Народно благостање

30. мај 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 357

— У Немачкој су друштва за насељавање набавила или добила укупно 120 хиљ. хектара земље, т.ј. мање него 1934, a више него 1933. Насељено је укупно 66,2 хиљ. хектара према просечно 483 хиљ. хектара годишње у периоду од 1919 до 1932. Нови поседи обухватају просечно 17,5 хектара, према 15 хектара у 1934 год. 12,3 хектара У 1988. и 10,5 хектара годишње од 1919 до 1982. Повећање минимума проузроковало је смањење њиховог броја; 1985 насељено је 3780 нових поседа према 4931 у 1934 години, 4914 у 1933 и 4104 у периоду од 1919 до 1932. Поред насељавања вршено је и увећавање премалених постојећих сељачких поседа. У 1935 добило је тако 12,5 хиљ. сељака просечно по 1,7 хектар земље, према 13,6 хиљ. у 1984 и 8,48 хиљ. у 1983. Укупно је старим поседима додато 21,9 хиљ. хектара према 27 хиљ. у 1934 и 17 хиљ. у 1938, и просечно 10,1 хиљ. годишње у периоду од 1919 до 1932.

— Немачки министар исхране наредио је испитивање рентабилитета свих сеоских поседа који су од 1924 до закључно 1933 насељени о државном трошку. Има се испитати колики је принос (у маркама) сваких 25 ара, по одбитку сразмерног дела јавних дажбина. Рентабилитет поседа који су премалени или се налазе на рђавом земљишту, испитаће се према посебним привилима.

— Приликом изложбе земаљског сталежа исхране изјавила је организација немачких произвођача пољопривредних машина да она својим главним задатком сматра побољшање и појевтињење оних машина које се употребљују на малим и средњим сељачким поседима.

— У 1933 и 1934 насељено је у Немачкој на новим сељачким поседима 35,2% пољопривредних радника, 32,8% самосталних ратара и закупаца, 19,5% сељачких синова, 5,1% занатлија и 7,4% лица других позива.

— U Livnu ie osnovana zadruga proizvođača livaniskog sira. Zadruga će sprovoditi tipizaciju sira i kontrolu kvaliteta, a davaće proizvođačima i zajmove na sir.

ИНДУСТРИЈА

— Алуминијум а. д. је добило дозволу за градњу фабрике алуминијума у близини Шибеника. Друштво је већ прошле године добило монопол за производњу алуминијума. Са градњом ће се започети почетком јесени. Рачуна се да ће фабрика упослити 400 радника.

— Калифорнијска Стандард Оил Компанија произвела je У 1935 на Бараинским острвима у Перзијском заливу 1,265 1 мил. буради. сирове нафте по 158 литара, према свега 285 хиљ. у 1934. Међутим, капацитет већ избушених извора још ни издалека није искоришћен, а нових бушења било. је свега 6 према 13 у 1934. Продато је у 1985 год. 1,305 мил. буради; у 1936 компанија се нада продаји 3,5 мил, буради. Поред ових налазишта друштво располаже и великим концесијама у суседној Ибн Саудовој Арабији где се сада врше геолошка испитивања. Чисти добитак друштва био је у 1985 год. 18,59 мил. долара према 18,38 мил. у 1934 и 46,63 мил. у 1929.

— Румунија је једном уредбом дозволила странцима који улажу свој капитал у румунске златне руднике, да могу један део вишка производње извести. Ако вишак износи мање од 500 кг., за извоз се ослобађа 10%, код вишка од 500—1000 кг. 15%, код 1000—1500 кг. 20%, а преко 1500 кг. 25%. Један енглески конзорциј инвестираће сада, како смо већ јавили, своја у Румунији замрзнута потраживања у износу од 400 хиљ. фунти у руднике злата у Ардеалу. Досада је у Румунији произвођено годишње око 5000 кг. злата.

