Народно благостање

5. септембар 1936,

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 585

da je to jedna prolazna pojava »bekstva u ФШпаг«, Како зто mi tada nazvali tadanji veliki priliv deviza. Sad se pokazalo da to nije prolazna pojava, već da је trajna, i da je politika koju smo mi tada preporučivali bila neizbežna i jedina moguća. ON ya

PRO ICO):

мо) о

London Berlin Beč Pešta Madid Milano 25,8

28-VIII 938, 1306:55, 85380; __ — — 31750 30:50 31-VIII 938 1820:65 85310 —_— ===: 81750 30:50 ТЕТ 098 [37509 Sd57__ | DIN 938 „1330. 55805 __ ___ ___- 3050 30% 238 193159, 85780) "O a

I najveća količina u devizi London lako se prodaje, jer Narodna banka kupuje svaku ponudu po 288. U toku nedelje je postao čvršći Berlin. Pesimisti pretstavljaju stanje na klirinškim računima pre crnim i zaboravljaju da na suprot našim potraživanjima stoji prilično veliki dug naših UVOZnika koji uživaju povoline uslove plaćania, a osim toga Dostoji i velika potreba maraka za isplatu državnih nabavki. Ove činjenice nisu ostale bez dejstva na kurs devize Berlin koji je porastao ove nedelje. I isplata Beč bila je nešto čvršća. Milano i Grčki bonovi popustili su nešto zbog obilnosti robe.

ОђбгЕ је Мо 224 ти. дт. ргета 33 ти! : 2385 ти. и prethodnim nedeljama. I ove nedelje je bio udeo Londona u obrtu najveći sa 11.8 mil. din. prema 21,4 mil. Obrt u ostalim devizama bio je sledeći: Berlin 4,7 mil. prema 6.6 mil, Pešta 2.7 mil. prema 454 hili. i Beč 1.9 mil. prema 3,5 mil. U manjim iznosima rađeni su ioš Milano, Pariz, Niujork, Cirih, Solun i Amsterdam. Na međunarodnom deviznom tržištu čvrst je London, iako egalizacioni fond kupuje devize za funte. Pariz je slab usled velike ponude. Ostale devize su nepromenjene.

29.IV 28-V 25-VI 27-VIII 8-IX

Asterdam 208.30 209.15 207.90. 208.27:/2 208.32 London 15.161/3 15.425 15.40 15.4a39/4 15.44 Njuiork 308.48 309%/s 307.25 306.75 306.95 Berlin 199.85 124.50 122.60 123.30 123.35 Patiz 20.211/a 20.377/gq 20.267 [2 20.28 20.20 Prag 12.69 12.80 1272 | 12707 12.675 Beograd 7— 7— 7— 7.— 7.—

Na beogradskom privatnom deviznom tržištu popustio je nešto francuski franak sa 311.75 u prošloj nedelji na 310.75 i dolar sa 47.20 na 47.15. Nepromenjeni su funta sa 9238 i švajcarski franak sa 15.40. Zlatnici nude se u varoši za 310 do 312, tražnja je slaba.

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica. — Oscilacija kurseva sa tendencijom na dole, naročito za poznije termine, nastavila se i u ovoj nedelji. Oktobarski termin u Liverpulu varirao je između 7954 i 71%}s šil. za 100 funti; novembarski termin u Roterdamu sišao je na 5.52 hol. for. za metc., a Vinipeg za oktobar na 95%/4 centi za bušel. Čikago је najmanje popustio — na 1087/s centi za bušel, ier je tamo špekulacija još uvek vrlo živa. Od najvišeg nivoa, koji su postigle cene pšenice u ovoj kampanji na dan 6 avgusta, pa do sada kursevi su popustili za oko 10%. Sadašnje popuštanje samo je delimično posledica promene odnosa u ponudi i tražnji na svetskom tržištu. Većim delom nestabilna. situacija nastupila je pod uticajem akcije besista, čija se aktivnost oseća naročito od prošle nedelje. Oni su uspeli da svojom akcijom stvore potpuno nejasnu situaciju u pogledu sadanjeg stanja u Kanadi i Argentini

