Народно благостање

Страна 482

Iz ovoga izlazi, da će nova. promena u uvoznom režimu Grčke ubrzati tendenciju izravnanja našeg trgovinskog bilansa na nižoj strani, koja se javila odmah posle uvođenja kliringa s Grčkom. Prema dosadanjem razvoju naš izVoOZ u Grčku ubuduće treba da bude prepolovljen. Pri ovome skoro jie nepotrebno da ponovimo naše ranije tvrđenje, da je razvoj naših trgovinskih odnosa sa. Grčkom klasičan primer pustošećeg deistva kliringa na spolinu trgovinu. 5

—____________- Код прегледа пословања Интересантна молба Удру- једне штедионице са под-

жења банкарских и осигу- ручја новосадског Удружеравајућих завода у Новом ња, судски вештак је траСаду жио да му се предочи и

књига улагача која према

кчл. 6 Ал. 1 Пословника штедионица претставља строгу по-

словну тајну. Према тврђењу Удружења вештак је иско·

·DHCTHO свој положај и исписао у отсуству управитеља имена: улагача. Неколико дана после тога почело се гово-

рити за свако лице колико има уложеног новца у штедионици. Последица тих вести била је навала улагача на завод, тако да је износ улога спао од 2,6 мил. на 850 хиљ. динара. Што је још: најгоре, већина улагача, се, према тврдњи Удружења, позива на извршени преглед. Завод је чисто правне стране питања, ми сумњамо да ће Удружење упутило молбу Апелационом суду у којој тражи да „нареди Окружним судовима да се преглед пословања новчаних завода по чл. 175 трговачког закона може ограничити на испитивање вођења послова, а да ни у ком случају не може обухватати испитивање имена улагача. Што се тиче чисто правне стране питања ми сумњамо да ће Удружење добити задовољавајуће решење. Виши суд не може да одређује нижем суду на који ће начин доћи до материјалне истине. Хоће ли он тражити да се његовим вештацима да увид у тајне завода или не, о томе има сам суд да одлучи у сваком конкретном случају. Могло би се евентуално бранити становиште да за преглед пословања штедионице нису релевантна имена улагача, већ износ бро-

дева: Уза све то сматрамо ипак да ће врло тешко доћи до

одлуке која би убудуће контролу имена улагача онемогуhusa. То смо међутим набацили само узгред. Нас много више интересује привредна страна тога питања. Ми смо одувек тврдили да је контрола новчаних завода једно врло осетљиво питање. Она је неопходно потребна, али она исто тако мора да се врши са највећим обзирима и не сме да пређе оквир нужнога. Мора се имати у виду да улагачи, специјално код нас, врло осетљиво реагирају на такве ствари. У противном, као и у горе поменутом случају, она алармира улагаче и најздравијих установа и тиме постиже потпуно негативан резултат. Место да контрола буде чинилац који онемогућава новчаним заводима лоше пословање, она постаје узрок њиховог пропадања.

Početkom proleća uveden je u Poljoprivredni radnik --kva- Nemačkoj program za stručnu lifikovan poziv u Nemačkoj Obuku poljoprivrednih radnika, čime je konačno i ova grupa radnika dobila „samostalnost kao posebna struka. Samo onai koji je prošao kroz stručnu obuku, ima pravo na naziv »poljoprivredni radnik«; ostali se smatraju samo povremenim ili pomoćnim radnicima.

