Народно благостање

41, јули 1936.

успешним решењем питања дугова и повољнијим притица-

њем прихода. На крају излагања у поменутом напису рекли

смо,. да би идућа етапа финансијске политике београдске општине требало да буде реформа прихода. У томе погледу потребне су велике реформе, да би се довели у склад финансијски терети и цене општинских услуга са куповном снагом највећег дела београдског становништва, које чине радници и чиновници тј. елементи чија је KynoBHa cHara последњих година знатно опала.

5 Судећи по извесним чињеницама, општинска управа одлучила је да приступи потребним реформама и на страни прихода. lipBO је извршено снижење цене електричне струде за кућно осветљење. А сада се спрема реформа трамвазске тарифне политике. Рђава тарифска политика учини-

ла је трамвај скупим и неприступачним сиромашнијим. (ој

јевима. Две најјевтиније вожње за радника (по 1.550 дин, пошто радници станују на периферији) апсорбују 12—20% његове наднице. Али, нису само радници и мали чиновниди којима је трамвај постао скуп. ИМ за друге слојеве расход за трамвај, у доба опадања куповне снаге, претстављао је све већи терет. О свему томе морало би се водити рачуна приликом претстојеће реформе. Њоме би требало да буду отклоњене све досадање погрешке, које су трамвај учиниле скупим и неудобним и допринеле опадању броја путника и прихода. Да би се то убудуће избегло, рефор: ма би требало да има за циљ: 1) снижење цена, нарочито на линијама које спајају периферију са центром; 2 увођење система прелазних карата; 3) увођење више врста претплалних карата; 4) укидање П класе; 5) повећање броја трамвајских кола и убрзање кретања.

Цене би морале да буду снижене до "те мере, да се

коришћење трамваја омогући и свету са релативно малим. приходом. Само тако моћи ће се привући већи број путни- |

ка и учинити да приход не падне ни у прво време, што би се иначе могло очекивати. Систем једнолинијских карата напуштен је већ давно у свима већим градовима и замењен системом прелазних карата. У неким градовима. прави се и комбинација с аутобусним саобраћајем. И овај систем служи појевтињењу саобраћаја и повећању броја путника

односно прихода. Истом циљу служило би и проширење.

могућности коришћења претплатних карата, којих се може вавести више врста. Истина, пре извесног времена општина

је увела опште претплатне карте којима се могао свако KO-,

ристити. Оне су биле јевтиније 15% од нормалних цена. Али, пошто ове претплатне карте важе за цене од два динара и преко, то оне нису могле да буду ни од каквог утицаја на привлачење оних који су ишли пешке. Напротив, приход од трамваја под режимом ових карата могао се још и смањити, јер су њих користила лица, која би и без тога искоришћавала трамвај. Постојање двеју класа, поред осталога, рђаво утиче и на удобност, јер условљава пренатрпаност друге и неискоришћеност прве класе. Најзад, повећање броја кола и брзине такође су важни предуслови за повећање броја путника и прихода.

; - Do pre dve godine, upravo do Posle Mađara i Rumuni zaključenia Rimskog - sporazu-

traže · zajedničku prodaju ma, Mađari su redovno uoči.

Dšenice Хећуе uzimali inicijativu 7а KK ере].

ničkom istupanju na evropskom tržištu pšenice. Ta ideja nikada nije ostvarena. АН čim је došlo do, zakliučenja Rimskog sporazuma kojim su uspeli da. obezbede plas-

man SVOE iZzVOZnOg viška pšenice u Italiji i Austriji, Ma-.

đari, su ovu ideju napustili. Već dve godine pitanje unovčenja izvoznog viška pšenice ne zadaje Mađarima nikakve brige.

„Sada se, međutim, s ovakvom idejom. javljaju Rumuni.

želeći da je sprovedu u okviru zemalja Balkanskog sporazu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

stvaranie sporazuma o zajed-.

Страна 451

та. Taj predlog biće predmet diskusije na pretstolećem sastanku Privrednog saveta Balkanskog sporazuma.

