Народно благостање

| Страна 650 |.

тежине. Месечно ће се одређивати тачан број грла за клање, као. и расподела на поједине кланице и месаре. Исто тако ће се извршити и контингентирање набавке телетине, да би. се. постигла. праведна расподела меса.

INDUSTRIJA:

— Неколико енглеских текстилних фирми намеравају да подигну у Аустралији предионице памука и фабрике тканина. Уа Аустралији се полажу велике наде у ово пре-

JO енглеских индустријских предузећа; сматра се да ће производња памука. врло „порасти, а рачуна се да ће се

доселити и већи. број енглеских квалификованих _ радника

који. би „добро дошли за унапређење аустралијске инду_стрије. уопште.

= У Кастелветере Валваторе (Беневент, Италија) и по-

одигнута је нова фабрика за прераду жукве у пређу. Тро-

шкови прераде 1 метр. центе жукве износе 28,8 лира. Из те количине могу се добити 10 кг влакана и 30 кг целуло-

= зе: Шрема томе производња ! кг сировог жуквиног влакна

стаје 2,90 лире. Према изјави народног посланика Буратија, стручњака у области текстилних влакана, жуква је

важна за Италију зато што успева на планинском тлу

које се иначе. ни за шта не може употребити. — Sprema se fuzija između najvećih belgijskih hemii-

skih preduzeća, Compagnie Chimique et Industrielle de Belgique i Union Chimidue Belge.

— Енглеска индустрија челика преузима и у че-

" твртом тромесечју о. г. допунских 50—70 хиљ. тона полу-

израђевина од континенталних произвођача. Истовремено

МЕ затражила да јој се одговарајућа количина обзбеди и "ва прво тромесечје 1937.

__— Амаузка Зесегапа Oesterreichische Zuckerindustrie А. G. (Brucker Zucker) zaključila je poslovnu 1935/36 godinu sa čistim dobitkom od 1,48 mil. šil., kao i lane. Dividenda na 8 mil. šil. glavnice iznosi 14%. Društvo je ujedno povisilo glavnicu sa 8 na 10 mil. šil., povećaniem nominalne

„vrednosti: akcija sa 100 na 125 šil.

— У Аргентини је основано друштво за прераду ку-

куруза у алкохол, шећер, ацетон, бутанол, млечну кисе-

лину, целулозу, целулозни памук, глицерин, декстрин итд. Фабрика ће се основати са капиталом од 12 мил. пезоса

и прерађиваће годишње до 120 хиљ. тона кукуруза. "Она

ће снабдевати аргентинску текстилну индустрију, нарочито ону вештачке свиле. Потребни уређај набавио би се из

Немачке, с тим да се немачким фирмама као противред-

ност уступи одговарајући број акција предузећа.

— Savez čehoslovačke porcelanske industrije objavio je nedavno memorandum o krizi u ovoj induštriiskoj grani. Od 1929 je 50% radnika ove industrije bez posla, a ostali rade s prekidima, tako da su i oni oko 32% ovog vremena bili nežaposleni. Prema tome efektivna nezaposlenost u čehoslovačkoj porcelanskoij industriji iznosi 68,5%. Radnici su izgubili 451 mil. č. kr. nadnica. Izvoz porcelana u stalnom je opadanju; u 1935 izvezeno je svega za 105,2 mil. č. kr. prema 319 mil. u 1930. Prođaja u zemlji smanjila se sa 71,5 mil č. kr. u 1999 na 34 mil. u 1935. U 1936 god. opađanje se nastavlja. U prvom. polgođu izvezeno je za 48,5 mil. č. kr., a prodato u zemlji za 19,5 mil. Kao uzroci propadanju ove industrije nayode se: japanski damping, sve veća konkurencija noVOpodignutih nacionalnih industrija u pojedinim zemliama,.a naročito zemalja sterling bloka, i čehoslovačka agrarna i trgovinska politika koia primorava inostranstvo. da ograničava uvoz iz Čehoslovačke. |

— CHMa Вискоза оснива у Тризигалу код Фераре

"нову фабрику ланитала (вештачке вуне из. казеина). Фа-

брика ће прерађивати. 1000 хл млека дневно.

