Народно благостање

Страна 412

КРИЗА И КОНЈУНКТУРА

— Na: teritoriji berze rada u Nišu Dile je za prvih. 6 meseci oVe god. prijavljeno 18.540 nezaposlenih. Na ime pomoći izdato je 443 hili. din.

— Početkom jula bilo je u Francuskoj 4992 hili. nezaposlenih, od toga 109 hilj. u Parizu, a 97 hiljada u njegovoj okolini. Ukupno je bilo 2000 nezaposlenih više nego krajem juna, a 29 hili. nego u istom mesecu 1995.

— U Austriji je krajem juna ove godine bilo 290,9 hili. pomaganih nezaposlenih, od toga 113,8 hili. u Beču. Prema sredini juna njihov broj se smanjio za 4600, a prema istom mesecu 1935 za 16 hilj. Naročit porast zaposlenosti pokazuju industrija kamena i zemlje, građenje drumova i teška 4пдиstrija. |

— Francuski ministar privrede izjavio e da je povišenje cena u Francuskoj načelno opravdano, ali da će vlada sprečiti svaki pokušaj podizanja cena tamo gde se ono ne može obrazložiti porastom nadnica. Za nadzor nad kretanjem cena obrazovan je naročit odbor ministara privrednih resora.

· — За последњих пет година саграђено је у Новом Саду 1200 нових зграда. Године 1932 у грађевинској делатности је достигнут максимум од 329 зграда.

— У Чехословачкој је у првом полгођу о. г. продато 456,3 хиљ. тона цемента према 394 хиљ. у истом периолу 1935, т. ј. за 16% више.

— У Моравској бановини отворено је у првом тро-

есечју о. г. 88 нових занатских радњи и одјављено је 38, а у другом тромесечју одговарајући бројеви износе 102 и 59. Пораст износи за прво полгође 91.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava: _

20 juli. — Istok d. d., "тавтеђ. (гедоуап).

21 juli, — Тејта ind, i trg. d. d., Zagreb (redovan).

23 juli, — S. A. Pahani i sin, naslednici d. d. u Slav. Brodu (redovan). — Građanska pivovara d. d., Daruvar (redovan). — Građanska dionička štediona, Daruvar (redovan).

— Industrija d. d. za promet i industrijsku izradbu zemaljskih proizvoda, Daruvar (redovan).

24 juli. — Setalana, industrija (ekotilne robe: d. d.. Sas: mobor (redovan).

25 juli, — Mitrovačka Darobila d. d. u Sr. Mitrovici (redovan).

29 juli. — Građanska štedionica d. d. u Irigu (redovan). — Jugotanin d. d. u Zagrebu (redovan).

81 juli. — Gradska štedionica u Koprivnici (redovan).

Trgovački registar: ;

Nekretnina d. d. u Zagrebu, upis firme i članova upravnog odbora g. g.: Vladimira Arka, Franje Gremera i Oskara Ridla. — Laščinšćak d. d. u Zagrebu, upis firme i članova upravnog odbora g. g.: Vladimira Arka, Rudolfa Dajča i Šerifa Saračevića. — Jugoslovenska Standard-Vakuum Oil Kompani d..d. u Zagrebu, upis promene čl. 4, i 5. društvenih pravila. — Jordanovac d. d. u Zagrebu, upis firme i članova upravnog odbora g. g.: Vladimira Arka, Franje Gremera i Ridla Oskara. — Gorica d. d. u Zagrebu, upis firme i članova upravnog odbora pg. g.: Vlađimira Arka, Franje Gramera i Oskara Ridla. — Arko Email d. d. u Zagrebu, upis promene imena firme na Emajl d. d. i članova upravnog odbora g. g.: Ernesta Sremčevića, Viktora Časara i ing. Gavrila Iljenka.

Bibliografija: Gregorić d-r Danilo: Privreda nacionalnog socijalizma. Doktrina — praksa. — Beograd 1986. Str. XVI + 334. УПО.

