Народно благостање

25. јули 1936.

знато да су индустријска и занатска обућа два различита артикла. Мода је важан коректив могућности индустрије да конкурише обућарском занату. А најважније је у овом питању чињеница, да се обућа сем према моди прилагођава годишњем добу односно климатским приликама. Разлика у температури, влага, терен и друго условљавају врсту обуће и материју од које ће се она правити. Да су библијски пророци носили кожне чизме, нажуљали би табане. и лобили знојаве ноге. За то им свакако није било потребно да носе баш гумену обућу. | Пракса све више потврђује нашу тврдњу. У последње време новине доносе да мода ципела није била никада тако здрава као ове године. Сандала је преко лета истисла ципелу. Сандала је на врхунцу, носи се у свима приликама и пружа каприсима моде могућност богате разноликости у боји, врсти израде и материје од које се производи. Занат се овде несумњиво боље снашао од индустрије, а мода је ишла у корак са хигијеном. Али из тога повлачити закључак да је сандала апсолутна обућа за сва годишња доба, било би исто тако неоправдано као да се тврди да је извесна врста обуће апсолутно нехигијенска.

Свако време и околност тражи своју обућу, а самим тим и материју из које се производи.

| O la =====x___JPY({S) \(SM/5), сошпе и Čehoslovač-

Čehoslovačka smanjuje pos Roj je uveden Žžitni monopol vršinu zasejanu pšenicom Sa ciliem, да proizvođačima žitarica obezbedi rentabilne cene i sigurnost ипоусамапја. Oko ustanovljenja monopola, a naročito otkupnih cena, VOđena je duga borba između pretstavnika agraraca i ostalih privrednih krugova. Pobedom prvih Čehoslovačka je pošla putem autarkiziranja u žitaricama. Rentabilne cene poslužile su kao potstrek za povećanje proizvodnje. Za poslednje tri godine zasejana površina pod pšenicom povećala se sa 700.000 na 965.000 ha odnosno za 35.7%. Najveće povećanje zasejane površine zabeleženo je kod većih i srednjih gazdinstava, koja su iz monopola žitarica izvukla najveću korist. Zbog naglog proširenja zasejane površine i povećanja proizvodnje monopol je ioš prošle gođine počeo da oseća teškoće usled gomilanja zaliha i stalnog porasta troškova magacinaže. Predlagzano je sniženje otkupnih cena, ali Je ovai predlog propao usled velikog olpora agraraca. S jeseni prošle godihe Dproizvođači su upozoreni da bi nagomilavanje zaliha moglo imati za posledicu sniženje otkupnih cena pa im je savetovano, da zasejanu površinu smanje za 8% prema onoj u 1934/35. Меđutim, ni ovi saveti nisu ništa pomogli. Proizvođači, ubeđeni u snagu svoje partije, nisu ni jednog momenta posumnjali da bi se, bez saglasnosti ove, u monopolskom režimu mogle izvršiti kakve radikalne promene, a najmanje protivu njihovih interesa. | Prošle godine Čehoslovačka je imala odličnu žetvu sa ogromnim viškom preko unutrašnje potrebe. Na dan 15 jula 0. g. zalihe pšenice monopola pretstavljale su ogromnu cifru od 70.000 vagona. Mesečni troškovi magacinaže popeli su. se na blizu 15 mil. kruna; finansijske teškoće monopola bivale su sve veće. U takvoi situaciji povedeni su prvo međupartijshi, a potom i u samoi vladi pregovori za novelizaciju Zakona o monopolu. Problem je bio utoliko teži, što i ove gOdine Čehoslovačka očekuje dobru žetvu pa se sigurno računa, da bi se iduće godine u julu mesecu mogla naći pred zalihom od 100—190.000 vagona. Pred tom činjenicom, koja znači a teret za državnu kasu, morali su popustiti i agrar. Pre svega, oni nisu uspeli da monopol bude produžen za 150 godina, kako su prvobitno tražili, već samo do 193940. Novim zakonom o monopolu zadržane su dosađanie prodaine cene, ali su otkupne cene za proizvođače znatno sma„njene 1 (0: kod pšenice za 18 Бр тад 8 кг Јебта П кг,

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 483

ovsa 8 kr. po metc. Sniženje je LN, u formi odbitaka od cena koje dobijaju proizvođači, a koje su inače ostale iste kao i lanjskč godine. Ova razlika između nominalne i faktičke cene za proizvođače unosi se u naročiti fond čija sretstva služe za pokriće troškova na održavanju i likvidaciji zaliha.