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(11,3%), одеће -(10%) и метална (9%).

2: 7 Код. „Дукса. у. северној. Чешкој. довршен је нови рудник мрког угља „Президент Масарик; = чија. 16. градња почела још 1927 год. Рудник има, 2 окна од. по 180 м дубине и једно од 90. м; и служиће за. експлоатацију. лежи-

„шта од 450. "хектара.. Дневни капацитет производње је. 200

вагона. угља. Запослиће се: „преко. .1000. рудара. Угаљ има

5-—58 хиљ. калорија по килограму и, оставља врло мало „пепела (2—8%). Рачуна се да резерве наслага износе, око

80 мил. тона мрког угља, тј. да омогућују експлоатацију од преко 100 „година.

“= -У Грчкој: је у: 1985 оде век 1934. највише 10расла производња у хемијској индустрији. и. индустрији дрвета (по 13%);. затим у:индустрији алата (10%), електричној (7%), грађевинској (5%) и дуванској индустрији (4,5%). · Највеће · смањење · показују индустрија коже Све. индустријске гране, изузев грађевинску и дрварску, показују повећање увоза, на првом месту индустрија алата (51,5%), текстилна (26,1%) и хартије (20,8%). Извоз се повећавао само код индустрије намирница (19,3%) и хемијске (8,5%). Извоз је опао код металне (74,6%), грађевинске (63,6%), дуванске (7,6%) и текстилне индустрије (3,8%).

— У Италији све више се употребљава конопља као примеса код памучних тканина, и то у количини од 30—70%. Пошто се конопља врло добро. спаја са другим влакнима, „она је нарочито згодна за побољшање квалитета слабије пређе. | 4:

— Турска државна индустрија потрошних добара (конфекције, тканина, ципела, хартије итд.) убудуће. ће највише призводити јевтину робу за сељаке и сиромашније слојеве грађана. Једна фабрика конфекције, која производи готова одела за сељаке по цени од 5 турских лира (око 200 дин.), намерава да још више појевтини своју производњу.

— У Југославији је у првом полугодишту 1936 произведено угља у укупној вредности од 2224 мил. дин. према 2326 мил. у истом раздобљу. 1935. На мрки угаљ отпада 155,4 мил. (према 166,7 мил.) на камени 344 мил. (према 30 мил.), на лигнит 30,4 мил. (према 32,9 мил.), а на брикет 2,2 мил. (према 3 мил.. На приватне руднике отпада 72,48% производње (према 68,75%), а на државне 27,52% (према 31,25%).

— Светска производња морфина изнела је у 1984 год. 26,78 хиљ. кг према 38,63 хиљ.-у 1930. :

— Међународна организација извозника сировог челика повисила је цене за гвожђе у полугама и формама. упућено за Бразилију, Аргентину, Уругвај и Парагвај за 9,6—4 златна енгл. шилинга по тони на 3 златне фунте 19 шил. и 6. пенса. За Шведску цене су повишене за 4 шил, код гвожђа у формама и за 6 шил. 6 пенса код лима. Међународни картел. ваљане жице повисио је цене робе за Далеки Исток. за 10 шил., а за Финску за 3. шил. 6 пенса. : ;

| TRGOVINA

| == Чехословачки, ( сточарски монопол решио. је. да од владе затражи. овлашћење за увоз марве за рад, ако се укаже потреба. За: "октобар монопол је одобрио увоз 30 Хиљ. товљених свиња и 250 вагона масти, а дозвољен је, у

„случају потребе, и увоз бутера и јаја.

== Чехословачки сточарски монопол. затражио је од

„владе и општина да снизе дажбине на стоку, месо и кла-

ничне таксе и да на тај начин допринесу појевтињавању меса. | | А о

— Италија је пристала да Пољска плати угљем амортизацију., и камате дугова. У ову сврху Пољска. ће ис-

_поручити 1,83 мил. тона угља који се неће урачунати у

контингент,. предвиђен трговинским уговором. 0