Народно благостање

(трава 468

љавање трговине и у тим случајевима заостаје за општим побољшањем. Главна сметња оживљењу светске трговине

је националистички протекционизам чије се оштре методе,

као девизни режим, клиринг, компензације и контингентирање, још увек употребљавају. Још од Лондонске привредче конференције тражи се начин за поновно проширење светске трговине, а још увек није нађен.

Извесним знаком преокрета на боље сматра се чињевица да су колебања валута лане била знатно слабија и ређа, и да подручје фунте и долара опет претставља из: весну стабилизовану привредну област. Али упркос томе још увек преовлађују билатерални клириншки и контигентски уговори који сметају уклањању међународних привред-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Dp 29

них преграда. Изузетак чини само покушај С.А.Д. да опет уведу клаузулу о највећем повлашћењу и извесну слободу трговине. Нарочито се истиче да се привредни национализам не ограничава само на тржиште капитала, без чијег опоравка не може бити равномерног побољшања у свету. Напротив, он се све више проширује и на робни промет, јер се све земље боје рата и теже ка аутаркији у снабдевању намирницама, сировинама и ратним материјалом.

Међународни биро рада на крају каже да се, истина, све земље труде око успостављања сарадње и сузбијања кризе, али да уједно сав свој труд опет упропашћују стварним својим аутаркистичким мерама и ратним припремама.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ

ПОЉОПРИВРЕДА

— У С. А. Д. цени се будућа жетва, после велике суше која је наступила, само на 127 мил. бушела; пре месец дана рачунало се још са 170 мил. M у Канади је про. цена смањена, са 8390 мил. бушела у јуну на 347 мил.

— У Немачкој се од будуће жетве очекује 4,90 мил. тона пшенице (жетва у 1935 год. донела је 4,67 мил.), 941 мил. тона ражи (према 7,48 мил. у 1985), 3,63 мил. тона јечма (према 3,39 мил) и 5,69 мил. тона зоби (према 5,39 мил.).

— Чехословачка влада продужила је житни моно: пол за даље три године и истовремено га проширила и на меласу и сушену репу. Цене житу остају исте као досада, само су укинуте месечне повишице. Задржани су само месечни додаци за сељаке, али они неће важити код продаје млинарима који имају права да преко целе године купују по основној цени. Монопол ће у своју корист одбијати земљорадницима од сваке продате метричне центе пшенице 18 ч. кр., ражи 8 ч. кр., јечма 12 ч. кр. и зоби 7 ч. кр. Држава уплаћује у резервни фонд од увозних добитака доприносе, док овај не достигне прописани износ од 60 мил. ч. кр., а осим тога ставља на расположење 90 мил. ч. кр. за гвоздену резерву у 1986/87. За наредне године држава не јамчи. У погледу површине која ће се засејати пшеницом, решено је да она не сме прећи 750 хиљ. хектара, т.ј. да се има смањити за 200 хиљ. хектара.

— У Бугарској је у 1936 год. засађено памуком 49,8 хиљ. хектара према 35 хиљ. у 1985 (за 35% више) и према свега 8 хиљ. у 19832. Нарочито велик напредак је у Подунављу, док је досада тежиште било у Тракији и Македонији. — Министар пољопривреде г. Станковић изјавио „ic у свом говору на скупштини аграрних заједница, да ће влада зајмове на земљишта из колонизационог фонда у укупном износу од 92 мил. дин. од чега отпада 40 мил. на север и 52 мил. на јужни аграр, отписати са 60%, а пре-

· осталих 40% платиће се хартијама од вредности.

— Министарство пољопривреде одобрило је помоћ од 255 хиљ. дин. за изградњу и уређење бановинских ра: садника на Цетињу, у Сарајеву, Скопљу, Љубљани и Сплиту.

— Настојањем Господарске слоге у Броду и околи ни закључен је споразум са сопственицима млекара по ко: ме ће оне плаћати сељацима 80 пара за литар млека на селима, а 90 са довозом у град. Сви сопственици млекара као и достављачи млека морају бити чланови Господарске слоге. Оним сопственицима млекара, који не пристану на овај споразум, запрећено је бојкотом.

ЉА

— Ministar poljoprivrede doneo je odluku da se pregled voća za izvoz VIŠi na Železničkim stanicama: Subotica, Koprivnica, Maribor 1 „esenice. Pregled се Se Višiti i u Beogradu, Zagrebu, Ljubliani i drugim mestima, gde to nađu za potrebno polioprivredne ogledne i kontrolne stanice.

— U Buzgarskoi je ove godine dobijeno 2100 kg. ružinoz ulja prema 2700 u 1935 i 3200 u 1933 god. Izvozna cena je stabilna, oko 5000 franc. franaka za kilogram. Kvalitet ovogodišnjeg ulja ije odličan.

— Ministarstvo polioprivrede S. A. D. plaćaće u 1936 proizvođačima lana za svaku tonu premiju od 5 dolara. Premija će se međutim plaćati samo za prve 5063 tone, ti. za »normalnu žetvu«. Sada se samo 15% potrošnje pokriva domaćom robom.

— izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Danske znatno je porastao prema laniskoi godini. U prvom polugodištu 1936 izvezeno je 74,1 mil. kg. butera prema 71,6 mil. u istom vremenu 1935, ti. za 3,5% Više; najviše su kupile Engleska (54 mil.) i Nemačka (18 mil.). Sira je izvezeno 5 mil. kg. prema 3 mil., opet najviše u Nemačku i Englesku, jaja 680 mil. komada ili 11% više nego u prvom polugodištu 1935. Od toga је 65% otišlo za Englesku, 26% za Nemačku. Živine je izvezeno za 13% više, skoro iskliučivo u Nemačku, živih svinja 63 hilji. komada prema 60 hili., rogate marve 94 hili. komada prema 65 hilj., konja 3400 grla ili za 24% više, skoro sve u Nemačku. Cene su kod svih artikala veće, izuzev sir: buter staje 199 danskih kruna 100 kg. ili 14% više, jaja 90 era po kilogramu prema 76 era, rogata stoka za 10%, a bekon za 5% više nego lane.

— U Čehoslovačkoj bilo je u 1936 pod lanom 14,76 hili. hektara prema 13,43 ћи]. и 1985 г., 95 ћи. и 19841 7 hilj. u 1933. Sada domaća proizvodnja pokriva 50% potrošnje. Ministarstvo poljoprivrede želi u pogledu lana autarkiju, čemu se protivi inndustrija koja traži uvoz belgijskog kvalitetnog lana. Proizvođači lana zato zahtevaju da se stvori monopolistički sindikat proizvođača koji bi određivao cene. Industrija bi imala da dobije dozvolu za uvoz lana tek kada pokupuje celokupnu domaću robu. -

— У Херцеговини је о. г. засађено 155 мил. струкова дувана. Процењено је да сваки струк може дати просечно 30 грама, те ће према томе овогодишња берба изнети око 4,65 мил. кг. Откупна цена ће бити за 20% виша од прошлогодишње и износиће просечно 14 дин. по кг.

— У Министарству пољопривреде одржана је конференција о изградњи силоса код нас. Предвиђено је 60 мил. дин. што је по мишљењу стручњака довољно за подизање 4 силоса са капацитетом од по 1.500 вагона.

— Господарска слога је на састанку произвођача пшенице у Винковцима закључила да се пшеница не продаје