Народно благостање

Страна 450 _ ___

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28.

УГ ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

У осталим одредбама нова Уредба о пољопривредним коморама држи се стриктно постојећих прописа Уредбе о привредним коморама. То је, осим из тактичких разлога, врло исправно и из начелних. То је право изједначење. Уза све то има неких мањих разлика од којих је несумњиво најважније питање припадника комора. Док су по Уредби о привредним коморама то само физичка и правна лица која обављају радњу у смислу закона о радњама, дотле по предлогу Уредбе о пољопривредним коморама међу њихове припаднике спадају не само сопственици пољопривредних (шумских) поседа (имања), закупци, наполичари и уживаоци пољопривредног поседа, него и пољопривредни радници, под условом да живе најмање три године у једној општини. Сви наравно под условом да им је пољопривреда главно занимање, односно главно врело прихода. Осим тога припадници могу бити и жене, под условом да саме воде своје газдинство.

Проширење припадништва и на. пољопривредне раднике, по нашем мишљењу, није исправно. Они по своме социјалном положају не спадају

у сталешке организације земљорадника из простог разлога што су њихови интереси противполо- . жени. То је још било могуће у време док је између послодавца и радника постојао известан фа-. милијаран однас; данас међутим, када је он стављен на чисто материјалну базу, такво се решење. не може правдати. Вероватно да га је комисија. прихватила због непостојања сличних организа-. ција за пољопривредне раднике. Но уза све то ми не видимо које би они користи могли имати од свог присуства у коморама, док нам се, напротив, . чини да би осталим припадницима то могло сме-. тати. Због тога сматрамо да је то питање требало. препустити самим пољопривредницима да га реше. коморским статутом.

Изузев прописе о распуштању који се, по' нашем мишљењу, знатно одвајају од духа оста-' лих прописа, ми сматрамо да је садањи предлог знатан корак ка исправном решењу сталешких · организација сељака. Једино бисмо желели, с обзиром на досадање искуство са сличним предлози“ ма, да га не стигне судбина његових претходника.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Prema mesečnom izveštaju Na-

Stanje naše narodne privrede u maju

bija se sledeća slika naše narodne privrede: još uvek izvestan dosta znatan napredak prema istom mesecu prošle godine, a nešto nepovolinija situacija, nego u prva četiri meseca ove godine.

O CCC

To se najbolje vidi po indeksu cena. Opšti indeks cena na veliko iznosi 67, veći je za 3 poena od onoga u maju Drošle godine, za 2 poena manji nego u aprilu, za 3 manji nego u martu i februaru o. g. Najveći uticai na te promene je imao indeks cena bilinih proizvoda. On je iznosio 69, prema

61,2 u maju 1995, i 76,3 u aprilu o. g. Od svog najvećeg ni- ·

voa, Zzabeleženog u decembru prošle godine, „dosada je pao za skoro 15 poena. To popuštanje je došlo zbog pada cene pšenice, kukuruza, ovsa, sena, pasulja itd., dok su naprotiv cene ječma, vina, kudeljie itd. pokazivale pešto čvršću tendenciju. Gotovo jednako se kretao i indeks industrijskih proizvoda. Od maja prošle godine on je porastao za 1,5 poena na 67,9, ан је za isto toliko manji nego u mesecu aprilu. NajViši niVO su postigle cene industrijskih proizvoda u januaru kada je indeks iznosio 70,2. Nasuprot tome ostao je i nadalje potpuno nepromenjen indeks mineralnih proizvoda na 81,1, dok je indeks stočarskih proizvoda u porastu kako prema maju prošle godine, tako i prema aprilu o. g. i to za 1 poen па 57,4:

Cene na malo u Beogradu isto su tako u malom padu prema aprilu, za 0,39 na 70,1, a u porastu prema maju prošle godine kada je indeks iznosio 69,6. Odeća i hrana su nešto jevtinije nego prošlih meseci, a ogrev i osvetljenje su ostali stalno nepromenieni na 71,2.

Interesantan je razvoj naše spoline trgovine u prvih

pet meseci o. g. Prošle godine je u tom razdoblju naš irgovinski bilans bio aktivan za preko 70 mil. dinara, dok je naprotiv ove godine pasivan za preko 370 mil. Ta pasivnost ima sasvim drugačije značenje u prva tri meseca ove godine, a sasvim drugačije opet u četvrtom i petom. U prvom tromesečju ona je dolazila uglavnom od znatno povećanog uvoza,

rodne banke za mesec maj do-

вевваннаанеененевентвегацрлен ноаенвиненеЕ а]

što se moglo smatrati kao dokaz ха povećanu kupovnu зпаgu našega naroda, bolje iskorišćavanje kapaciteta industrije itd., dakle, uglavnom kao povoljan znak. U aprilu već je. pasivnost trgovinskog bilansa došla zbog znatno smanjenog izvoza, dok je uvoz ostao gotovo nepromenjen. U maju, те-_ đutim, slika je još nepovolinija: uvoz је prvi put nakon

septembra 19935 manji nego u odgovarajućem mesecu prošle ,

godine i iznosi svega 324 mil. (maj 1935: 369 mil.). Još je nepovoljnija slika kod izvoza. On je u maju izneo svega 220 mil. i pretstavlja uz februar o. g: najmanji mesečni izVOZ zabeležen u poslednje tri godine. то Indeks uvoza proizvodnih sredstava, nakon znatnog sma-.

njenja u mesecu aprilu koje je došlo kao reakcija na velik

uvoz u DprVa tri meseca, ponovo se povećao u maju na 216,3 prema 130,6 u istom mesecu prošle godine i 106,4 u aprilu.. Uprkos znatnom smanjenju volumena spoljne trgovine.

broj utovarenih vagona je za 12 hilj. veći nego u aprilu, što

je doduše sezonska pojava, ali je upravo neznatno smanjen

prema maju prošle godine i iznosi 114 hili. Kod pomorskog. ·

saobraćaja je situacija. još povolinija tako da je tonaža Dri-. spelih brodova veća za 350 hili. nego u aprilu, a za 170 hilj. nego u maju prošle godine. To pokazuje nesumnjivo OŽiVlienje. naše unutrašnje trgovine.

_— e У бр. 4 од 19 јануара прошле Шта треба да обухвати године, аналишући | реформа тарифне поли- ње прихода београдске. оптике на трамвајима» штине, дошли смо до за- кључка, да општинске финансије захтевају корениту реформу. Систематско опадање. прихода задавало је у то доба велику бригу Уколико су_ више. поскупљиване услуге и повећаване дажбине, утоли._ ко су приходи од њих бивали све мањи. Све дотле општин-

ске управе нису уочиле ноторну чињеницу, да куповна сна- —

га београдског становништва опада и да је потребно овој прилагођавати тарифску општинску политику. |

Од тога времена, међутим, стање општинских финансија знатно се поправило. У бр. 19 од ове године ми смо | „изложили. ову промену, која је углавном била условљена.

крета- |