___Glavni problem za čehoslovački monopol jeste: kako likvidirati postojeće zalihe i sprečiti ne samo njihovo uvećaуапје, пего i stvaranje u budućnosti. Ovaj problem važan je za Čehoslovačku i sa trgovinsko-političkog gledišta zbog njenih obaveza o preuzimanju izvesne količine pšenice od zemalja Male Antante, otvarajući, na tai način, mogućnost sVOme izvozu u te zemlje. Novela zakona u ovom pogledu predviđa tri mere. Prvu meru pretstavlja smanjenie procenta izmlevanja za konzumno brašno sa 55 na 45%. Zatim je sa 19 na 24 kr. po metc. povećana razlika između cene tvrde i mekane pšenice. U ukupnoj količini pšenice, preuzetoj od strane monopola u 1995/36, na pojedine vrste otpadalo je: na tvrdu pšenicu 30%, polutvrdu 40%, meku 30%. Zapaženo je, da su proizvođači pod režimom. monopola naročito forsirali proizvodnju meke i polutvrde. pšenice zbog visokog prinosa. Povećanjem razlike, pak, smatra se da će proizvođači biti potstreknuti da prelaze na tvrdu pšenicu, koja daje manji prinos. Najivažniju meru, svakako, pretstavlja smanjenje zaseiane površine. Uredba predviđa vraćanie na površinu iz 1930 god. ti. na 750.000 ha što znači da sadanja površina treba da bude smanjena za oko 22%. Od smanjenja zasejane površine izuzeta su samo mala gazdinstva sa površinom do 5 ha. Oslobođene površine biće upotrebljene za uljarice, lan i druge industrijske bilike, a naročito za stočnu hranu.

pre mur uuuermerue= = | оошлог месеца одржан је Натраг ка природним у Немачкој конгрес за „нову лековима немачку медицину“ на коме су узели учешћа т.зв. при7 родни лекари, или „биолошки“, како се сами називају. Сврха је конгреса била да се доведу у везу два противничка табора, „школски“ и природни лекари, како би им се дала могућност да заједнички пораде на изградњи те нове немачке медицине. Ту су прилику, потпуно природно, искористили природни лекари за одбрану свога начина лечења.

O. томе извештава у „Политици“ од 25 пр. м. под насловом „Хоће ли се медицина вратити народним леко: вимаг“ д-р Л. С.

Разумљиво је да човек који је одрастао и живи у средини школске медицине, не може без великог потреса да прихвати становиште по коме треба лечити сретствима која природа сама пружа. Због тога је разумљиво да писац, иако је углавном настојао да буде објективан, није указао на главни узрок покрета за „нову немачку меди-

'цину“.

Овај лежи у скупоћи школско-медицинске терапије, а нарочито лекова. Та је медицина неприступачна за три четвртине становништва, као што је то уосталом конста• товао и сам претседник загребачког „Лијечничког- збора“. А нарочито је развој фармацеутике у смеру све скупљих препарата. допринео таквом стању. Тако се на пример за грипу преписују код нас сви могући „антигрипини“, иако се она лечи у Француској облозима, вантузом и тејовима,

Није редак случај да лекар дође у сиромашну кућу у којој не може да наплати ни свој труд, па преписавши лек који. стаје 200 динара, оде мирно уверен да је савесно

_ извршио своју дужност.

Ми смо већ рекли да сматрамо да је крајњи циљ

политике народног здравља да школовани лекари буду

његов. стуб, али остајемо при томе да бар још данас при-

родно. лекарство . претставља Један 5015 важан део куративне медицине.