Народно благостање

"27. јуни 1930. НАРОДНО ушне ЕН ја конгресу својих удружења у Љубљани, тражили. су гостионичари између осталога „да се забрани издавање

Неоправдани захтев угоститеља

- приватних соба пролазним

· гостима, те кување и издавање јела у приватним кућама“.

Не може се порећи да је то питање од огромног значаја. У целом свету влада у том погледу најшира слобода, па чак постоје на станицама и полуслужбени или службени бирон који воде евиденцију о понудама приватних соба и додељују их путницима на њихову тражњу. То је и сасвим природно. Хотел је капиталистичко предузеће, он је у ту-

_ристичком сектору оно исто што је и велико газдинство, _ док је приватник који издаје собу, или постељу, оно што

и сељак. У хотелу цене не могу ићи испод извесног мини“ мума а да предузеће не доживи крах, док је код приватника често цела сума која се добија за преноћиште, чиста добит.

Цело: питање је социјалног карактера. Увек стара песма, један мали број продаваца одређених добара или услуга тражи да се за њих монополише целокупна тражња за тим добрима. То су први почеци једног принудног картела хотелске индустрије. То би деловало пустошеће на наш национални туризам, т.ј. на туризам унутар земље, јер ту се налази најмања куповна снага, тако мала да није у стању да путује ни паушалним аранжманима.

Зар нас овакав захтев гостионичара не потсећа на захтев занатлија за сузбијање бесправног радаг Када се пређе преко извесних ситнијих разлика, са социјалне тач: ке гледишта захтев је идентичан, јер чим би се устакови» монопол давања преноћишта за хотелијерство, полиција би морала да гони претставнике средњег сталежа — јер ти су они који непрофесионално дају преноћишта — да их

_ саслушава, казни и евентуално хапси.

То није диригована привреда, јер диригована привреда је систем. То је интервенција власти у корист јачих на штету слабијих. Ми се чудимо гостионичарима, што су пошли за саблажњивим средњесталешким примерима. Они не треба да губе из вида да њихов интерес лежи на првом месту у олакшању путовања и у интензифицирању националног туризма, као и у увлачењу у туризам све јачих куповних снага,

ЕН тЕ Povodom prefstavke gvožđarDvoboi Ministarstva poljo- ske industrije protiv ukidanja privrede sa proizvođačima i snižavania carina na gvozde-

polioprivrednih sprava ne sprave, izdalo je Ministarен оу роборшпугеде Котшике и kome zastupa stanovište da te carine, u interesu seljaka, treba ukinuti.

То је potrebno već i zbog toga što i pored velike carine, domaća industrija prodaje gvozdene sprave skuplje nego strana. Tako na primer, kaže se u kominikeu, nemački plug od 73 kg. stoji u Beogradu 8922 dinara (fabrička cena 429 dinara i 393 dinara za carinu, podvoz, porez na poslovni promet i zaradu posrednika), dok domaći plug istoga tipa

košta 847 dinara (fabrička cena 700 dinara i 147 za podvoz,

trošarinu, skupni porez i zaradu posrednika). To je dokaz

. kako se domaća metalurgijska industrija nije prilogodila padu polioprivrednih cena. Jer dok je 1995 godine plug stajao

1200 dinara, a 100 kg. pšenice 450, danas plug košta 847, a

pšenica 120, pa je prema tome seljak pre 1lI godina mo| rao dati za plug 267 kg., a danas 700 kg. pšenice.

Sa ovom poslednjom tvrdnjom ne bismo se mogli pot-

| puno složiti. Zna se naime da se cene pšenici i danas još kreće oko 130 do 140 dinara za 100 kg., a isto se tako zna

da je još pre kratkog vremena bila čak oko 180 dinara, dok

БЛАГОСТАЊЕ | Страна 419

se naprotiv prosečne cene od 450 dinara ne sećamo, pa je prema tome potpuno neopravdano uzimati 120 dinara kao prosečnu cenu.