Svetska štampa puna je vesti iz njihovih krugova, koje su potpuno suprotne svemu onome što se o stanju u tim zemljama do sada znalo. Tako prema njihovim vestima izlazi da će Kanada ove godine imati prinos od 250 miliona bušeli, a

пе 180—200 kao što se do sada tvrdilo. Sem toga, sve se

više tvrdi da je kvalitet kanadske žetve odličan, što je takođe suprotno dosadanjim informacijama. Za Argentinu navode kako je setva obavljena pod najpovoljnijim uslovima i kako ova stoji pred rekordnom žetvom iako je i suviše smelo u vreme setve proricati žetvu. Posledica ove akcije bila je veća nervoza na tržištu, koje je sada potpuno dezorijentisano u

nedostatku tačnijih pregleda o stanju ponude. Ipak se smatra

da cene neće više popuštati, jer će Evropa morati uskoro da poveća svoju tražnju, pošto je kvalitet u većem broju zemalja jako podbacio i zrno neće biti još za izvesno vreme SDOsobno za meljavu.

Kanadska vlada odbila ie zahtev farmera za povećanje minimalne cene. Ona je izjavila da će sadania minimalna cena, koja iznosi 871/» centi za bušel, automatski stupili na snagu onoga momenta čim cene budu sišle ispod nje. Raspoložive količine za izvoz u Argentini početkom septembra iznosile su 66.600 vagona, a u Australiji 23.186 vagona, što, prema stanju u istom vremenu prošle godine, pretstavlia neznatan višak. U Francuskoj je utvrđena minimalna cena na 140 fr. s tim da se do januara poveća na 144, a od tada svakog meseca sa po 1.50 fr. za mtc.

Na domaćem tržištu vlada vrlo interesanina situacija. Ponuda sa strane proizvođača i dovozi na pijacu nikako nisu u skladu sa procenom ovogodišnje žetve i izvoznog viška, naimanje s onom koju je dalo Ministarstvo poljoprivrede. Ubrzano sazrevanje novog kukuruza, prouzrokovano lepim vremenom, omogućiće da tovarenje sušenog kukuruza počne još koncem ovog meseca, usled čega će ponuda pšenice morati još više da se smanji. A u vreme berbe kukuruza padaju i setveni poslovi. Prema tome, nemoguće je pretpostaviti da bi se u relativno kratkom vremenu do konca ovoga meseca na tržište mogla sjuriti naročito velika količina. Sem toga, i dosadanji promet daleko je ispod onoga koliko se u prvo vreme očekivalo i koliki bi morao biti da su pretpostavke o veličini žetve tačne. Prizad je do 2 septembra kupio svega 7.182 vagona. U ovoj kupovini zadruge su učestvovale sa 819 vagona ili 11.92% ukupne. količine, proizvođači sa 357 vagona ili 4.957%, a ostatak otpada na trgovce. U avgustu mesecu izvezeno je 4.790 vagona od čega polovinu i nešto više pretstavlja privatna roba.

Zbog labave situacije na svetskom tržištu inostrani kupci su se povukli. Sada je glavni kupac Prizad. Тгвомс! Киpuju takođe, ali oni najviše rade bolesnu robu čineći velike bonifikaciie. Na izvesnim relacijama — u Sremu i u Srbiji — cene su, usled uticaja lokalnih faktora, veće od Prizadovih. Inače paritet prema Liverpulu pao je na oko 124 din., a prema Roterdamu na oko 1923 din. (za novembaf).

Ove nedelje Prizad je uspeo da proda Holandiji iednu partiju od G35 vagona na bazi 5.37t/a odnosno 5.221/e hol. for. za metc. prema kvalitetu. I ako ie prodata količina mala, za nas je ova prodaja od značaja, jer se posle više godina sada prvi put javljamo na holandskoj pijaci.

Kukuruz. —· Na svetskom tržištu situacija je labavija u vezi sa labavijom tendencijom kod pšenice. U Roterdamu kurs je popustio na 3.85 hol. for., a za novembar na 3.60 hol. for. za mtc. Čikago je notirao 106 centi za bušel.

I na domaćem tržištu situacija je malo labavija. Za stari kukuruz uopšte nema interesovanja, dok se u novom sušenom i miksed kukuruzu još uvek prave veliki poslovi.

. Usled naredbe Narodne banke da se kukuruz ima prodavati