Народно благостање

бптембар 1936.

_ семе, приплодна стока и сточна храна, нити код продаје су-оквиру саме пољопривреде нити код потрошње на вла: ститом имању. Уопште индекс се не обазире ни на какве -промене код производних средстава, у које треба рачунати и- промене у квалитету земљишта. Захваљујући политици цена Земаљског сталежа исхране вредност пољо„привредне производње расте од 1988 на даље, иако све слабије; пре. тога била се смањила са 14) милијарди у 1928/29. на. 8,7 милијарди марака у 1982/38. Удео појединих производа у укупној вредности показује мале про„мене. Биљни производи обухватају 394% вредности целокупне пољопривреде производње, од тога на житарице _отпада 18,3%, а на кромпир 6,5%. Код сточних производа

(удео. 60,6%). на првом месту стоји стока за клање (32,2%).

"Од сточних производа на говеда и телад отпада !1.1%. Заједно са уделом крављег млека (18,9%) на рогату мар„ву отпада 32%.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ__

Страна 617

Вредност производње повећала се од 1982/83 до 1985/36 за 38,3%; за: исто време порасла је властита потрошња пољопривреде само за 26,3%. Зато је, међутим, пораст примитака од продаје много већи, и то са 6,4 милијарди на 8,8 милијарди марака или за 37,5%. Код биљних производа то повећање износи само 31%, код сточних,. међутим, 42%. Али према лањској години је пораст код биљних производа скоро три пута већи него код сточних. Код- ових су, истина, цене више порасле, али је производња била много мања, што се може објаснити лањском сушом. Услед оскудице у сточној храни била је лане рекордна понуда свиња и говеда која се једним делом могла корисно употребити само прерадом у конзерве. Ове године је то прекомерно клање, разуме се, морало да изазове велику оскудицу у месу, јер је и од оног сразмерно малог броја стоке којим располаже Немачка, већи део морао бити употребљен за приплод.

ва а

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Banska uprava u Zagrebu razdelila je besplatno vagon cementa 29-orici seljaka u lIvancu, kao pripomoć za građenje dđubrišta i silosa.

— Овеогодишња производња вина у Француској цени се на 68,9 мил. хл. према 91,9 мил. у 1985, 97,2 мил. у 1986 и 66,4 мил. у 1933.

— Према званичној статистици Чехословачка је почетком августа О. г. имала залиха хмеља укупно 45,4 хиљ. метр. центи према 42,8 хиљ. годину дана раније. Највише је било код трговаца (22,3 хиљ.), и пивара (18,7 хиљ.). По старости највише је било хмеља из 1935 год. (21,4 хиљ.) и старијег од 1981 год. (20,3 хиљ.).

_ — У Савској бановини одржан је 13 о. м. „Дан грожђа“; друга таква пропагандна приредба биће у недељу. 20 о. м. Решењем банске управе тога дана по градовима бановине изузетно се дозвољава виноградарима неограничена продаја грожђа по јавним трговима, улицама и кућама. Довоз грожђа ослобађа се тог дана свих општинских дажбина, као калдрмине и др.

— Белгијско млинарско удружење опет је завело обавезно мешање иностране шшенице са домаћом приликом мељаве. Размера између обих врста пшенице одређи„ваће се периодично, према томе колико које врсте стоји на. расположењу.

— Грчка је распродала сву залиху старог сувог грожђа. За нову бербу постоји нарочито интересовање у Енглеској. | — Грчка пољопривредна банка решила је да смањи каматну стопу код зајмова пољопривредницима, и то у старим. крајевима појединим сељацима са 9,5 на 8%, задругама са 7,5 на 7%, а задружним савезима са 7,5 на 6,5%. У новим крајевима стопа се смањује са 7,5 на 7% односно са 6,5 на 5% и са 5,5 на 5%.

кг = Француска влада је решила да се пољопривредним задругама могу давати субвенције за мелиорационе радове до износа од 20% трошкова, а за грађење силоса до једне трећине своте, потребне за градњу.

"== Савез слатководних рибара решио је да у Петроварадину оснује рибарску средишну кредитну установу која би финансирала рибарске задруге, давала помоћи код закупа рибарских објеката итд. Свака чланица Савеза има да уплати удео од 1000 дин., а Министарство пољопривреде имало би да да зајам у износу до 1 мил. дин. из. рибарских фондова.

— Град Карловац решио је да сељацима у околини подели добро семе и да оснује ветеринарску амбуланту за бесплатно лечење стоке.

— „Господарска слога“ намерава да у Загребу оснује дрвару из које би снабдевала своје задругаре, а и остале грађане горивом. „Господарска слога“ позвала је сељаке да понуде своја првокласна букова и грабова дрва. Циљ акције је да се паралише поскупљење дрва за гориво у Загребу.

— У Херцеговини се површина под виноградима повећала од 1930 до 1986 са 2 хиљ. на 4 хиљ. хектара. До год. 1912 било је 6 хиљ. хектара винограда, али их је филоксера за време рата уништила.

— Како јављају „Новости“, Херцеговина ће ове године дати свега око 600 вагона грожђа према 1500 вагона лане, тј. 60% мање. Цене грожђу крећу се између 1,5—2 динара.

ИНДУСТРИЈА

— У 1985 светска производња каменог и мрког угља изнела је укупно 1316,4 мил. тона, тј. за 37,4 мил. тона или 2,9% више него 1934. Од произведене количине 844% отпада на камени угаљ, а 15,6% на мрки. Производња каменог угља била је за 2,1% већа него 1984, а 16,2% мања него 1929; она мрког угља повећала се према 1934 за 7,4%, али је за 11,6% мања него у 1929.

— Пољска влада унапређује моторизацију земље у првом реду давањем концесија за монтирање иностраних аутомобила у Пољској. То је најјевтинији и за домаћу индустрију најповољнији начин. Субвенције домаћој аутомобилској индустрији стале би државу прескупо, а снижење царина на увоз готових аутомобила било би од штете по пољску индустрију аутомобила, чији је опстанак потребан ради земаљске одбране. Од монтирања страних аутомобила, међутим, имаће користи и извесне домаће индустријске гране. Рачуна се да ће амерички аутомобил монтиран у Пољској, стајати највише 7,15 хиљ. алотих; тј. бити јевтинији за око 5,5 хиљ. злотих него кад би се увезао готов.

— Хиперпродукција у мађарској текстилној инду-

стрији. проузроковала је да је знатан део готове летње

робе остао непродат. И извоз текстилне робе из Мађарске који је помаган из нарочитог текстилног извозног фонда, претрпео је губитке. Нарочито су страдале неке фирме које су ове сезоне први пут учествовале у извозу.

| | |