No bez obzira na [0, за гехопоуапјет kominikea mora se svako složiti. Nije isti slučai i sa konzekvencijama koje se odatle povlače. Mi smo, međutim, uvereni, a taj se utisak uostalom dobija i iz samog kominikea, da to nije poslednja reč po ovom pitanju, pa prema tome verujemo da će. se naći pravo rešenje.

Državna vlast kao takva ne pregovara nego odldeuiG, Ona to ne čini ni u drugim krupnijim pitanjima, pa prema tome ni u pitanjima zaštitnih carina. One se uvode po različitim, vrlo često neekonomskim kriterilima, i imaju, kao što im i samo ime kaže, da zaštite domaću proizvodnju, a niukom slučaju da služe kao sredstvo za nagomilavanje velikih dobitaka. Prema tome treba potpuno lučiti zaštitne саrine uopšte, od onih u svakom konkretnom slučaju. 'Da bi se u konkretnim slučajevima donele odluke o uvođenju ili ukinuću kao i povećanju ili smanjenju zaštitnih carina ima svega jedan put, a to je analiza troškova domaće proizvodnje. Njihov cili treba da bude osim zaštite i kompresija troškova. Baš u slučaju metalurgijske industrije iznet je jedan vrlo karakterističan prigovor u tom pogledu — visoke prevozne tarife. Prema podacima »Jutra« (od 30 maja o. g.) prevozni troškovi za sirovo gvožđe od Vareša do Jesenica iznose oko 3000 dinara po vagonu, tako da je jeftiniji uvoz preko Trsta. To uostalom pokazuje i uvoz staroga gvožđa koji je u vreme najveće konjunkture iznosio 24 tona 'godišnje, a prošle godine se povećao na 32,5 hili. Tu je ukazano na jedan tipičan primer koji treba da se prouči u cilju što Većeg smanjenja troškova i uskraćenja zaštitne carine sa njima. Tek tada će se moći opravdati bilo održanje, bilo smanjenje tih carina, koje za plug iznose 40 zl. dinara na 100 kg., odnosno 925 dinara za 100 kg. delova do 5 kg. i 20 din. za delove iznad 5 kg. Kako sigurno niko ne uvozi gotove plugove, nego delove, i to uglavnom one veće od 5 kg., to carina iznosi 206.40 dinara. Za toliko bi, prema tome, bili jeftiniji plugovi kod nas kada bi se carina ukinula.

Međutim, uz današnje cene poljoprivrednih отела, a naročito uz njihove promene mi sumnjamo da bi se i uz to smanjenje seljaci mogli da opskrbe gvozdenim plugom. Cena pšenici varira kod nas od 80 do 180 dinara, tako da on mora dati od 1000 do 450 kg. pšenice za jedan plug.

Jedini način za rešenje toga pitania bilo bi, dakle, uz analizu i kompresiju troškova proizvodnje, povećanje cena poljoprivrednih proizvoda, održhanje koliko god је to moguće njihove stabilnosti i — rešenje pitanja razduženja zemljoradnika. ama == Ee===5" "500" ())vih dana Rrtoz našu dnevnu

Bezkritična obaveštajna štampu prohujala je vest, da je

služba u Beogradu, Zagrebu, Ljublja-

O па. Novom зади za, poslednih

10 meseci investirano u nOVO-

gradnje i nepokretnosti preko dve milijarde dinara i da od ovoga 35—40%. otpada na kapital iz unutrašnjosti.

Mi smo često imali prilike da ukažemo na otsustvo neophodne kritičnosti kod pojedinih vesti, koje nalaze mesta u našoi dnevnoj štampi. Ova vest, međutim, izgleda nam da nosi rekord u tome pogledu. Treba se osvrnuti samo na nekoliko opšte poznatih činjenica pa videti da је опа зКгог fantastična. Od svih gradova, u Beogradu se najviše zida. U prošloj godini u novogradnje u Beogradu investirano je 79 mil. din. prema 81 u 1934 i 152 u 1933. U vreme naiživlje građevinske delatnosti, iza koje današnja umnogome izostaje, vrednost uloženog kapitala iznosila je nekoliko stotina miliona dinara. Druga je činjenica, da je država za javne radove,