Народно благостање

10, октобар 1936,

— Rumunski izvoznici žita zatražili su od vlade da zabrani izvoz žita, kako bi ih oslobodila obaveze da vrše i dalie isporuke po ugovorima, zaključenim pre devalvacije |тапка.

— Od i oktobra o. g. može se u Italiju uvoziti drvo samo uz naročitu dozvolu.

— Grčki ministar finansija Zavicijanos izjavio je da devalvacija francuskog franka neće imati štetnih posledica za Grčku. U kliringu sa Francuskom Grčka je sa 55 mil. fr. fr. dužna. Prema tome će grčka privreda imati koristi od raz-

. like, nastale usled devalvacije. -

— Na predlog Narodne banke doneo je g. Ministar finansija rešenje o koncentraciji mađarskih potraživanja kod Narodne banke. Obaveze po uvozu iz Mađarske imaju se regulisati polaganjem dinara na zbirni račun kod Narodne banke; na isti način imaju se odmah položiti i sva mađarska robna potraživanja koja se nalaze na privremeno vezanim računima kod ovlašćenih zavoda.. Uverenja za izvoz pirita i gvozdene rude u Mađarsku izdavaće isključivo Narodna banka.

— Čehoslovački stočni monopol uvoziće goveda samo preko zime, jer je ovogodišnji prinos sena tako obilan i dobar, da će na proleće biti na tržištu dovoljno domaće robe za podmirenjie celokupne tražnje.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Na idućem sastanku Privrednog saveta Male Antante koji će se održati sledeće nedelje u Bukureštu, biće, тедиostalim, na dnevnom redu: pitanje uzajamnih trgovinskih odnosa i privredne saradnje sa srednjeevropskim državama, organizovanje konferencije trgovačkih komora država Male Antante, pitanje zajedničkih izložbi i ispitivanje praktičnih rezultata, postignutih na osnovu ranijih odluka Saveta.

NOVČARSTVO

— Kod Poštanske štedionice broj ćekovnih računa iznosio je 30 septembra 26.049 prema 25.978 i 25.933 istog dana prethodnih meseca. Čekovni promet u septembru bio je 6,4 milijardi od čega 93,4 milijarde, 54.22%, bez gotovine prema 6,2 milijardi, 3,2 milijarde i 593,76%. Stanje uloga u čekovnom prometu iznosilo je 1,13 milijardu prema 1,1 milijardi i 1 milijardi u prethodnim mesecima. Saldo štednog prometa iznosio je 937,5 mil. prema 931 mil. i 921,1 mil.

— Prilikom zaključenja konvencije o službi Seligmanovih- obligaciia utvrđeno je da ima još svega 9 mil. dolara u opticaju (emisila, ie iznosila 19 mil.) od сета зе 5 ти. dol. nalaze u inostranstvu a 4 mil. u zemlji. Od ovih 4 mil. Državna hipotekarna banka ima 3,6 mil.

— U vezi sa sprovođenjem razduženja zemljoradnika po Uredbi o likvidaciji zemljoradničkih dugova predviđeno је osnivanje nekoliko filijala Privilegovane agrarne banke.

SAOBRAĆAJ

— Od tramvaiskih karata ostvareno ije u septembru o. g. 59,4 mil. prema 4,9 mil. u istom mesecu prethodne godine. Ža prvih šest meseci (april—--septembar) tekuće budžetske godine prihodi od tramvajskih karata izneli su 31,5 mil., za 2,5 mil. više od prihoda u istom periodu prethodne godine i za 3,1 mil. više od budžetom predviđenih prihoda. Prihodi od autobuskih karata u septembru o. g. bili su 467.7 hilj. dinara prema 476.6 hili. a za prvih šest meseci 2,4 mil. prema 25 ди din.

— Udruženje roterdamskih motornih Ета rešilo je da sve svoje ponude, date posle 98 septembra, prilagodi no| vome stanju, stvorenom devalvacijom forfinte.

