učestvuju društva »Lignificio е сапар сто попа 3 a Viscosa« i »Montecatinić. ~ | :

— Institut za mineralne sirovine u Lenjingradu uspeo je da iz belog bauksita (čijih nalazišta ima kod Tihvinska), koji je neupotrebljiv za izradu aluminiuma, proizvede nezapaljivu materiju, sličnu američkom »mulitu«.

рани равна нитратне наравно

j| ||