Народно благостање

26, септембар 1939.

када био најватренији поборник Привредног већа,

следеће:

„У ствари брзо се показало да солидарност појединих група, из које је требао изаћи хармоничан рад чланова појединих група, није могла да се оствари у Привредном Већу. Групе нису одржале никакву солидарност међу собом; између појединих делова једне групе, нпр. између произвођача пшенице и прерађивача исте, између индустријске производње сировина и прераде истих, између послодаваца и радника, и сувише су чести били сукоби интереса и обрнуто. Много чешће је била слога изнад појединих група, између послодаваца

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 631

свију група на једној страни и радника свију група на другој страни. У том групирању послодаваца на једној а радника на другој страни у Привредном Већу лежи узрок врло честом изгласавању, које уредба није предвиђала. Кад се у Немачкој дискутује питање о сталешком уређењу, нека би ово искуство Привредног Већа било свима пред очима".

Тако је и било! Целокупан покрет за сталешко уређење у Немачкој, ношен од националсоцијалистичке странке, потпуно је напуштен од саме странке.

Привредно Веће је штетна установа!

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

– = Umoljava se Uredništvo da u Posle opijuma — uljarice svom idućem broju izvoli otštampati ovu ispravku na članak »Posle opijuma — uljarice«, koji je izašao u br. 37, str. 394 »Narodnog Blagostanja«.

Nije tačno da je Ministarstvo poljoprivrede bilo neobavešteno o verovatnom višku proizvodnje u 1936. godini, koja ie za repicu bila izvanredno povolina, jer se računalo, kao što se to iz zapisnika konferencije vidi, da će biti višak za izvoz oko 400—500 vagona, pa je stoga i predviđen fond za interVenciju, il. za pokriće razlike između domaće otkupne i izvozne paritetne cene. Posle žetve uljarica pokazalo se da su predviđanja o izvoznom višku bila sasvim tačna, iako se prinos poljoprivrednih useva ne može pre Žefve sigurno i tačno predviđati.

Isto tako nije tačno da taj intervencioni fond neće funkcionisati u idućoj godini i da neće imati prihode. Na protiv, on će biti mnogo veći, jer će iz ove godine ostati oko 83,000.000 dinara neiskorišćenih i u idućoi godini prinoviće se sa novih oko 7,000.000 dinara, tako da po svoj prilici čak i kod viška za izvoz oko 1500 vagona neće biti teškoće.

Cena repici za narednu godinu je smanjena po obostranom sporazumu proizvođača i industrijalaca, s obzirom na eventualni pad na svetskom tržištu, kako bi se smanjila marža između.izvoznih pariteta i naše unutrašnje cene i Omogućio što veći plasman izvoznog viška. Ujedno je Ovo smanjenje učinjeno i zbog toga da bi se zaustavilo širenje DOovišine pod uljanim biljem, jer su i sadašnje površine dovoljne za domaću potrebu. _

U pogledu kvaliteta repice i ozimog lana preduzete su mere Već ove jeseni za umnožavanje onog semena, Које se pokazalo kao najbolje u uporednim trogodnim ogledima koji se izvode na glavnim i sporednim oglednim stanicama u

zemlji, i to umnoženo seme pružiće se već iduće jeseni de-

limično proizvođačima, a delimično će poslužiti za dalje i veće umnožavanje. Prema tome i u tom pogledu otpada primedba da se na kvalitetnoj proizvodnji uljarica ništa ne radi. Ovai rad organizovan ie još DI tri | POO ali DOslOVi ove vrste nisu laki ni Drzi.

Iz Odeljenja za dj proizvodnju Ministarstva poljoprivrede.

OI

Obiavliuiemo rado gornju ispravku MU Ma po--

lioprivrede. Ali moramo da dodamo i našu:”

Mi ostajemo pri uverenju, da Miništarstvo родове vrede, donoseći Пар о 0 116 imalo tačne boda(Eč

+

o zasejanoj površini i o izgledima za prinos. To dokazuje ı činjenica, da je prilikom objavljivanja Uredbe naročito bilo podvučeno, da ona treba, pored ostaloga, da posluži i povećanju domaće proizvodnje. Uostalom, iako bismo u krainjoj predusretljivosti primili ispravku, ona ipak ne opovrgava naše tvrđenje, »da Uredba od 15 jula nije izazvala povećanje Dproizvodnje«. Mi ni jednom reči nismo tvrdili da intervencioni fond neće funkcionisati u idućoj godini i da neće imati prihoda. Mi smo samo izrazili bojazan da bi povećanje proizvodnje moglo da izazove znatne gubitke za državnu kasu, ukoliko sredstva Fonda ne bi bila dovolina. Ovo svoje tvrđenje mi smo potkrepili dvama razlozima, koje Ministarstvo ni једnom reči ne negira. Prvi ie opasnost od povećanja proizvodnje, kojia do sada ničim nije umanjena. A drugi, da je kod uljane repice glavni prihod Fonda bio na razlici u obračunskoj ceni za količine kupljene pre Uredbe. Ta razlika iznosila je 37.50 din. po mtc. ili 15% od vrednosti, dok normalni doprinos iznosi svega 5%. Zatim, Ministarstvo tvrdi da je smanjenje cene za 10 din. po mtc. učinjeno i »Zzbog toga, da bi se zaustavilo širenje površine pod uljanim biliem«. Prvobitno Ministarstvo je reklo da ie cena od 250 d. za uljanu repicu »nerealna i da je čak iznad svetskog pariteta«, našto smo mi ustvari reagirali. Mi пе možemo verovati, da bi smanjenje cene za 10 din. po mtc., što na prinosu po jednom hektaru iznosi oko 100 dinara, moglo imati ma kakvog uticaja na ograničenje zasejane površine. Razlika u prihodu, u sravnjenju sa prihodom od žitarica, ni iz daleka nije tolika, da Di ona dala povoda proizvođačima da izvrše preorijentaciju. To još više potvrđuje našu bojazan da bi se iduće godine proizvodnja uljane repice mogla povećati; to utoliko pre, jer nju pored cene stimulira uglavnom postojanje intervencionog režima.

Ministarstvo u svojoj ispravci kaže, da su preduzete mere za umnožavanje bolieg semena, koje treba da popravi kvalitet naših uljarica. Mi, međutim, nismo ni jednom reči tvrdili da Ministarstvo u ovom pravcu ne radi ništa. Samo smo konstatovali, da »u kominikeu nema ni jedne reči o tome, da li će šta preduzeti za popravku kvaliteta«.

e E Ori e ram (POT i Dr Far aYanrE п-—__--о-=_____________- | УД вашем) цењ: листу од. 13

Писмо Удружења млин- јуна о. г. бр. 24, објавили

ске индустрије сте мишљење да је нетачно и тенденциозно тврђење мешовите Београдске конфе: ренције произвођача, прерађивача и потрошача пшенице од 3 јуна тек. год. у погледу каквоће пшенице из нове жетве која је после тога пожњевена, Поводом ове прог-