Народно благостање

Страна 416

но успео. Као доказ за то служи далекосежна промена структуре немачке спољне трговине: са извесним земљама, као на пр. са Швајцарском која изводи финалне производе као и Немачка, међусобна размена добара је готово ишчезла, док је напротив узела огроман полет са државама Јужне Америке и Балкана, које извозе животне намирнице и сировине.

Не може се порећи, да је г. д-р Шахт, противно очекивању многих стручњака у земљи и на страни, потпуно успео са својим „Новим планом“, јер за време двеипогодишње његове владе Немачка је била свега једну недељу без путера, и то вишје из психолошких него из економских разлога.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_У том трговинско-политичком комплексу Рајха Југославија игра све већу улогу као лиферант. Међутим то. је могло да буде само тако, што је Југославија у својој спољној трговинској политици остала. верна начелу примата извоза, тражње, купца, начелу које је г. д-р Шахт напустио и чије напуштање и нама препоручује. Несразмерно би био мањи успех „Новога плана", да су оне земље, које су ушле у тај трговинско-политички склоп, практиковале начело примата увоза, као што је то по „Новом плану“. „Нови план" је могао да успе само због тога, што је Немачка имала један, а њене партнерке противан принцип.

Ш САТИСФАКЦИА „НАРОДНОМ БЛАГОСТАЊУ"

У здравицама на банкету, који је г. д-р Радосављевић приредио у част г. д-р Шахта, са максималним задовољством су подвучене чињенице, да је све интензивнија међусобна размена добара између Југославије и Пемачке. Нека је допуштено „Народном Благостању“, да двоструко подвуче ову чињеницу. Јер ми смо били први, и за дуго време једини, који смо почели указивати на огромну могућност развића економских односа између нас и Немачке у корист обеју држава.

Али тиме није завршен наш задатак. Г. д-р Шахт је у своме предавању гласно и јасно казао, да је апсурд пријатељско осећање према једној страној држави из идеолошких разлога. Не посто-

ји германофил у Југославији, нити има чак у Немачкој довољно германофила. То је бесмислица. Осећање пријатељства према једној страној држави, како код приватника тако и код државника, мора имати своју материјалну базу. Према држави, са којом се имају пријатни економски односи, јавља се обично и осећај пријатељства.

Ни ми нисмо заступали горње гледиште из германофилства, као што га не заступају ни службени кругови данас, већ из патриотизма. По материјалистичком схватању међународних односа г. д-р Штахта пријатељство према једној страној земљи је функција користи од економских односа са истом.

IV КРАЈЊЕ КОНСЕКВЕНЦЕ ТЕОРИЈЕ Г. Д-Р ШАХТА

Бизмарк је био противнога гледишта. Он је

тврдио да нема економског пријатељства без политичког. То је идеолошко схватање пријатељства међу државама; теорија која је преовлађивала у свету и којој смо и ми нагињали. Међутим развиће економских односа међу државама у последње време као да даје право г. д-р Шахту, као да интензивни економски односи стварају одиста једну пријатну атмосферу у којој се развијају пријатељски осећаји. И код нас је све већи број германофила из материјалистичког схватања економских односа међу народима.

Ми још никако не можемо да приступимо гледишту г. д-р Шахта; за нас свако од ових подручја има свој самостални критеријум; наука је једно, уметност друго, политика треће, а привреда четврто. Привреду треба посматрати само са привредне тачке гледишта. Некомпетентан критеријум може често да има врло осетних последица. Материјалистичко схватање међународних односа може донети велику опасност. Не сме се привреда потчинити политици, као што је опасан примат привреде над политиком.

Али се људи тако не владају. Данас обично политика има примат. Г. д-р Шахт тражи примат

за привреду. Међутим чак и при координацији разних интереса може да дође до сукоба између њих, тако да се један мора да потчини другоме. Интензифицирање економских односа између Југославије и Немачке значи стварање једне врсте међузависности између обеју земаља. Немачка све више постаје за Југославију један део њезине аутарктне привреде и обрнуто. Данас је то за обе државе веома пријатно; али ако се који други важан интерес једне земље испречи или, — да будемо јасни а Ја г. д-р Шахт, — ако се у Европи створи ратна ситуација у којој би интереси Југославије н Немачке били противположени, онда би морало доћи до раскида економских односа. То би отежа. ло економску ситуацију обеју земаља, можда подједнако, можда једној у тој мери, да би она дошла у искушење да и против воље друге одржи заједниUV економских интереса. Слетствено данас у мир но доба обе су државе приморане, помишљајући на будућност, ради одржавања заједнице економских интереса да глајхшалтују и остале своје међународне интересе. То је теорија г. д-р Шахта. Он прима, изгледа, и све ове крајње конзеквенце интензифицирања економских односа између Југославије и Немачке.