Народно благостање
с
618. јули 1936,
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна i 411 |
ниће Народна банка из својих средстава, те ће се ово: задужење касније амортизовати на терет државне добити од ковања новца или на терет рачуна „Ранији аванси државни“ код Народне банке. Према томе, по завршеној амортизацији, целокупне инвестиције постаће државнем својином. | |
JABHE ФИНАНСИЈЕ
— Египатски министар финансија изјавио је да је једна од главних владиних намера укидање свих финансијских повластица које уживају странци. На сваког Египћанина отпада данас просечно 1,44 хектар земљишног поседа, а на странце.-у Египту просечно 85,22 хектара. Египћана земљовласника има 2,26 мил. га странаца свега 6564 или једва 0,3%, али ови ипак држе 9,77% земље: својим рукама. Странци, који владају и трговином и индустријом, не плаћају поред тога скоро ни паре пореза, док једини сигурни државни приход, земљарину, плаћају скоро искључиво сиромашни феласи.
— У Чехословачкој је завршен упис зајма за одбра. ну државе. Уписано је свега 2568 мил. ч. кр., и то 851 мил. по 3%, а 1717 мил. по 4%.
— Budžetska godina 1935/36 u S. A. D. završena је за deficitom od 4.800 mil. dolara. Ukupni državni dug sada iznosi 34 milijarde dolara. Visina deficita, koji je prouzrokovan isplatama bonusa i ukidanjem poreza na preradu, izaZvala je iznenađenje, jer se пала за manjkom od svega 3200 mil. dolara.
— Министар грађевина одобрио је лицитацију за државну штампарију у Београду. Предрачунска свота. је 30 мил. дин.
+ — Постигнут је споразум између Сузора и Београдске општине у погледу једног зајма од 25 мил. дим. са 6% камата на 30: година.
— Скопски месари и кобасичари затворили су своје
радње, да-би на тај начин приморали општинску управу да снизи трошарину на месо. Општина је одлучила да оснује четири општинске месарнице, да купује стоку и да почне снабдевати становништво у властитој режији, ; — Министарство финансија издало је правилник о давању царинско-тарифских обавештења. . Уместо досадат њег царинског бироа основаће се Царински завод као самостална првостепена установа, која је надлежна: да из даје уверења о каквоћи робе и у циљу примене царинске тарифе, као и ради плаћања оних унутрашњих дажбина које царинарнице наплаћују при увозу; затим да одлучује у-првом степену о каквоћи робе приликом несугласица, као и-на захтев царинарница. Правилником је регулисана н надлежност царинских хемијских лабораторија, и то је прописано, да, поред испитивања робе по званичној дужности и по захтеву царинарница, врше анализу царинске гробе:и на захтев сопственика робе.
САОБРАЋАЈ
- -— Према .· подацима , енглеског. часописа »Тће МоЕотаћр« број моторних бродова у свету свевише расте, док ce тонажа. пароброда код већине поморских земаља смањује. Крајем јуна о. г. било је у свету у градњи 269 моторних бродова (1,59 мил. бр. рег. т.) према 177 (902 хиљ. бр. рег. т.) у 1935, 130 (822 хиљ. бр. рег. т.) у 1984 и 86 - (470. хиљ. бр. рег, т) у 1933. На путничке бродове. 0. Г. отпада свега 12%, док сва остала тонажа припада теретоним бродовима (44%) и бродовима за превоз нафте (44%).
=. .—.Generalna direkcija državnih železnica obaveštena је 1 nemačkih: državnih železnica da će nam, ove ustupiti svoja :brodska kola i hladnjače za direktan izvoz. našeg yoća.za "Englesku.. Za. ovo su: merodavni uslovi sporazuma između
mažših i: nemačkih državnih. Železnica od. 1980. god. Slično
obaveštenje PI je i od Nacionalnog društva belgijskih železnica.
