Народно благостање

Страна 418 НАРОДНО

BJAPOČĆIMIBE | „„Bp, 26

у (бих дана одржана је сед-

Најзад су и свештеници ница Патријаршијског савета изједначени са чиновни- на којој је прихваћена нова цима . Уредба о парохиском све:

= штенству Српске православне

-цркве и његовим активним и пензиским принадлежности-

ма. Према новој Уредби отпада плаћање свештеничког бира, парохијала и доприноса, а исто тако и свих свеште-

норадњи (знамења, крштења итд.. Све се то замењује новим патријаршиским прирезом од 10%. Од тога ће. се · свештеницима одређивати плате, које ће се кретати од 940 до. 3.685 динара према школским квалификацијама,

годинама службе и разредима скупоће. Осим тога ће црквене општине бити дужне да свештенству дају стан. и

огрев, или 200 динара месечно.

Ми смо већ у броју !1 од о. г. нашега часописа ре-

жли да је то једини начин решења питања свештеничких - принадлежности. Пре свега неопходно је било укидање " васеоних наплата свештених радњи. То су врло често на-

плате скопчане са догађајима који долазе против човеко: ве воље и који му наносе крајњи бол. У таквим моментима

"тражити од људи, нарочито сиромашнијих, наплате за свештене радње врло је тешко. Како се чак и код оних који ' уопште нису у могућности да плате, везује свештена рад-#ba да плаћање, то доводи до врло тешких сцена, а на"носи и велике моралне штете угледу свештеника.

Исто је тако важно са финансијског гледишта на-

пуштање T. зв. свештеничког бира који претставља већ одавна одбачену пореску форму: главарину, а с друге „стране значи и повреду једног важног буџетског принципа

предвиђајући специјалну афектацију прихода. Нарочито су ти начини плаћања незгодни када се ради о случајевима где је држава делегирала извесне функције цркви која ти: ме добија карактер државне власти.

Једино питање које би се са тим у вези могло поставити било би повећање оптерећења парохијана, Хоће ли, наиме, по новој Уредби прирез претстављати јаче оп-

терећење од досадањих форми у којима се свештеничке

принадлежности плаћају. По нашем мишљењу и на то је Уредба обратила довољну пажњу. То се види већ према висини плата, а произилази и из реферата који је том приликом одржан. Највећа плата за најстаријег свештени ка са факултетском спремом и у првом разреду скупоће износи 3.635 — динара, што свакако није претерано.

. Осим тога из реферата се види да ће ефекат патријаршиског приреза бити око 54 мил. динара. Ако се узме да су пре бир, парохијал итд. износили преко 20 мил. динара, а да је много боље да се плати још 30 мил. дин,

_ распоређених по пореској снази, него да се и даље одржи

наплаћивање . свештенорадњи, онда Уредба претставља напредак, тим више, што је на тај начин решено још једно тешко питање: свештеничке пензије. У ту сврху ће се основати пензиони фонд у који ће плаћати један део црква, а један део свештеници. У самом патријаршиском савету било је покренуто питање може ли уопште свештеник бити пензионисан. Неки су стали на, гледиште да то није могуће и због тог формалног разлога хтели пензију заменити неком врстом помоћи онима који због старости нису више у стању да врше своју свештеничку службу. Преовладало је међутим практично гледиште и савет је решио да се ставе у пензију сви свештеници преко 70 го-

"дина старости. Пензија ће износити просечно 2.000— ди:

нара за свештенство са академском спремом и 1.800. —— за "оно са средњошколским образовањем. Удовице ће добијати 800.— динара без обзира на број година мужевљеве

службе, а ако умре, деца добијају не само додатак, него и целу материну пензију.

Као што се види ради се о некој врсти чиновничког закона за свештенике који много правичније и социјалније решава питање њихових принадлежности, него што је то досада био случај. А што је још важније коначно: онемогућава све оне жалосне случајеве од којих нам је још последњи —- физички напад на свештеника због тога што је венчање везао за плаћање које младожења није могао да изврши — живо у памети.

| Сада је на нашој дневној штампи да у току неколико месеци упозорава парохијане да се отсада не плаћају више никакве таксе. Познато је наиме из социологије, аи пракса даје за то много потврда (на пр. настављање са давањем напојница "келнерима у земљама где су оне укинуте) да се такве узансе врло дуго одржавају у народу, па би се могло догодити да неки нескрупулозни свештеници примају двоструке награде.

· Ministarstvo finansila objavilo Dopunski podaci o izvrše- je podatke o kretanju državnju budžeta 1935/36 .nih rashoda i prihoda Za pe: под арт! 1985 — арт! 1936. Podaci za april su ' nepotpuni i obuhvataju samo one rashode koji su izvršeni na račun manje izvršenih rashoda u budžetskoj 1935/36. Ostali podaci nisu mogli da budu objavljeni iz razloga što budžet za 1936/37 nije dostavljen na vreme ustanovama i naredbodavcima, te је tehnički bilo nemoguće do kraja istoga meseca sprovesti sve računovodne radnje i knjiženja. Stoga će podaci o državnim rashodima i prihodima biti objavljeni uredno za prva dva meseca tekuće budžetske godine. Na taj način dopunski pođaci u aprilu menjaju donekle sliku izvršenja budžeta 1935/36 koju smo izneli u broju od 16 marta |. 2.

Na osnovu ovih dopunskih podataka efektivno. izvršeni rashodi po budžetu opšte državne administracije za 1935/36 uvećani su za 63.2 na 6.8333.9 mil.' din., a neisplaćene obaveze za 50.6 na 298.5 mil. din. Prema tome, ukupni rashodi po budžetu 1935/36 penju se na 6.632.47 mil. din. ili 6% manje od predviđanja. Prihoda je naknadno efektivno ostvareno 47.4 mil. din. od čega je za pokriće rashoda opšte državne administracije upotrebljeno 22.7, te se njihov ukupni iznos u budžetskoj 1935/36 penje na 6.835.4 mil. din. Kada uporedimo ove izmenjene rashode i prihode onda Se suficit smanjuje na 203.0 mil. din. umesto 9289.2, koliko je bilo iskazano na dan 31 marta. Ali, kao što smo rekli u analizi od 16 maja, oyaj suficit je samo: knjigovodstven, jer su državna privredna preduzeća od 440.9 mil. din. ostvarenog viška prihođa ргедаја glavnoj državnoj blagajni za podmirenje rashoda opšte državne administracije samo 187.5 mil. din., dok je ostatak zadržan za podmirenje njihovih rashoda. Prema tome, efektivni prihodi po budžetu 'opšte državne administracije iznosili 'su 6.595.3 mil. din., što prema efektivno izvršenim rashodima за neisplaćenim: obavezama pretstavlja manjak od 1070 mil. dinara.

S ovim родасита шепјаји 5е 1 rezultati uporednog pregleda izvršenja budžeta u 1935/36 prema budžetu 1934/35; efektivni rashodi povećali su se za 17.54, a prihodi za 130.26 mil. din. Prema 1934/35 rashodi su se najviše povećali kod penzilia, vrhovne državne uprave i ministarstva vojske i тог-. 'narice. Na strani prihoda imamo sledeće promene: пероsredni porezi dali su manje 9.1 mil. din., prihod trošarine ostao је па istoi visini, od taksa se smanjio za 6.8 mil. din., od carina povećao za | 980, a od. monopola višale prihoda za 76.1 mil. din. |