Народно благостање

Страна 356 НАРОДНО

уреда долази услед релативно раног почетка овогодишње грађевинске сезоне.

Просечна обезбеђена зарада била је у марту 21.33 дин. или 0.30 дин. мање према истом месецу у 1985. Иако мање него ранијих година, номинална надница ипак систематски опада. Укупна обезбеђена зарада била је 306.25 мил. дин. према 29438 у фебруару односно 284.56 мил. дин. у марту 1935. Пораст укупне обезбеђене зараде у марту према истом месецу у 1985 износи 7.62%, а према фебруару 4.0%.

= =

U broju 19 od 9 maja analizirali smo. podatke o broju uposlenih u aprilu mesecu na teritoriji Dravske banovine. Sada smo u mogućnosti da tu analizu: dopunimo podacima o kretaniu uposlenosti po poijedinim privrednim granama. Iz globalnih podataka videli smo da:se broi uposlenih u aprilu prema martu povećao za 4.9%, a prema aprilu 19835 za 7.7%. Prema aprilu prošle godine broj: zaposlenih opao je kod 4 privredne grane i to: industrije. kože i gume 1.2%, šumske 3.3%, industrije za preradu drveta 1.2%, novčanih zavoda 16.9%. Kod svih ostalih zabeleženo je povećanje, koje je najveće u građevinskoj industriji (58.9%), u građenju puteva i mostova (38.1%), u industriji kamena i zemlje (31.0%) i tekstilnoi industriji (12.7%). Nejednakost konjunkturnog kretanja posledica je različitog položaja. pojedinih privrednih grana. One, koje rade uglavnom za unutrašnje tržište, imaju stalno povoljnu konjunkturu.

Zaposlenost u Dravskoj banovini u aprilu

KHKada uporedimo kretanje uposlenosti u aprilu prema martu mesecu, vidimo da je najveći porast broja uposlenih zabeležen kod sezonskih industrijskih grana. Tako se u građevinskoj industriji broi uposlenih povećao za 1892 ili 83.0%, u industriji kamena i zemlje za 21.6%, i kod građenia puteva i mostova za 18.7%. Posle ovoga najveći je porast kod industrije kože i gume (7.2%), zatim industrije odela i čišćenia (6.0%), šumske (3.8%) itd. U tekstilnoj industriji, koja je do sada prednjačila u porastu, povećanje iznosi samo 0.72%. I·u ostalim granama broj uposlenih minimalno se povećao što ukazuje na to, da se proizvodnja približila maksimalnoj granici određenoj kupovnom snagom u zemlji i mogućnostima izvoza. Dalji razvoj ovih grana zavisiće od nove žetve i unovčenja prinosa ostalih važnijih poljoprivrednih kultura, koje pretstavljaju glavni izvor kupovne snage najimnogobroinijeg potrošača — zemljoradnika.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22

Када је прошле године 33Пред обновом нашег трго. Кључен привремени трговинвинског уговора с Грчком СКИ споразум са Грчком ми смо "рекли, да од новог сгоразума не треба очекивати повећање размене између наше земље и Грчке. Њиме је, као што је познато, био укинут трипартитни клиринг, а проценат слободних девиза за плаћање нашег извоза у Грчку повећан на 35%. Сем тога, био је предвиђен и начин за ликвидацију замрзнутих потраживања у износу 46 мил. динара. | | Нови уговор, међутим, ниуколико није утицао на повољнији развој међусобне размене добара; у овој су и под режимом новог уговора остале исте тенденције изазване клирингом. Наш извоз у Грчку у прошлој према 1934 остао је скоро непромењен (146.9 према 145.8 мил. дин.). Напротив, увоз из Грчке повећао се са 58.6 на 65.9 мил. дин. Резултат оваквог кретања размене добара био је смањење активног салда трговинског биланса са 87.2 на 80.9- мил. дин. ИМ у првим месецима ове године развој међусобне спољне трговине наставио се истим правцем. Дакле, последњи трговински уговор није допринео жељеном повећању нашег извоза у Грчку. Пошто је наш извоз плаћан 35% слободним девизама (то чини око 52 мил. дин.) остатак од 94 мил. дин. требало је да буде компензиран увозом. Али, како је увоз био свега 65.9 мил. дин. то су замрзнута потраживања наших извозника у току прошле године повећана за око 28 мил. дин. Што се тиче љиквидације старих замрзнутих потраживања, која су септембра прошле године износила 46 мил. дин, она су смањена само за неколико милиона.

Развој наших трговинских односа са Грчком последњих година класичан је пример неповољног дејства клиринга на спољну трговину. Од времена откако је уведен клиринг с Грчком, наш извоз је стално опадао, док се увоз из Грчке више него удвостручио. Такво кретање последица је тежње изравнања трговинског биланса на нижој страни, на шта смо ми у више махова указивали. Однос међусобне размене у прошлој години такав је, да би се могао очувати само повећањем процента слободних девиза на 50% што би одговарало стварном стању. За случај да то не буде постигнуто приликом садањих преговора, наш извоз у Грчку мораће и даље да пада, уколико се не би повећао увоз из Грчке или нашло решење за бржу ликвидацију досадањих замрзнутих потраживања.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Господарска слога упутила је распис свима својим члановима овчарима у коме их упозорава да је велика тра: жња. за вуном па зато нека се нико не жури са продајом, него нека се устегне што дуже може. Вуна мора бити без принерка и вуне с ногу. Сваки крај треба да пошаље узорак од једне четвртине кгр. Господарској слози у Загреб, како би она могла да је понуди купцима. Осим тога је установљена и најнижа цена испод које нико не сме да продаје, и то: 15 дин. за кг. непране вуне, а 25 за опрану, 20 дин. за јагњећу вуну и 16 за кострет.

— Конференција за унапређење производње свиња, одржана ове недеље, предложила је ове мере: да се остане при гајењу масних свиња типа мангалице и то у Дунавској, северном делу Моравске, источном делу Дринске и Савске бановине; племените меснате свиње форсирати у Дравској, Савској и Дунавској бановини; основати станице за контро-

лу продуктивности свиња, регулисати производњу товљених свиња према тражњи у земљи и могућности извоза; завести контролу живих свиња приликом утовара и исто: вара на одредишту у иностранству; предузети мере за производњу погодног материјала за продукцију бекона.

— При Министарству пољопривреде образован је са ветодавни одбор за виноградарство. Одбору је стављено у задатак да, на основу резолуције, донете на недавној конференцији, изради план за унапређивање виноградарства и санирање винске кризе.

— Према извештају Министарства пољопривреде стање винограда је врло добро; од мраза су страдале незнатне површине у Вардарској бановини. Од града је било ште· те у Дравској, Дунавској, Моравској и Приморској бановини. Рано воће доста је страдало услед позних мразева, киша и хладноће у времену цветања. Трговачко воће, меБутим, у главним реонима врло добро је понело.

те BP IG osi