Пела „Ма plenarnoj sednici Saveza autobaskih preduzeća U Skoplju donesena le rezolucija u kojoj se | da se ceo

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 661

autobuski saobraćaj stavi pod nadležnost samo jednog ministarstva. Ako bi vlada rešila da to bude Ministarstvo saobraćajia, trebalo bi vrhovnu upravu autobuskih preduzeća učiniti potpuno nezavisnom od železničke uprave. Samostalni otseci za autobuski saobraćaj imali bi se osnovati i kod banovina. Zakonom odnosno uredbom treba tačno propisati sve uslove i obaveze koje moraju ispunjavati autobuska preduzeća, kao i državne i banovinske dažbine na autobuski sadržaj. Te dažDine bi imale biti znatno niže od današnjih, a neke takse bi trebalo i ukinuti. Osim toga Savez traži da se autobuski saobraćaj obavija isključivo domaćim kapitalom i da bude u rukama domaćih ljudi, da se do daljega ne izdaju nove autobuske koncesije; da se ukine sistem licitacije prevoza pošta i da se ovaj izdaje preduzećima putem direktne pogodbe; da se snizi banovinska i državna trošarina na benzin, plinsko ulje i druga pogonska sredstva; da se što pre omogući Dodizanje domaćih fabrika motornih vozila itd.

KRIZA I KONJUNKTURA

— Iz izveštaja Trgovinsko-industriiske i zanatske komore u Novom Sadu od jula do septembra o. g. izlazi da su prilike na području komore krenuli na bolie. Pobolišanie obuhvatilo je skoro sve privredne grane. U poljoprivredi ono dolazi do izražaja u dobrom prinosu skoro svih kultura, doDrim cenama i pojačanom izvozu poljoprivrednih artikala. Industrija komorskog područia dobro je zaposlena, najjači polet pokazuju tekstilna i hemiiska industrija. Ugostiteliske i trgovačke radnje koristile su se povećanjem kupovne snage. Poboljšanje privrednih prilika najbolje se vidi iz toga da se u većoj meri otvaraju trgovačke, zanatske, industrijske i ugostitelijske radnje. Za prvih šest meseci o. g. Komora je izdala uverenja za otvaranje 600 trgovačkih radnji prema 419 u prethodnoj godini, 811 zanatskih prema 648, 37 industrijskih prema 18 i 300 ugostiteliskih prema 201.

iZ POSLOVNOG SVETA

Trgovački registar:

Međumursko Petroleisko d. d. Uprava Selnica, upis člana upravnog odbora gp. Ribarića Viekoslava iz Zagreba. Plitvička jezera d. d. iz Zagreba, upis promene naziva firme u »Ozalie a: d: ı promene. čl. 9. 6. 7, 14, 90 29.93; 28, 32 1 36 društvenih pravila. — Kontinentalno bauksitno rudokopno i industrijsko d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Kolina. — Štedionica Dunavske banovine u Novom Sadu, upis članova upravnog odbora г. 2.: Petrovića Milivoja iz Sonmnibora, Jurića Marka iz Subotice, Bešlića Nikole iz Perleza, Francića Joce iz Vršca, Đokića Nikole iz Smedereva ı Milovanovića Petra iz Mladenovca. — »Zeta« drvarsko-industrij-

„sko a. d. Beograd, upis članova upravnog odbora g. g.: Ru-

dolfa Lismana iz Pariza, Sali Gugenhaima iz Bazela, Hanša Gutentaga iz Beča, Frana Lukovića na Cetinju, Đorđa Radina iz Beograda, Bore Pavlovića iz Beograda, Valtera Sajferta iz

'Beča, Jakoba Stolovickog iz Varšave i Leona DOO O

Berlina.

Zborovi akc. društava:

10 oktobar — »-Cerealija« a. d. za trg. zemaljskim proizvodima Beograd (vanredan).

12 oktobar — Tvornica žeste i pjenice prije Makso Majer d. d. Zagreb (vanredan).

i4 oktobar — Tt. Bondi, Marton i drugovi d. d. greb (redovan). — Opšte građevinsko a. d., Po (M

· тедап).

20 oktobar — »Zvijezda« paromlin d. 4: iz а Broda | (redovan). }

1 novembar — Opšta štedionica d; d. u Bačkoj: Тора: (уапгедап).