Vuksanović D-r Vladeta i Popović Nenad D.: Kontrola гавгатспог platnog prometa (Devizna kontrola). Knjiga prva:

Sistematski prikaz jugoslovenske kontrole. — Beograd 1936. Str. 212. УШО, č Mo BU -

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 29

.· August von Kras, Das Land Kamal Atatiirks. Der Werdegang: der modernen Tirkei. — Wien 1935. Wilh. Braumiiller. = XII 1892 S:, VID:

U ovoj knjizi o postanku savremene Turske izneo je bivši austriiski poslanik svoje. utiske i iskustva koja je stekao za vreme svoga dugogodišnjeg boravka u staroj i novoj Turskoj. Knjiga prikazuje u pojedinim poglavljima preure-

„Фепје državne uprave i nova kulturna stremljenja, a dobra

trećina je posvećena privrednim problemima čije je rešavanje pobudilo veliko interesovanje u inostranstvu.

Svaka privredna grana obrađena je u po jednom poglavlju, tako da se na vrlo pregledan način dobija slika preduzetih reformi i njihovih dosadašnjih rezultata. Vrlo jasno je istaknuto da je duša nove turske privrede državna uprava pod vođstvom Kemala Ataturka. To ipak ne znači, da država u svim ili u većini grana sama privređuje. Potpuno i neposredno u rukama države je samo saobraćaj. U industrijskim preduzećima država učestvuje više ili manje; bez njene finansijske pomoći, uostalom, te industrije ne bi ni bilo. Inače država potpomaže privatnu inicijativu, daje smernice njenom radu i vrši nadzor nad njom. Najvažniji preduslov za ovakvu privrednu politiku bilo ie uravnoteženje budžeta kome su bile posvećene prve vladine mere. Naročito je trebalo uvesti savremen poreski sistem, da se ne bi zavisilo od inostranih zajmova.

Najviše je unapređena poljoprivreda. Ona je, kao glavna grana cele turske privrede, već toliko razvijena da je obezbeđena ishrana zemlje vlastitim proizvodima. Davane su povlastice sitnim poljoprivrednim gazdinstvima, poboljšaпа je organizacija rada, izvršena su oplemeniivanja i navodnjenje prostrane pustiniske i stepske oblasti. Koliki je uspeh tih mera, vidi se po tome što Turska danas izvozi pšenicu koju je doskora morala uvoziti, i drvo čiji kvalitet ranije nije dozvoljaVvao izvoz.

Industrije nije skoro ni bilo, kada je došao novi režim. Njeno podizanje država je pomogla finansijskim olakšicama; naročito je dobro došlo što je Rusija pristala da liferuje vrlo velike partije mašina na kredit. Izgradnja industrije ograničila se, sasvim ispravno, na one grane za koje u samoj zemlji postoje povoljni uslovi, naročito što se Нбе sirovina. U okviru petogodišnjeg plana iz 1934 izgrađene su dosada tekstilna, kožarska, drvna i hemijska industrija, industrija cementa i namirnica. Plan osim toga predviđa, i podizanje metalne (ratne) i električne industrije i industrije koksa. Sva ova preduzeća stoje pod nadzorom države, a kao finansijski posrednik služi Sumer-banka koja je u tu svrhu i stvorena.

Treći veliki zadatak bilo ie podržavljenje saobraćajnog aparata i s time u vezi izgradnja saobraćajne mreže. Ovaj zadatak je danas skoro izvršen. Izgrađeno je oko 19 hilj. kilometara drumova i preko 2.000 km železnica. Privatne železnice koje su se zatekle otkupljene su. Sve to uglavnom je finansirano redovnim budžetskim sretsvima.

Ali podržavljenje saobraćaja znači ujedno i nacionalizaciju, jer je ranije sav saobraćai, od pošte do obalske plovidbe, bio u rukama najrazličitijih stranih društava. Naporedo s· ovim išla je i nacionalizacija rada. Posle razmene manjinskog stanovništva sa Grčkom počelo je, naime, postepeno i sistematski, po privrednim granama „potiskivanje stranih radnika, nameštenika, zanatlija i sitnih trgovaca, da bi se zaposlili isluženi vojnici, prekobrojni činovnici koji su se morali otpustiti, a naročito omladina. Ova nacionalizacija, međutim, ipak ne ide dotle da bi bilo iskjučeno zaposlenje stranih stručnjaka, kada su u pitanju teži i obimniji zadaci, niti ona sprečava učešće stranog kapitala u preduzećima. Uslov je samo da majoritet ima da ostane u turskim rukama.

| __U pogledu robnog i platnog prometa Turska se danas