Народно благостање

Страна 618

— Турски министар привреде изјавио је да ће се ускоро почети са градњом предионице памука код Малатије (ј.-ист. Турска); предионица и ткаоница памука у Назили код Смирне већ је готова и ускоро ће прорадити. Код Кутахије (западна Анадолија) где има великих наслага мрког угља влада намерава да подигне велику електричну централу која би снабдевала струјом све западне крајеве земље.

— Образован је картел аустријских предионица памука, за производњу и продају, са једним централним контролним бироом.. Картел треба да спречава убудуће хиперпродукцију која је ову индустрију довела: у велике тешкоће, нарочито откако је опао извоз пређе у Румунију.

— Румунска влада дала је дозволу једној индустријској групи, под вођством рудника злата „Миса“ а. д., за трансфер 9,4 мил. пенга, затим за извоз румунских производа, осим жита и нафте, у вредности од 1,75 мил. шв. фр. с тим да поменута група може противредност слободко употребити у иностранству. Влада је дала дозволу да би омогућила откуп фабрике душика „Нитроген, која је подигнута у Дисциосанмартину у Ердељу и која се налази у мађарском поседу. _

— Предионице памука у Мађарској moBenaMe су свој капацитет у 1985 год. према претходној и према ранијим годинама, што се види из пораста броја вретена са 196 хиљ. у 1929 год. и 289 хиљ. у 1934 год. на 304 хиљ. У 1985 год. Код предионица вуне број вретена се повећао у 1985 год. за 10 хиљ. на 70 хиљ. према претходној години. Код ткаоница капацитет остао је према претходним годинама скоро непромењен.

— Чехословачка индустрија противи се ограничењу увоза сировина које је заведено ради уштеде девиза. Индустрија се боји техничких тешкоћа и одуговлачења код издавања дозвола за увоз сировина, а предвиђа и поскупљење сировина, ако се буду увозиле путем компензације. Место уштеде девиза постићи ће се само да ће их мање притицати, јер њих добрим; делом извозом својих производа добавља индустрија којој требају иностране сировине. — У Југославији произведено је у 1985 год. 785 хиљ, тона цемента, према 682 хиљ. у 1934 и 650 хиљ. у 1938. Од тога је извезено 472 хиљ. тона, (према 421 хиљ. и 358 хиљ., а потрошено у земљи 313 хиљ. тона (према 261 хиљ. и 292 хиљ.).

— U Rumuniji osnovana je prva topionica cinka u Pioeštiu sa glavnicom od 5 mil. leia. 60% glavnice u rukama su inostranog konzorcijuma koji sačinjavaju »Šlesko akcionarsko društvo za rudarska preduzeća i topionice cinka« koji pripada koncernu »Metaligeselischafta« u Frankfurtu i pariska Banque de Neuflize; a 40% pripada domaćem preduzeću Titan-Nadraz-Calan. Topionica će preradđivati rudu dobive-

nu blizu mađarske granice u rudniku društva »Phonix« i u državnom rudniku Rima.

— Турска намерава под руководством руских стручњака да организује добијање ајвара дуж црноморске обале и да оснује фабрику за прераду.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Аустрија је снизила подвоз за свеже месо, упућено из Југославије преко њене територије у Француску. Сличан попуст предвиђен је за заклану живину, сланину и свињску маст, упућену из Мађарске у Француску.

— Румунска влада је ограничила давање компензационе дозволе на робу, која се иначе. не би могла извести. До ове одлуке дошло је због тога што је Министарство трговине, да би повећало извоз, било широке руке у давању дозвола и за такву робу која би се иначе могла продати за девизе, као и за компензације са клириншким

НАРОДНО 10 3 |

земљама, које су биле изузете | од компензационог. промета. Последица тога било је смањење девиза код нов“ чаничне банке. ji | SO

— Под условом да се увезе најмање 20 хиљ. тона дрвета, Мађарска је железнички подвоз: 3+ аустријске дрво до станица у Пешти и околини изједначила са под“ возом на дунавским шлеповима, који је досада био јевтинији. Ако количина дрва, увезена до 30 јуна 1987, буде мања од 20 хиљ. тона, подвоз ће се сразмерно повећати за 8—12%.

— Народна банка позвала је наше извознике у Ма ђарску, да преко овлашћених новчаних завода пријаве висину својих потраживања у Мађарској. Ови податци су потребни због претстојећих трговинских преговора: са Мађарском.

— Услед пораста цена кукуруза и сточне хране на светском тржишту Шведска намерава да смањи царину на ове артикле, да би се могле одржати максималне цене које је утврдио парламент.

— Између Турске и Енглеске закључен је нов платни споразум. Сада и енглески увозници плаћају робу, увезену из Турске, преко клиринга код Енглеске банке. Од уплаћених износа 70% служи за плаћање турских трговачких дугова у Енглеској, а са 30% слободно располаже Турска Централна банка. До краја јуна 1937 одвајаће се од оних 70% износ од 5% за плаћање турских државних набавака у Енглеској. Да би убрзала смањивање свога пасивног клириншког салда од 1,027 хиљ. фунти, Турска ће са свога слободног конта код Енглеске банке пренети у оброцима на општи рачун 50 хиљ. фунти; остатак има да се изравна текућим клириншким прометом.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja naredio je osnivanje Radničke komore u Skoplju.

— Између бријачких радника и послодаваца у Новом Саду и околини закључен је колективан уговор. Уводи се радно време од 10 часова, недељом само пре подне, и понедељком тек од 10 сати. Минимална недељна плата помоћницима биће 300 динара.

— У молерско-фарбарској струци 30 махом мањих послодаваца потписали су колективни уговор на основу радничких захтева. Изгледа да су и остали послодавци вољни да почну преговоре са радницима.

— Између пећарских радника и послодаваца у За“ гребу закључен је колективан уговор на једну годину. Наднице су повишене за 20%, радно време установљено је са 48 сати у недељи, с тим да се плаћа: прековреме“ ни рад.

ТРГОВИНА

— У првом полугодишту 1986 44,3% бугарског извоза по вредности чинио је дуван (655,4 мил. лева). На јаја отпада 14,7%, на живину 5,9%, а на кукуруз 4,9%. ђ

— Француска је у првих 7 месеци о. г. извезла. 131. хиљ. аутомобила у вредности од 273 мил. франака, према 13 хиљ. за 282 мил. у истом периоду 1985 год. Највише је извезено у француске колоније (6 хиљ.), затим У Шпанију (2 хиљ.) и Белгију са Луксембургом (1400). Највећи део извезених аутомобила чине готови путнички аутомобили (11,1 хиљ.). За исто време увезено је свега 829: аутомобила за 10,8 мил. фр. (према 1302 за 16,6 мил. у истом периоду 1985). Земље увознице су СА. 7 57 Пана (258) и Енглеска (179). +

— Аустрија је решила да увезе даљих | 500 вагона ражи из Пољске, Мађарске и Југославије. 'Цени се“ да“ UBS До следеће жетве бити потребан увоз око 7- ХИљу "вагона ражи, DN 6 хиљ. у Пол кампањи, | O.