Народно благостање

НАРОДНО

Страна 584 БЛАПФОСАЊЕ _БРр- 36 | Ag bank = 23250 = 93875 __ Beogradska berza ПИ 7% Stabiliz. zajam — — — = EFEKTNO TRŽIŠTE 0% Dalm. prom. 500 — — — — O с А OLI OI 6% Рат. prom. 1.000 — = = — |__ 0 O O O PU OU imaa OOU O MI u) DOOU 0 (RIM | Со OOU. 6000

dučku krv, kako smo mi to konstatovali pre 10 godina, onda bi se za njih u ovoj nedelii moglo reći po onoj narodnoj pesmi: Iz gustoga luga kupe se haiduci. Istina, niko ne izgleda manje haidučki nego beogradski berzijanci, ali su faktički počeli da se vraćaju sa dopusta. Poslu još nisu prišli. Za sada proučavaju situaciju, kako se to kaže političkim žargonom, a u isto vreme raspituju se za svoje komitente koji se izgleda još nisu vratili sa otsustva, a bez njihovih naloga posao ne može da uzme veći obim. ||

Ono što se danas najviše pretresa na beogradskoj burzi, to je pitanje seljačkih dugova. Berzijanci obično prvi saznaju intimne namere merodavnih faktora, ali ovoga puta kao da još nisu uspeli da uspostave kontakt. Njih interesuju tri stvari. Uticai tog rešenja na kupovnu snagu novca, na kurs hartija od vrednosti i način rešenja bankarske krize. Sto se tiče poslednjeg, ono neće biti sastavni deo uredbe, jer pretstavlja jedno specijalno pitanje, dok uredba pretstavlja jednu celinu o seljačkim dugovima. Odnosno prvog i drugog pitanja Pretsednik vlade je dao kategoričku izjavu da rešenje seljačkih dugova neće imati za posledicu ni inflaciju ni nepovoljan uticaj na državni kredit. Berzijanci, po pravilu nepoverljivi, misle da se to može razno da protumači. Mi pak upozoravamo na današnji naš napis o seljačkim dugovima, iz kojeg se jasno vidi da je uvlačenje Agrarne banke došlo baš u tome cilju da se izbegne izdavanje ma kakvih hartija od vrednosti i da se izbegne isplata u gotovom. Država će se svakako založiti prema poveriocima i za pojačanje kreditne snage Agrarne banke. Ono što ona bude na sebe primila, to će biti pod državnom zaštitom tačno izvršeno. A što se tiče mobilizirania potraživanja od seliaka, po sebi se razume da ona ne mogu biti sva mobilizirana. Nešto će svakako moći biti mobilizirano. Ali to nije sastavni deo uredbe niti to može ući u uredbu. Naše novčano tržište je vrlo obilno. ! Narodna banka još ima priličan potencijal emisile tako da neće biti teškoće za mobilizaciju jednog dela tražbina, ako se to bude htelo. Ali se po sebi razume da je granica svim tim planovima imperativ, moralnog razvića kupovne snage našeg novca.

lako se svi berzijanci još nisu vratili sa otsustva, poslednjeg dana izveštajne nedelje nastupio je preokret naročito u Ratnoi šteti, koja je živo i u velikim količinama tražena za 9366. Kod ostalih papira takođe je preovlađivala tražnja, dok je robe bilo malo, ali u kursevima to još nije došlo do izražaja.

Kursevi su bili sledeći:

28-VIIL 31-VIII Begl. prom. 500 Begel ргот. 2.500 Вег]. ргот. 5.000 Begl. termin

1-IX 2-IX 7% 6% 6% 6% 6% 4% 7% 8% 7% Rat. Rat. šteta, termin Narodna banka

Invest. zajam

Agrarci Bler

Bler Seligman

šteta, prompt

6% Dalm., termin Duv. loz 1888 Crveni krst ·Lutrii. zajam 1881

Izveštaina nedelia odnosi se samo na četiri dana, od 31 do 3 septembra, što je jedan od uzroka da je obrt mali. Na drugi uzrok, na uzdržavanje ponude smo već ukazali. Celokupni obrt iznosio je 761 hili. din. prema 1,31 mil. u prošloji i 1,7 mil. din. u pretprošloi nedelji. Ratna šteta rađena je za 388 hilj. din. prema 258 hili., 04% Begluci 171 hilj. prema 446 hili., 06% Dalmatinci 208 hili. prema 198 hilj. i Privilegovana agrarna banka 52 hili. prema 86 hili.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio je: a1-VIII: 43,5137; 1-IX: 435137; 2-IX: 43,5197.

NAŠI PAPIRI NA STRANIM BERZAMA

Retka је педеја па pariskoi berzi sa tako jedinstvenom čvrstom tendencijom naših papira kao što je bila izveštajna. Posleratni 7% zajam od 1931 god. i Funding obveznice koji su popustili u prošloi nedelji nasuprot predratnim zajmovima, u ovoi nedelji sledili su im, iako u znatno manjoi meri. 7% zajam od 1931 god. porastao je svega za 2,50 poena na 173,50, a EKunding obveznice za 1,25 poen na 106.25, dok su za 12 poena skočili 5% zaiam od 1902 cod. na 142 i 41/-% od 1906 na 132. Porast kod ostalih zaimova je prilično velik: kod 5% od 1913 za 11 poena na 189, 4:/2% od 1909 za 9 poena na 135, 4:/2% od 1911 za 7 poena na 125, 4% za 4 poena na 126 i 41/-% od 1911 za 3,50 poena na 197,50.

94-VIII 25-VIII 26-VIII 27-VIII 28-VIII 31-VIIi

4% 1895 122— 12450 —— 131— 1831— 1265% 1902 130— 128.— 131.50 135.50 135.50 142.4:19% 1906 120— 120— 126—" 125— 126— 1324:/9% 1909 126 — 129— 129— 130— 130— 1354190 1910 124.— 120— 190.— — —— 127,50 4:ј9% 1911 118.— 19— = 125— 125— 1255% 1913 128.— 128— 131.50 185— 130— 139.7% 1931 171.— 171— 170— 171— 171.— 173.50 Funding 1933 105— 104.— 105— 106.—S 106— 106.25

Naši papiri na njujorškoj berzi bili su: 7% Bler 8% Bler 7% Seligman

9 septembra 239/4—2941)>p 241/5—25 28—30

DEVIZNA BERZA

Usled klirinškog prometa s jedne strane i stroge intervencije javne ruke s druge, na deviznom tržištu ne može se tako lako spolja znati kakve su tendencije na njemu. Zna se da je Narodna banka u poslednje vreme kupila vrlo velike iznose dobrih deviza. Pritisak ponude je bio ogroman, i da Narodna „banka nije intervenisala, mi bismo možda imali danas funtu sterlinga. za 210.—. Nakratko, ima više godina kako tendencija dinara nije bila tako čvrsta kao što je ovoga meseca. Narodna banka ovde vrši dve vrlo korisne uloge. Prvo, snabdeva se devizama, a drugo, održava priličnu stabilnost kurseva. Mi smo fu politiku preporučivali ioš pre tri meseca kad se pojavio prvi put pritisak na devizne kurseve. S izvesnih strana nam je odgovoreno prilično ironično