Народно благостање

18. јули 1936,

њени [| toku godine jzVvoznici su održali niz konferencija i doneli više rezolucija o plasiranju ovogodišnje proizvodnje шант žljjva. I prošle nedelie doneta ie jedna rezolucija u kojoj se, pored ostaloga, traži: da se izvoz suvih šljiva u potpunosti prepusti privatnoj inicijativl, koja raspolaže dovolinim finansijskim sretstvima; da se kontingenti za izvoz podele između izvoznika i zadruga; da Centralna komisiia za voće preuzme na sebe i Vodi strogo Tačuna o ovogodišnjem kvalitetu suvih šljiva; da cene suvyim šljivama ne budu veštačke, nego da se održavaju na bazi svetskog pariteta; da se od većih cena dobijenih za izvoz kod preferenciranih i kontingentiranih količina osnuje jedan fond, iz koga bi se doplaćivale razlike u ceni pri izVozu u Oe zemlje, u kojima bi cene bile ispod našeg pariteta.

Kalifornija (S.A.D.) i Jugoslaviia su glavni snabdevači celog sveta suvom Ššljvom. S.A.D. će.od nove berbe imati izvozni višak od oko 3 hilj. vagona, a zalihe iz ranijih godina su skoro iscrpljene. Cene su u stalnom porastu i Već sada na roterdamskom tržištu odgovaraju za našu garnituru u vrećama din. 300.— paritet Valjevo. Ova se cena za našeg proizvođača može smatrati zadovoljiavajućom, pa je situacija u pogledu američke konkurencije povolinila za nas nego ikad posle rata. Na nemačkom, kao najvažnijem tržištu, američka konkurencija sasvim otpada, zbog teškoća devizne i trgovinsko-političke prirode. Naš položai na oyom tržištu ie povoljan. Razlika između nemačke autonomne uvoze carine za suve šlivve od 30 maraka i ugovorne carine našeg kontingenta od 10 maraka iznosi 20 maraka za 100 Ке., te паšoj suvoj šlivi obezbeđuje dobru cenu baš na bazi kalifornijskog pariteta. Nemačka može normalno potrošiti 5. hilj. vagona. Naš preferencijal za Nemačku iznosi 1000 vagona. Austrija je prošle godine uglavnom pokrila potrebu uvozom kaliforniiskih šliiva, jer su za 50% bile jevtinije od naših. Ove godine cene kaliforniiskog pariteta na austrijskom +tržištu konveniraće i našoj Šljivi.

Čehoslovačka je prošle godine uvezla 350 vagona naših etiviranih šljiva u originalnim sanducima, dok će ove 20dine kupiti bar dvostruko više šliva u vrećama, ier smo u povoljnijem položaju od S.A.D. Naš izvozni višak suvih šljiva u ovoj kampanji, zbog odličnog roda, izneće 4 do 5 hiljada vagona. U Nemačku, Austriju i Čehoslovačku možemo računati sa izvozom od oko 2 hiljade vagona, dok ćemo ostatak morati izvoziti na zapadno-evropska tržišta, na kojima ie merodavna cena kalifornijskog pariteta.

Tako pretstavlja situaciju na tržištu suvih Šljiva Prizad u jednom referatu.

Mi smo uvek stajali na stanovištu da su proizvođači mnogo interesantniji od trgovaca. Nikakva mera, učinjena u pogledu izvoza voća ne bi se mogla zavesti bez obzira na njih, utoliko pre što voćarstvo pretstavlja u mnogim krajevima zemlje značajan izvor kupovne snage sela.

