Народно благостање

« Џтрана 452

- није) био је 1.34 мил. кв., а у 1985 пао је на 0.61 мил. кв. "или за непуних 55%. Исто тако смањило се и њихово ре-

лативно учешће у светском извозу: са 38% у 1980 на 22.7% у 1935 години. Карактеристично је да међу овим земљама највећи пад показује извоз Југославије (у 1985 према 1930 за 63.5%). Трећу групу извозничких земаља чине ваневропске (Турска, Кина, Француски Мароко и Египат). Њихов извоз смањио се са 682 хиљаде квинтала у 1980 на 355 хиљ. кв. у 1985 односно за 48%, а релативно учешће у светском увозу пало je ca 16.7 Ha 13.1%.

Из овога видимо да су европске аграрне земље у периоду депресије и с овим артиклом прошле најгоре. С тим у вези опао је и значај јаја у њиховом извозу. Оне нису могле да се такмиче квалититивном производњом, јер се инвестиције, с обзиром на цене јаја, већ давно не исплаћују. Што је главно, изгледи за пласман њихових јаја иу будућности, под претпоставком јачег привредног оживљења и повећања потрошње, нису ни најмање повољни, јер се тежиште светског извоза све више преноси на северозападне европске земље тј. на робу прворазредног квалитета. Међу овим Данска успева чак и да повећа своју продукцију и извоз. Док је 1930 њен извоз био 495.539 кв. У 1935 он се попео на 673.709 кв. односно за непуних 36%. То исто вреди и за Финску. То су једине две извозничке европске земље које у овоме времену показују повећање производње и извоза. Благодарећи томе Данска је од 1983 год. заузела прво место у светском извозу јаја, које је до тада држала Холандија. С обзиром на ово може се рећи, да су јаја за извоз аграрних земаља дефинитивно изгубила значај који су имала до пре неколико година.

Ма tržištu kapitala nemačka vlada je uspela da skoro u potpunosti reguliše visinu kamate. Ona je neposrednim me-

PRBN rama, konverzijama, snizila kamate državnih zajmova i hipotekarnih obveznica komunalnih i privatnih zavoda za hipotekarni kredit; zatim je posrednim merama uputila tok kapitala pravcem državnih hartiia od vrednosti. Od ovih posrednih mera najvažnije 51: ograničenje visine dividende na 6% kod akcionarskih društava, S tim da se dobitak, ako je veći, upotrebi za kupovinu državnih hartija od vrednosti, i zabrana emisije hipotekarnih založnica.

Maksimiranje kamata privatnih hipoteka u Nemačkoj

Kamate hipoteka koje nemaju javno-pravni karakter (t. zv. privatne hipoteke), gde su poverioci privatna lica odnosno banke, do sada nisu bile predmet državnog intervencionizma. Nemačka vlada je sada, zakonom i pravilnikom od 4: jula, maksimirala i ovu kamatu i time zaokružila svoje mere na tržištu kapitala. i

Sniženje kamate privatnih hipoteka uslediće na osnovu sporazuma dužnika i poverioca, a ukoliko ne bi došlo do toga, odrediće visinu kamate sreski sud po zahtevu dužnika ili poverioca. Za hipoteke koje su pokrivene sa do 50% vrednosti nekretnina, kamata će iznositi 5%. Samo u izuzetnim slučajevima sudija može da odredi veću kamatu, ako se na pr. poverilac nalazi u vrlo teškom materijalnom položaju itd: Kamata će se povisiti za 1/|=% odnosno 1%, ako hipoteka najvećim delom ili u celosti prelazi 50% vrednosti nekretnina. Zakon je ograničenog važenja, do 1 jula 1939 g., i ne odnosi se ni na inostrana potraživanja ni na ona koja potiču iz revalorizacije. hipoteka.

Prema praktikovanoi skali, po kojoj najniže ukamaćenje moraju imati državne hartije od vrednosti, kao najpovoliniji plasman, ustanovljena je kamata za privatne hipoteke sa 5—6%. Rentabilitet državnih hartija od vrednosti iznosi 41|- 9\9|„%; kod hipotekarnih založnica je samo nešto

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 28

viši, dok se onaj industrijskih obligacija približuie 6%. Nasuprot tome ukamaćenije privatnih hipoteka iznosilo je dosad 8—9% a u nekim slučajevima i 10%, te je pretila opasnost da će visoki rentabilitet privući velike kapitale na štetu emisija državnih zajmova.

Пре три године донела је француска влада закон о ре гулисању тржишта пшенице. Затим су пре и после сваке жетве долазили нови закони, да би се отстранили велики жетвени вишкови из година 1932 до 1934. После слабе жетве у 1985 год. која је све ове мере учинила сувишним, почело је постепено укидање државних интервенционистичких мера. Сада, међутим, изненада се објављује увођење пшеничног монопола.

Нови закон предвиђа монопол трговине пшеницом. Монопол ће функционисати преко једног врло сложеног система одбора, уреда и синдиката које све од реда треба тек створити. Врховну управу имаће један централни савет од 39 чланова; у савету произвођачи имају са 20 претставника већину према 8 претставника потрошача, по 2'млинара, пекара и индустријалца исхране, ! житар ском трговцу и 4 државна чиновника. По департманима, образоваће се организациони и контролни одбори који ће организовати регионалне принудне синдикате произвођача пшенице; при томе се могу искористити већ постојеће организације. Створиће се читав систем контролних мера, формалности, забрана и дажбина: које ће највише погодити сељаке и млинаре. Већином се враћају мере које су биле предвиђене ранијим законима, а лане укинуте. За финансирање монополског апарата и његове политике дена наплаћиваће се нове, доста знатне дажбине. Порез на производњу који је почетком ове године укинут, опет ће се наплаћивати од сељака. С друге стране мораће и млинари да плаћају опет прогресивну таксу на мељаву, која је била замењена општом таксом.

Овај монопол даје влади могућност да одређује цене какве год хоће. Разуме се да, као код сваког монопола, за те цене не постоји велико поље кретања; зато ће се морати да сносе неповољне последице већих промена у погледу количине. Ако цена буде прениска и не буде у стању да сељацима покрије производне трошкове, биће понуда слабија, тако да се у томе случају потро: шачи уопште не могу ни задовољити. Међутим код превисоких цена производња ће порасти, а потрошачи неће бити у стању да одрже тражњу која би одговарала појачаној производњи. У првом случају влада мора да се побрине за снабдевање с друге стране, нарочито путем увоза; то је, истина, према садашњем закону искључено. Истовремено би морала сељацима помоћи на други начин. У другом случају пак настала би потреба за уклањањем вишкова производње, путем извоза. Истовремено би се морало задовољити потрошаче продајом робе по нижој дени, са губитком. Ради свога равнања централни савез сваке године у другој половини јуна има да изврши општу процену жетве на основу извештаја појединих одбора о засејаној површини и стању усева. На темељу ових података савет ће одредити количину која је за продају, испитаће предлоге одбора у погледу цена и утврдиће цену пшенице за целу земљу. Према томе, још није повнато, колика ће ове године бити цена, јер ће се она утврдити тек пред сам почетак жетве, када залихе буду нор: мализоване. Садашња цена износи око 100 франака по метричкој центи. Пошто ни овогодишња жетва неће бити врло обилна, сматра се с разлогом да ће цене на слободном тржишту дотле још да порасту. Монопол неће дакле имати да утврђује минималну цену, јер је ова сувишна,

Пишенични монопол у Француској

|} i |

|