— U Bazel je prvi Dub stigla lađa iz Londona. Brod- je naročito konstruisan da bi bio podesan i za morsku i 74 rečnu plovidbu, ima dizel-motor, nosivost od 500 tona, dužinu od 57 i širinu 04 7,5 metara, i gazi 2,7 metra duboko.
— Тап је predložio Rumuniji uvođenje rumunske parobrodske službe na liniii Konstanca—Trabzon (Turska). i nija bi preuzela iranski izvoz za Evropu koji je do sada išao preko Trsta i Rijeke. Za sada nema izgleda da će Rumunija prihvatiti predlog, jer još ne raspolaže dovoljnim brojem brodova.
— · MHHHcTapcTBO. саобраћаја одредило је комисију која ће. отпутовати ових дана у Немачку ради набавке ма-
теријала за наше државне железнице У вредности од 400
МИЛ. ДИН.
— Елени а пруга нормалног колосека Приштина—Пећ пуштена је у саобраћај. Пруга је дугачка 89 километара, а коштала је око 190 милиона дин. Изградила су је углавном предузећа „Батињол“ и „Дрина“.
— Министар саобраћаја издао је Уредбу о наставку изградње следећих пруга нормалног колосека: Копривница —Вараждин— Сент Јанж—Севница,-и уског колосека: · BHлећа—Никшић, Устипрача—Фоча; и за довршење радова на железничком мосту код Загреба. Даље је решено: да се почну градити следеће:нове пруге нормалног колосека: Бања-Лука— Ваљево, Чрномељ— Врбовско, Краљево—ЧачакВаљево, Пожаревац— Гучево, Рашка—Биоче, НПриштинаПодујево и веза пруге Карловац— Глина са пругом Бихаа Босански Нови; уског колосека: Штип— Струмица, Мет: ковић—Пристаниште;“ Фоча—Гацко—Билећа, веза пруге Билећа—Никшић— Рисан, као и реконструисање београдских железничких уређаја. Финансирање изградње нових пруга вршиће се из ванредних кредита по чл. 98 Финансијског закона за буџетску 1936/37 год., из још неискоришћених кредита који су предвиђени за градњу пруга по Уредби о. финансирању јавних радова, из кредита предвиБених за ову буџетску годину у износу од 500 мил. дин. и из сретстава која ће се ослободити привременим одлагањем градње пруга, предвиђених ранијим уговорима.
— Проширење телефонских централа у. Београду, Загребу и Љубљани извршиће се тако да ће Београд поред новопостављене помоћне аутоматске централе у. Раковици добити још 4: на Авали, Сењаку, Крунском Венцу ну Земуну. Централа у Загребу биће појачана на стохиљадиту, док ће љубљанска бити проширена за. хиљаду бројева. — Najviše radio- pretplatnika ima u Evropi u Engleskoj (7,76 mil.). Za niom dalaze Nemačka, (7,60 ти), Francuska (2,47 mil. ју Čehoslovačka (866,7 hilj.), Italija (579,9 hili.) i Poliska (5521 hili.).
= Engleska trgovačka mornarica raspolagala. је Ктајет juna o. g. 1980 brodova, (bez onih za obalsku plovidbu) prema 2002 krajem 19935. Od septembra 1932 do јипа 0. Е. smanjila se ukupna tonaža za preko 2 mil. bruto reg. tona, ali. se povećao. broj novih brodova, na račun starih .(66,9% celokupne tonaže prema 55,2%. u 1932).
— Francuski brodoyvlasnik Ž. Fresine izjavio je u а пот članku da francuska trgovačka mornarica živi jedino
· pomoću subvencija i zakona o zaštiti pomorstva koji isklju-
čuju svaku stranu konkurenciju. Od marseliske trgovačke flote, koja. broji ukupno 720 hilj, bruto, reg, tona, 53%, „plovi neposredno. о. trošku. države, daljih 23%. vrši saobraćaj samo
između · Francuske 1, njenih kolonija, 12. ,B% služi na prugama gde je. zakonima otstranjena svaka konkurencija, 1 зато 8% је; u međunarodnom: saobraćaju, a i to ne stalno.
у Е