Народно благостање

Н |} || |N | |

Страна 420

koji treba da posluže kao potstrek za oživljenje privredne radinosti u celoj zemlji, predvidela svega 1.100 mil. dinara od čega je do danas mobilizirano oko 200 mil. din. Za ishranu pasivnih krajeva upotrebljeno je svega nekoliko desetina miliona dinara.” -

Kada se ove cifre штајџ na umu, postavlja se OR. šta bi bilo da su odista za poslednjih 10 meseci mobilizirane dve miliiarde i uložene u kupovinu nepokretnosti i nOVOgradnje? Koliko bi se morao povećati broj uposlenih radnika, koliko porasti promet i cene građevinskog materijala? Pošto u vezi sa građevinskom delatnosti stoji veliki broj industrija i zanata u njima bi se moralo osetiti nezapamćeno oživljenje, koje bi se automatski prenelo na celokupnu privrednu radinost, jer bi porast kupovne snage na jednoj izažvala na drugoji veću potrošnju dobara. i

Celokupni naš opticaj iznosi nešto preko pet milijardi dinara sa zvečećim novcem. Prema gornjem značilo bi, da je dve petine opticaia gurnuto u građenje kuća. Takvog čuda, međutim, nema u celome svefu. Najzad, pitanje je, kako bi mogao da bude mobiliziran tako veliki kapital? U gornjoj vesti to se vezuje s nepoverenjem prema bankama. To, međutim, ni kvalitativno ni kvantitativno nije tačno. Statički podaci pokazuju da postoji porast uloga kod svih banaka. Najveći je porast kod onih koje nisu pod zaštitom. Prema

tome, znači da bi ove pare mogle da dođu sa starih računa

banaka Које su pod zaštitom ili od tezaurizacije. Sa starih гаčuna neverujemo da bi se moglo dići i stotinu miliona 20dišnie. A što se tezaurizacije tiče, otkuda da taj novac, posle višegodišnje tezaurizacije, sada odjedanput pobegne u zgrade i nepokretnosti. To bi se moglo objasniti samo nepoVverenjem prema dinaru, Zato pak, ima mnogo manje роуода песо pre 3—4 godine kada ie, zbilia, bio taj slučaj. I to se zove privredna obaveštajna služba!

Министар финансија г. Ори-

Економско-финансијски _ 0л,-изнео је у свом говору

програм француске владе од прошлог петка економско“ финансијски програм фран-

цуске владе, који није ни потпун ни исцрпан. Он је примљен са великом скепсом од стране стручњака у Француској и иностранству. Францу“ ска је имала два зла: привредну депресију и рђаво стање државних финансија. Г. Ориол мисли да лечи државне финансије и делом да изазове повољну коњунктуру помоћу

- 60 милијарди франака тезаурираног новца у земљи и по-

беглог у иностранство. На то су помишљале све владе за последњих неколико година, али ниједна није ни покушала да то изведе. Г. Ориол сматра да ће он да утера те паре у државну касу држећи у једној руци слаткише, а У дру гој бич. Ко пријави своју готовину у иностранству до 15 јула тек. год. добија пуну амнестију пореску. Кога после тога рока ухвате да има потраживања на страни, биће тешко кажњен, имање ће му се конфисковати и погубиће сва права. Не може се претпоставити да г. Ориол не познаје француску финансијску историју, па је ипак понавља. Уосталом, ни он није сигуран у успех, јер је истовремено издејствовао промену закона о стабилизацији народног новца, по коме је забрањено да Француска банка даје зајам држави и одлуку да се досадањи краткорочни дуг код Француске банке од 14 милијарди франака издвоји на засебан рачун и прогласи за дугорочни бескаматни зајам (до сада се плаћало 6% камате) Максимум бонова Народне одбране смањује се од 23 на 20 милијарди франака, а 10 милијарди од тога могу се есконтовати код Вапдие де Етапсе, Ако дакле не успе расписани зајам од 10 милијарди, онда ће се узети новац од Француске банке. И то су стари методи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

Према томе г. Ориол игра између сакривених тезаурираних капитала и Француске банке, прво би било корисно али неостварљиво, друго је лако остварљиво али сумњиве корисности. Уосталом, нових 10 милијарди зајма Француске банке није никакав велики монетарни догађај у Француској. Само што г. Ориол већ за ову годину потребује ванредних сретстава од 36 милијарди франака. Ми смо ту скоро јавили да је Лондон пун Француза који су донели своје капитале. Данас читамо један телеграм из Цириха, да је у Женевском великом већу поднешена интерпелација о прекомерном раду банкарског. персонала ради савлађивања. посла проузрокованог бекством капитала из Француске. -

Г. Ориол је, ако се не варамо, већ био у француском парламенту кад је Државни суд констатовао за време рата бекство капитала из Француске од стране људи, чија имена намерно нећемо да помињемо, али од којих се то најмање могло очекивати. Данас се већ зна каква је измена статута Француске банке: у Генералном већу биће у главном заступљени чиновници и претсавници извесних привредних грана. Ни то није нека нарочита новина, а ни потпуно безопасно.

У питању сузбијања привредне депресије рани ска влада полази стопама г. Рузвелта. М она узима за по-

лазну тачку теорију куповне снаге. Пре свега неће допу-_

стити, (бар таква је намера владина, видећемо уколико be то моћи да изведе), да повећани продукциони трошкови (као последице повећања надница после штрајкова, увоБења 40-то часовне радне недеље при истим надницама и одобравања плаћених ферија), дођу до изражаја у скоку цена, јер у том случају би било потпуно паралисано повећање надница. Влада жели да индустрија на неки начин прогута те нове издатке не повећавајући цене. Исто што је имао да оствари у Северној Америци генерал Џонсон, а што није могао да оствари, бар не потпуно. Ако то индустрија не успе, онда ће се допустити скок цена на велико, али ни у ком случају паралелни скок цена на мало — што би наравно компензирало повећање надница. Француска влада сматра да су цене на мало и иначе врло ви соке и да је ово моменат да се оне мало прилагоде ценама на велико. Само је питање ко ће у Француској то да изведе.

Један део светске штампе се чуди да француска влада није пошла примером Русије, већ оним Америке. Они заборављају да је и сам г. Блум казао дау Француској не владају социјалисте већ народски фронт. У осталом и политика г. Рузвелта је социјалистичка. Има још 50 модапитета социјализма. сем марксизма.

Али у политици владе г. Блума има мало социјализма. То је једна комбинација између интервенционизма и социјалне прогресивности. Али је код сваке такве комбинације главно питање њезино извођење. Може лим како. У случају непотпуног извођења стварају се злоупотребе, а то дискредитује режим. Влада г. Baya Koja ce ономад одрекла санкција према Италији, заснива своју нову економско- финасијску политику у главноме на драконским санкцијама новчаним и лишењем слободе. Сада Бемо почети и у Француској да читамо извештаје са суд: ских претреса девизних преступника. И тиме Француска полази путем фашизма. Француски народ, чије је богатство у максимама здравог разума неисцрпно, за овај случај kae: „Les extrčmes se touchent".

Дабоме да ће бити Француза који ће се дати упла. шити од драконских мера које француска влада спрема. Отуда и известан повратак побеглих капитала са-наравно повољним дејством на курсеве па чак и на ефектно тржиаште. То је слика у тренутку када закључујемо овај број

за петао шав кивуке тате