Obuka traje ukupno četiri godine. Od toga se dve prve godine smatraju šegrtovanjem; one se moraju provesti kod jednog stručnjaka kao i kođ ostalih poziva, i to nakon zakliučenia propisanog šegrtskog ugovora i pod nadzorom staleške organizacije, ti. sreskop seljačkog starešine (Kreisbauernfuhrer)., НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | ____Бр. 50

Kao i kod ostalih poziva, majstor ima naročitih dužnosti; broji šegrta u jednom gazdinstvu je ograničen, a obuka mora da obuhvati sve praktične radove. Uz to šegrt ima da pohađa poljoprivrednu stručnu školu, koju su dosada posećivali samo seljački sinovi i pripravnici za poziv poljoprivrednog nameštenika. Razlika u položaju šegrta u malim i velikim gazdinstvima, koja se u zanatsko-industrijskoj radinosti lagano razvijala, ovde je unapred utvrđena. Na seljačkim imanjima šegrt se prima u porodicu seljaka, kao zanatski šegrt u porodicu majstora. Kod velikih gazdinstava šegrtov položaj više liči na onaj fabričkog šegrta. Poslodavac ima pravo nadzora i odgovoran je za njega.

Nakon šegrtovania, o kome se izdaje obavezno svedočanstvo, slede dve godine u položaju poljoprivrednog роmoćnika, od kojih se bar iedna mora provesti u nekom drugom gazdinstvu. Po isteku ovoga roka u kome pomoćnik ima praktično da pokaže svoje sposobnosti i koji odgovara Dpomoćničko-kalfenskom roku u drugim strukama, radnik, na osnovu molbe i svojih svedočanstava, dobija pravo na naziv »poljoprivredni radnik«.

Oni poljoprivredni pomoćnici, koji su se kao šegrti pokazali naročito sposobni, mogu, pod naročitom zaštitom zemaljskog staleža ishrane, napredovati i dalje. Svoje роmoćničke godine oni provode kod naročito sposobnih seljaka, a istovremeno pohađaju seljačku stručnu školu. Po-isteku pomoćničkog roka mogu da polože seljački stručni ispit i time stiču pravo na karijeru poljoprivrednog nameštenika i stručno osposobljenje za kolonistu.

Ovo novo uređenie ima dva cilia. Prvo želi se postići pobolišanje nadnica do čega dosada nikako nije došlo, iako je bilo nekoliko različitih pokušaja da se ono ostvari. Sada je, naime, moguća opravdana diferencijacija nadnica u korist stručno obrazovanog poljoprivrednog radnika, dok će neškolovani radnik dobijati manje nadnice koje se i u ostalim privrednim granama plaćaju povremenim radnicima. Time je ujedno određen i socijalni položaj poljoprivrednog radnika u poljoprivrednoj staleškoj organizaciji; njegov socijalni ugled je povećan kako dolikuje. Ali pored socijalno-političke svrhe novo uređenje ima i privredno-političkog značaja. Njime se unapređuje prevođenje nezaposlenog radništva u poljoprivredu. To je tim pre potrebno, što je i inače veliki deo nezaposlenih i omladinaca preko radne službe i polioprivredne Dpomoći upućen u poljoprivredni rad. Ovim radnicima зада је zajemčeno stalno zaposlenje namesto dosadašnjeg zaposlenja po nuždi i oni dobijaju mogućnost da postanu samostalni Doljoprivrednici putem naseljenja. I za kolonizacionu politiku novo uređenje je važno, jer olakšava izbor lica, sposobnih za koloniste, a ujedno im daje i bolje stručno izobraženje. === S |JpagKca најбоље потврђује или демантује TeODHJjy, OCOбито ако је та теорија Kan mus „ OCHOBaHa на произвољним

| поставкама. Последње време били смо сведоци стварања такве једне теорије по којој су извесне материје проглашене апсолутно неупотребљивим и штетним за производњу обуће. Гуми као сировини за производњу обуће хтело се одузети у том погледу све квалификације из разних узрока. Све се то могло свести на две тврдње: да монопол на гуму као сировину може имати само индустрија и да је гума опасан конкурент кожи. Из тога би имало следити да индустрија не конкурише занату само методом и организацијом производње него и врстом сировине. Зато је гумена обућа морала бити нездрава, неекономична и опасна по наш платни биланс, а индустријска обућа директни конкурент занатској. Ни једна ни друга тврдња није истинита. Нама је по-

Све у своје време