Polazeći od ovoga stanovišta mi se ne slažemo sa gore 'iznetim gledištem i zahtevima izvoznika po pitanju OVOgOdišnjega izvoza suvih šljiva. Glavno je pitanje kako DTOIZVOđaču šljiva osigurati što bolji plasman i veću cenu na inostranim, pa sledstveno i domaćim pijacama. To će se u ovim prilikama najbolje postići, ako izvozom u preferencijalne zemlie bude kao i do sada raspolagao Prizad. Ponavliamo da Se izvoznici moraju pomiriti i sa kontingentima, kao što su se pomirili i sa tim da preferencijal pripadne državi. Ako је · potrebno pokriti manjak koji bi nastao održavanjem cena šljivama izvezenim u nepreferencijalne zemlje, onda ga, ako bude potrebno, može da pokrije Prizad dobitkom od preferćncijala, a nikako stvaranjem novih fondova, pošto se Već ima rđavog Ба s upotrebom fondova ovakve Vrste,

Izvoznici, proizvođači i izvoz suvih šljiva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 467

| Potrebno je izvršiti promene. Na prvom mestu ukidanjem Centralne komisije za voće. Ona nije potrebna i pretstavlja samo birokratisanje i poskupljivanje aparata. Takođe se nameće potreba pravilnije podele posla. Kontrolu proizvodnje i kvaliteta šljiva, kao i ostalih poljoprivrednih proizvoda, treba prepustiti Ministarstvu poljoprivrede, jer је опо može naibolje i najjevtinije voditi. Zavod za unapređivanje spoljne trgovine ima puno polje rada u oblasti trgovinske politike. Prizad, pak, ima da se stara o komercijalnoi strani.

— MN |

: извештају Међународног Изгледи светске коњунк- Бироа Рада за 1985 год. учи_ туре њен је врло занимљив покушај критичког посматрања чињеница које могу да послуже као основа за претсказивање даљег развоја светске коњунктуре. | Три појаве прошлогодишњег развитка могу се сматрати као знак који допушта извесне наде; али исте чињенице могу, с друге стране, да буду и основа за бојазан. У великом броју земаља индекс индустријске производње стално расте; индекс светске производње већ је и прешао ниво из 1929 год. Главни разлог томе је велики пораст производње у индустрији наоружања, како за властите потребе, тако и за извоз. Признаје се да прилике у овој индустрији утичу за сада повољно на коњунктуру, али се истиче да оне крију У себи и извесну опасност, јер не доприносе ништа трајном народном богатству. То се већ данас види у оним земљама које су принуђене да увозе сировине, потребне индустрији наоружања; да би их могле платити, оне се морају одрицати увоза друге неопходно

. _ _

потребне робе, јер ратна индустрија не производи артикле,

згодне за компензацију. Осим тога, те земље никако не смеју да ограниче обим наоружавања, јер би тиме довеле у питање и своју коњунктуру. Напротив, наоружање се форсира; под утиском тога цео привредни свет обузима све већи немир и никако не може да дође до онога поверења које је потребно за коначну победу над кризом.

Другим повољним знаком сматра се опште опорављање цена. Али уједно се указује и на то да је то побољшање у већини земаља само резултат депресијације валуте; златне цене су, шта више, мало и опале. Код пораста цена. нарочит значај се придаје скоку цена пољопривредних производа, свеједно да ли је природан или вештачки, јер се очекује да ће то довести до повећања прође индустријске робе. Сумњив знак је, међутим, то што у већини земаља маказе између пољопривредних и индустријских цена ипак нису затворене; а то је неопходно за успостављање равнотеже.

Као трећи повољни знак истиче се, најзад, полагано, али стално опадање незапослености у свету, што је са социјалног гледишта најважније обележје преокрета на боље. Али и ту има ограничења. Указује се, на пример, на то да постојеће статистике не обухватају огромне крајеве као што су Индија и Кина у којима још увек влада необично велика незапосленост. (Осим тога, и у земљама златнога блока има опет више незапослених него лане, а ни у главним средиштима светске привреде, у САД. и Енглеској, нема наде да ће се ускоро осетно смањити број незапослених који је још увек велик.

Има и неколико сасвим сигурних разочарења која

могу само да повећају сумњу у будуће побољшање при-

вреде. Прво, светска трговина је по укупној количини про-

„дате робе сасвим мало напредовала према претходној го_ДИНИ, иако се не може порећи да је местимице било знат-

нијег пораста. Уколико има побољшања, оно је проузроко-

_ вано пре свега 'опорављањем унутрашње привреде, а не међународном сарадњом; треба, међутим, ЛАРА да ожив-