Народно благостање

21. јуни 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 417

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Нагао скок динара изазвао је наравно разноврсне коментаре у нашој и страној штампи, == У нашој штампи су се чули

гласови против снажења динара. У корист тога гледишта наведени су разлози, од којих ни један не може да се усвоји. Ни пораст цена за последњу годину на велико и мало не може ту да има никаквог утицаја. А што се тиче чињенице да је Народна банка одузела народној привреди скоро милијарду и по динара на кредитима за годину дана (чију истинитост нисмо могли да проверимо), она би пре говорила за неизбежност скакања динара, јер је то један дефлациони акт. Још мање је основано тврђење да ликвидност новчаних тржишта не оправдава скок динара. Теоријски би било тачно да обилност на новчаном тржишту рађа једну врсту кредитне инфлације. Али се код свих тих аргумената о вези између појава у унутрашњости земље ин девизних курсева заборавља главна чињеница, да смо ми земља да лекосежног дириговања девизне политике. Сем једне квоте јавноправних зајмова ми службу приватних зајмова на страни уопште не вршимо или изузетно. Циркулација капитала из земље на страни је апсолутно у рукама меродавних фактора а они не показују тенденцију напуштања забране трансфера. Далеко би нас одвело кад бисмо говорили о вези унутрашњих цена и девизног тржишта. Она је раскинута већ пре четири године, које клирингом, које трговинском политиком других земаља, које нашим разним економско-политичким мерама.

Динар

Али ма да није наведен ни један аргумент у корист стабилности динара, ми сматрамо да је захтев оправдан. Меродавни девизни фактори треба да имају конзенквентну девизну политику. Ми смо до недавно водили политику стабилизације, одржавајући фунту на курсу од 950— и онда кад је динар био низак према стању на тржишту. Логички би било да се остане при том курсу и онда кад је он висок, Истина Народна банка би у том случају неколико поена више платила девизе које јој сада обилно притичу, али се тиме добија стабилност не само за народну привреду већ и олакшано је девизним факторима да се и у случају обрта тенденције одржи стабилност динара.

Међу гласовима који се чују поводом скока динара било је и таквих, који су опомињали да се не падне у велики оптимизам. Ако изузмемо непредвиђене и ванредне потребе у девизама, које се могу појавити код нас, а 2 којима ми немамо појма, онда смо и ми склони оптимизму. Истина, тачно је то да је ова навала девиза на нашу берзу пролазне природе и ограниченог обима. Ми смо више пута подвукли, да је то бекство у динар из тезаурираних девиза лица која су домицилирана у Југославији. Наравно да су то у главном пословни људи, а не рентијери. То су извозници и увозници. "Извозници су шпекулирали на пад динара обзиром на чврстину девиза до пре кратког времена. А увозници су стварали себи резерве за куп у земљама неклириншким. Последњи беже из девиза јер им постају непотребне, а први из страха да динар не скочи још више. UŠI су наравно све то ограничени износи. =

Али све то појачава позицију Народне банке. Данас

се уопште не рачуна више са милијардским износима кад.

је реч о злату и девизама У једној земљи, као што је наша.

На супрот тврђењу да је наш биланс плаћања лањске године био пасиван, и то за 510 милиона, ми стојимо на гледишту да је он био врло активан, при чему у активу треба урачунати и сва клириншка активна салда, у колико она претстављају расположиву куповну снагу у иностранству.

Сасвим је природно што Народна банка тежи да овом приликом дође до што више девиза. Ко зна, можда ће јој требати много девиза. Но то онда није за потребе народне привреде. Али се снажењем динара смањује понуда т. зв. слободних девиза. Јер ко је пропустио да прода до данас своје слободне девизе, вероватно да ће се устезати да их прода у будуће, пошто је алтернативна тенденција на тржиштима основни закон.

ја Prema podacima Suzora u a-

Slovenačka nosi rekord u prilu mesecu broj osiguranih oživljenju industrijske radnika dostigao je 598.363 što delatnosti prema martu pokazuje porast === · za 24.037, a prema aprilu 1935 za 47.282 odnosno prema aprilu 1934 god. za 63.211. Prema tome, poboljšanje konjunkture nastavilo se i u aprilu mesecu. Za prva četiri meseca broj uposlenih kretao se ovako:

1936 1935 + % Januar 548.309 506.496 8.3 Februar 552.948 505.304 9.4 Mart 574.326 526.331 91 April 598.363 551.081 8.5 Prosečno 568.488 519.803 9.34

Za poslednjih pet godina u aprilu mesecu ove godine dostignut je maksimalan broji uposlenih. Ako se uzme da je porast uposlenosti prema prošloj godini od januara meseca stalna pojava, to se svakako može govoriti o sistematskom konjunkturnom i sezonskom oživljenju. Prema aprilu prošle godine najveći porast uposlenosti pokazuje građevna industrija (7259) što je dokaz vrlo žive građevinske delatnosti. Na drugom mestu stoji tekstilna industrija (5826) kod koje konjunktura još ne prestaje, iako se pretpostavljalo da će ovaj momenat nastupiti. On je verovatno sprečen porastom kupovne snage i smanjenjem uvoza gotovih proizvoda. Treće mesto u porastu zauzima metalurgija (5326) čija se proizvodnja povećava usled veće investicione delatnosti. Isto tako znatan porast broja uposlenih vidi se kod industrije kamena i zemlje (23%), drvodeliske (13%) i industrije odeće (13%). Manji broj uposlenih prema prošloj godini pokazuju samo dve industrijske grane: šumsko-pilanska za 9855 i hemiiska za 690.

Prema stanju članstva u aprilu 1935 najveći apsolutni porast pokazuju sledeći okružni uredi: ljubljanski 5959, skopski 5368 i niški 5319.

Prosečna obezbeđena zarada u aprilu bila je 21.35 prema 21.33 u martu. Prema aprilu 1935 minimalna nadnica pala je za 0.22 din., a prema martu nešto se vrlo malo pobolišala. Narednih meseci verovatno moći ćemo da konstatujemo izvestan porast minimalne nadnice pošto je u maju veliki broj štrajkova završen sa povećanjem nadnica. Ukupna obezbeđena zarada u aprilu bila jie 319.3 mil. din. prema 306.2 u martu odnosno 297.1 u aprilu 1935. Prema aprilu prošle godine ukupna obezbeđena zarada porasla je za 7.46%, а рге-

„ma martu ove godine za 4.2%. Porast radničkog dohotka

povoljan je znak za dalje održavanje započetog oživljenja.