Po našem mišljenju, naš interes ne bi bio da pristanemo na ovakvu jednu kolaboraciju za koju bi došle u obzir Rumunija i Turska. Rumunska pšenica kvalitetno znatno je

niža od naše. Ona se na zapadno-evropskim pijacama trguje,

pod imenom »Dunavska pšenica«, uz niže cene nego ostale provenijencije Dunavskog bazena i, u većini slučajeVa, upoшебјауа зе za stočnu hranu. Turska pšenica nešto je bolja od rumunske, ali je ona kvalitetno niža od naše. Naša roba, međutim, ZDOg stalnog popravljanja kvaliteta, naročito 12bacivanjem proližika, prodire sve više na tržišta uvoznićkih zemalja pod vlastitim imenom, kao »jugoslovenska pšenica«. Kao takva ona postizava i bolje cene nego rumunska i turska. Prema tome, raznolikost kvaliteta bila bi dovoljan raz-

log da ne prihvatimo ovakav sporazum, jer bi Se, u tome slučaju, naša pšenica izjednačila sa rumunskom u kvalitetnom pogledu odnosno i u cenama. Time bi se učinila iluzornim i sva nastojanja za poboljšanje kvaliteta, makar da se ona sprovode u dosta skučenom obimu. Mi razumemo da bi Rumuni mogli imati interesa za ovakav jedan sporazum, ali ga mi ne bismo ni u kom slučaju mogli prihvatiti. Uostalom, ı od dosadanjih sličnih sporazuma nismo imali nikakve vajde, sem što nas je njihovo pripremanje koštalo dosta para. === === || осле пшенице аграрни проСветска трговина јаја и текционизам и аутаркија по: даље опада казали су се најефикаснији у области производње живине и јаја. Данас у свету не постоји скоро ни једна земља у којој не би постојале високе

царине на јаја и у коју би се увоз јаја могао вршити без:

икаквих ограничења: У већини земаља увоз је контингентиран и врши се у ограниченом обиму. Благодарећи томе међународна трговина јаја од 1929 године систематски опада.

Седам најважнијих европских увозничких земаља (Енглеска, Немачка, Шпанија, Швајцарска, Француска, Чехословачка и Аустрија) увезле су у прошлој години 2.629.000 кв, према 2.777.000 у 1934 и 4.210.000 кв. у 1980. У времену 1930—35 увоз ових земаља смањио се по количини за 36%. За пет година увоз јаја у Немачку срозао се за непуне две трећине (62.5%), а у Енглеску опао је за 23%. При свем том тежње увозничких земаља за повећање властате производње и за даље ограничавање увоза нису ни у колико ослабиле. Енглеска тежи да пружи још већу заштиту своме живинарству; најновија жртва ове њене политике биће кинеска јаја противу којих је, у последње време, поведена жива борба. Од увоза се све више бране Швајцарска, Немачка и Шпанија. Аустрија је такође на путу, да у најскорије време у јајима постане самодовољна.

У оваквој ситуацији положај извозничких земаља стално се погоршавао. Услед ограничености увоза њихова међусобна ковкурентска борба бивала је све већа. При томе најгоре су прошле земље са робом слабијег квалитета међу које спада и наша. Велики пад цена и знатно смањење разлике између цена квалитетне и оне лошије робе, у периоду ограничења тражње, давао је све више предност

· квалитетним јајима. Отуда је извоз јаја северозападних

европских земаља у периоду депресије претрпео најмање

ограничење. Он је у времену 1930-35 опао са 2.05 Ha 1.73

мил. кв. “или за 15:.6%, али се њихово релативно учешће у светском извозу (по количини) повећало са 50 на 63%. Другу групу" извозничких земаља у Европи чине источне и југоисточне аграрне земље. Њихов: извоз је у периоду депресије: више него преполовљен па је, следствено, 'опао

„и значај ових за светску трговину. У 1980 извоз ових зе-

маља (Пољске, Бугарске, Југославије, Мађарске и 'Руму-

||| | ||| | | |