Народно благостање

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 649

3. октобар 1936.

ОБАВЕЦ

Чланак г. В. Бајкића „Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова" морао је изостати из овог броја, без кривице редакције.

POLJOPRIVREDA

— Главни савез српских земљорадничких задруга одржао је ове недеље своју годишњу скупштину. Претседавајући г. В. Ђорђевић нагласио је у свом поздравном говору борбу задруга против „шаке људи, који се баве непроизвођачким животом, коју ће време брзо да замени задружним организацијама, а која ипак хоће да има већих права и јачег гласа од њих“. Сем тога, он је истакао да је последња пословна година у делатности Савеза била једна од најтежих. Из извештаја о раду Савеза види се, да Главни савез у току последње године није уживао никаквих кредита од државом повлашћених новчаних завода. Зато је могао развити своје пословање само у границама властитих средстава. Задружни удели код Савеза, као главна позиција у властитим сретствима, износили су на крају 1935 год 7,237.563 дин. што према претходној години показује вишак од 9296.613—— дин. Главном савезу је у току последње године приступило око две стотине нових задруга и њихов укупни број на крају 1935 износио је 2979. Пораст отпада највећим делом на набављачке задруге (126 нових задруга). У колу Главног савеза биле на концу 19235 год. 1424 земљо-

радничке задруге, од којих отпада 1109 на кредитне, 89 на.

житарске, 7! на млекарске, 38 на виноградарске, 128 на сточарске, и остатак на живинарске, машинске, воћарске, уљарске, рибарске, привредно-свештеничке и пчеларске задруге, Према бановинама, укупни број чланица Главног савеза расподељен је: Вардарска 257, Врбаска 29, Дринска 453, Дунавска 775, Зетска 86, Моравска 1124, Приморска 22 и Савска 233 задруге. У току последње године Савез је поделио зајмова у износу од 11,254.530,30 дин. Укупни износ потраживања Савеза на име зајмова изнео је на крају 1935 год. 58,192.079,57 динара. У току год. 1935 Савез је направио промет у износу од 1.155,019.619,77 дин. Годишњи биланс показује расходе од 10,666.427,92 дин. и укупне приходе од 10,822.937,95 дин. Година је завршена са добитком од 156.510,08 динара.

— Овогодишњи. принос ораха у Југославији цени се на 3129 хиљ. метр. центи. Највише их има у Приморској (80,6 хиљ. и Дунавској бановини (80,47 хиљ.). Затим долазе: Вардарска бановина (50,3 хиљ., Дринска (45,66 хиљ.), Врбаска (35,5 хиљ.), Савска (31 хиљ ), Моравска (30,48 хиљ.), Зетска (17,78 хиљ.), Дравска (3,5 хиљ. и Управа града Београда (700 метр. центи). Најбољи квалитет је у Дринској бановини, врло добар у · Зетској и Дунавској; У осталим крајевима каквоћа ораха је осредња.

— Дугови швајцарских пољопривредника цене се на укупно 5 милијарди шв. франака или око 50% укупног капитала, инвестираног у пољопривреду. На хипотекарне дугоBe отпада отприлике 4,5 милијарде шв. франака. Од тога око 3 милијарде (60%) отпада на дугове који не прелазе

"7% вредности приноса имања; 1 милијарду (90%) чине дугови који се не могу покрити данашњом вредношћу приноса. Око 19% имања је презадужено. Просечна задуженост по хектару искоришћеног земљишта била је у 1928 год. 2250 шв. фр. према 1760 фр. у 1914 и 675 фр. у 1896 год. Као један од главних узрока велике задужености сељаштва наводи се богатство Швајцарске капиталом.

[ТАЈНА СЛУЖБА

Нарочито прилив иностраног капитала око 1929, који је проузроковао снижење каматне стопе и пораст цене земљишта, навео је сељаке да се лако задуже. У ногледу раздужења пољопривреде предузете су одлучније мере тек у најновије време, израдом законског пројекта о општем раздужењу земљорадника, о коме ће још јесенас решавати парламент. До сада је влада помагала сељаке само давањем мањих субвенција (око 6 мил. фр. у 1985), мерама за повећање цена пољопривредних производа, оснивањем припомоћиих благајни за давање бескаматних зајмова сељачким породицама, итд. Осим тога је предвиђено да се сељацима у нарочитим случајевима могу одгодити пла-

ћања дугова до 4 године. Ове мере имале су за последицу '

да су сада остали неплаћени углавном само још хипотекарни дугови.

— Према званичним проценама принос од овогодишње жетве у Пољској износи 21,2 мил. метр. центи пшенице (5,6% више него 1935), ражи 63,9 мил. (за 3,4% мање него лане), јечма 146 мил. (за 0,7% мање), зоби 26,3 мил. (за 1,1% више), кромпира 320,7 мил. (за 1,3% мање). ·

— Мађарска влада намерава да у току следећих 10 година пошуми преко 100 хиљ. катастралних јутара У Алфелду. : -

— Аргентински савез произвођача памука израдио је план за унапређење производње памука. Нарочита пажња обраћа се питању насељивања пустог државног земљишта које је погодно за гајење памука, при чему се рачуна и па“ нове усељенике из Европе. · Истиче се да покрајина Чако, која производи 80% укупног аргентинског памука, свој напредак има да захвали у првом реду смишљеној колонизацији која је тамо вршена.

— Министар трговине и индустрије и министар по љопривреде одредили су следеће цене за уљарице жетве 1937 год: 100 кг семена уљане репице 9240 дин. купусне репице 245 дин., сунцокрета 1690 дин, белог мака 295 дин, сезама 345 дин. и бундевских коштица 220 дин. Трговци а фабрике имају права на попуст од 10%.

= „Господарска слога“ почела је у западној Босни да оснива набављачке хамбаре, који ће служити за заједничку и организовану продају сељачких производа ни за заједничку набавку жита у доба када су цене најповољније. — Ове године очекује се да ће принос паприке у Хоргошу изнети око 120 вагона. Изгледи за извоз су врло добри, јер отпада шпанска конкуренција.

— Аустријски воћари намеравају да подигну неколико стоваришта за смештај јабука, да би се роба дуже могла сачувати од квара и на тај начин боље регулисала продаја.

— Према извештају немачког Земаљског сталежа исхране овогодишња берба грожђа је просечно добра; лањска је била нешто боља, јер је кишно време ове го: дине било повољно за ширење обољења лозе. Залихе лањског вина код произвођача биле су у августу нешто мање него у истом месецу лане. Рачуна се да је од лањске бербе белог вина било непродато око једна трећина, тј. преко 1 мил. хектолитара. Највеће залихе биле су у Порајњу, 40—45% лањске бербе. Лањског црног вина) напротив, скоро и нема више.

— Да би ограничио клање телади које је у задње време учестало, немачки Земаљски сталеж исхране је одредио да се од 1 октобра о. г. сме клати само 850% просечног броја телади, заклане између ! јула 1985 и 27

јуна 1936. Као телад се не сматрају јунад преко 125 кг.