— У С.А. Д. инвестирано је у индустрију нафте у 1936 год. око 1 милијарда долара новог капитала. Од тога

отпада 476 мил. на бушења, 231 мил, на рафинерије, а 150 мил. на продајни апарат.

— У Аустрији је 1935 продато око 370 хиљ. тона цемента, т.ј. за 17% више него 1934. Побољшање се објашњава повећањем јавних радова, нарочито грађењем друмова и мостова; ОРОнски друмови грађени су нарочито по планинама.

— National City Bank u Njujorku navodi u svom mesečnom izveštaju, da je produkcija zlata u Južnoj Africi, Kanadi i Americi iznela u prva dva meseca o. g. za 100 hili. unci više nego u istom razdobliu prošle godine. Računa se da će u ovoj godini produkcija zlata postići novi rekord sa iznosom od 33 do 35 mil. unci, dok je najniža proizvodnja posle rata, 1922 god., iznela 15.4. mil.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Контрола увоза односиће се засада на пиринач љуштен и нељуштен, на сирову каву, на угаљ и то антрацит, црни угаљ и кокс, на памучно предиво, памучне тканине, винене тканине, предиво од вештачке свиле, пнеуматике, гвоздену робу, моторе, шиваће машине, електричне моторе, динамо машине, радио апарате, електричне сијалице, и на аутомобиле. Прошле године је увоз тих предмета изнео око 1.825 мил. динара т.ј. скоро 35% це“ лога нашега увоза.

— Na kongresu Nemačkog društva za svetsku privredu (Deutsche Weltwirtschaftliche Geselischaft) rekao je u svome predavanju lord Riverdel da se bilateralizam današnje međunarodne trgovine mora pretvoriti u multilateralizam, ako se želi napredak. Treba otstraniti sva ograničenja, kao previsoke carine, kontingente i devizne režime; ali nije dovoljno da to izvede samo jedna zemlja, jer ona sama ne bi mogla ništa da učini, kao što je nemoguća i trajna izolacija neke države. Pomoći može samo saradnja između merodavnih zemalja, sa ciliem da se svet vrati međunarodnoj trgovini ı da se svetsko tržište ponovo otvori investicionim dobrima. Kao tri glavne tačke programa rada na pobolišavanju privrednih prilika označio je lord Riverdel: poboljšanje političkih odnosa, uređenje svih međunarodnih dugova, pri čemu treba u prvom redu misliti na olakšanje transfera, a skoro nikako.na bri-

. sanje, i stabilizaciju valuta bez koje nema slobodne i sigurne

svetske trgovine.

— Kanadski ministar finansija rekao je u svome budžetskom govoru, između ostalog, da trgovinski ugovor sa S. A. D. nije naneo štete povlašćenom položaju Engleske, zagarantovanom Otavskim sistemom, јако je liberalna, +i. vladina stranka od samog početka bila protiv Otavskih ugovora. Razume se, da je uvoz iz S. A. D. morao da poraste. Kod budućih pregovora s Engleskom, rekao je ministar, kanadska vlada će se s istom tačnošću pridržavati doslovce kanadsko-američkog sporazuma.

— Australiiska stručna štampa ističe da su posledice Otavskih ugovora za Australiju katastrofalne i protivi se obnavljanjiu sporazuma. Uvoz je porastao sa 58 mil. funti u 1932/99 na 74,1 mil. u 1934/35, dok se za isto vreme izvoz smanjio sa 96,5 mil. forinti na 90,9 mil. To pretstavlja smanjenje viška izvoza nad uvozom za 29,4 mil. Australiji su za vreme pregovora u Otavi obećavali višak izvoza, dovoljan da pokrije njene obaveze prema inostranstvu, i dobre cene, a govorilo se i o izjednačenju australijske i engleske funte. Sve je, međutim, ostalo na rečima.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Грађевинарски радници на подручју Управе града Београда налазе се већ неколико дана у штрајку. Њихови су захтеви: колективни уговор, осмочасовни радни дан, и повећање наднице на 8 дин. на сат за квалификова“ не и на 4 дин. за неквалификоване.