Народно благостање

Страна 668

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 41

3 novembar — »Crvenka« Fabrika šećera a. d. Crvenka. (redovan).

4 novembar — Srpsko-češka fabrika šećera i rafinerija a. d. Ćuprija (redovan).

RAZNO

ı — G. Adolf Bišof, direktor najvećeg nemačkog obaveštainog: biroa i član upravnogz odbora trgovačkog obaveštajпог biroa »DUN« u Beogradu, veliki prijateli Jugoslovena, koji često dolazi u Beograd i sa velikim gostoljiubliem dočeкије Beograđane u Berlinu, odlikovan ie ordenom Sv. Save III stepena.

— U vezi sa devalvaciiom lire taliianska vlada je. propisala da kirije, cene za električnu struju, gas i transportna sredstva imaju za vreme od dve godine da ostanu nepokretne, bez obzira na privrednu isplativost preduzeća. Osiguranje ostalih cena u zemlji vlada izvodi olakšavanjem uVvoza iz inostranstva. Mere, koje imaju za cili olakšanje uvoza sledeće su: vlada ukida kompenzacione poslove, iz kojih se na teret uvoza subvencionisao izVoz u mnogo slučajeva. Dalje u carinama ukinuta je 15%-tna carina na vrednost i snižene su specifične carine na izvesne masovne artikle (žito,

stoka, meso, maslinovo ulje, jaja, mast, pamuk, juta, staro gvožđe, veštačko gnojivo, boje, ugali i koks — poslednji sa 10 na 5 odn. 42,40 na 30) u toi meri, da je u naiviše slučajeva valutno poskupljenje prekompenzirano. Sem. toga potsekretar za valutu ovlašćen je da poveća uvozne kontingente masovnih artikala, da bi se moglo uticati na cene. Dalie promene u carinskoj tarifi mogu se preduzeti dekretom pretsednika vlade. Najzad utvrđene su cene za neke važne životne namirnice. Smanjenje carina doneće državnoj kasi znatan manjak u prihodima. Zato je vlada, polazeći ođ mišljenja da je zemljišni posed u dosadašnjem pokrivanju državnih finan. potreba bio pošteđen na račun pokretnih imania, i isto fako da je dosadanje bežanje novca u stvarne vrednosti znaino podiglo vrednost ovih, nametnula svima posednicima nepokretnih imania upis 5%-tnog državnog zajma u iznosu od 5% čiste poreske vrednosti imanja (dakle bez stvarnih opterećenia), koji će se amortizovati za 25 godina. Sem toga država je osigurala godišniu službu po ovom zaimu uvodeći porez na nekretnine od 3120 oo. Dalje povećanie postiže državna kasa valorizacijom zlatnog stoka talijanske Narodne banke, koja je donela knjigovodstveni dobitak od 1 miliiarde lira.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 80 SEPTEMBRA. 1936

— Opticai novčanica prelazi dosadašnju rekordnu visinu. U podlozi nema više deviza i novčanica u stranoj moneti. —

Zbog devalvacije deviza doskorašnjeg „zlatnog bloka iščezle su dve pozicije i to devize i novčanice u stranoj moneti u redovnom neđelinom stanju Narodne banke, koje stu bile iskazane u prethodnoi nedelji sa ukupno 18,9 mil. din. Za nešto manji iznos, 18,7 mil., povećala se poziciia zlata na strani, iz čega bi se moglo zaključiti da su u posledniem momentu sve devize i novčanice pretvorene u zlato.

Naivažniia promena u stanju Narodne banke u izveštajnoj nedelji bilo je smanjenie obaveza po viđeniu za 147.1 mil., koje nije moglo biti kompenzirano na drugoj strani, tako da ie prouzrokovalo povećanje opticaja za 142.0 mil. din. na 5.250.2 hilj. dinara. Time ie postignut nov rekord u visini opticaja. S obzirom na ultimo i na to da ie prošli ultimo, prvi u izvoznoi sezoni, bio takođe u znaku jake potražnje novca, ova okolnost ne treba da znači јаси tezaurigaciju. Paralemo sa povećanjem novčanica iđe зтапјепје kovanog novca, pošto se jedan deo podiže u takvom. Smanjenje iznosilo je 24.1 mil. na 325.9 mil. din. Zaimovi se i daljie povećavaju, ali usporeno prema prethodnoji „nedelji. Povećanje zaimova po eskontu iznosilo jie 3,3 mil., a na zaloge 900 hili. na ukupan iznos od 1.670.6 hili. din. Porast rfazme aktive za 10.4 mil. na 671 mil. din. usledio jie u vezi sa Klirinškim računima. Kursna razlika u izveštainoi nedelji nije delovala na ovu poziciju, pošto su se devize smanjile za 27 ти. па 5785 mil. dinara.

Opticai i obaveze po viđenju iznosili su u izveštainoi međelji 6.749.9 hili. din. prema 6755.1 hilj. Ukupno sa 28.5% prima povećala se za 3 mil. na 1.095.4 hilj. din. a zlato u kasama za 3.6 mil. na 1.897.8 hili. din. Ukupno pokriće u

zlatu bilo je 29.56%, a u zlatu u kasama 28.11%, u oba slučaja nešto više nego u prethodnoj nedelji.

УУНКТУРА

Стање Народне банке (у милионима динара).

31. ХИ | 31.%I | 31. ХИ | 221Х. | 301Х. АКТИВА | 1933 1934 1935 1936 | 1936

Подлога ; | зл, у касама M Ha стр.|| 17949] 17846

злато у касама — — 1336,9) 1474,2| 1476.8

злато на страни — — 946) 57.2| 75,9

новч, у страној монети 0.0) 00.3 0,0 0:24 ==

девезе — — — — — 1112) 120.8 327! 185 =

Укупно —|| 1.906| 1905.5|1464.3| 1550.3|1552.8

Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 54,5| 1044) 331.6: 5762: 5735 Кован новаг: |

у никлу и сребру— —|| 239.9| 206.i| 329,0| 350.0| 325,8 Зајмови:

на менице — _—- _— — || 1808.8| 1528.8] 1523,0| 1416.5| 14198

на хартије од вреди. — || 293.1| 235.1| 2583! 249.0| 250,8 Укунно. — || 2101.9| 1763.9| 1781.3| 1666.4) 1670,6

Хартије од вредности — | 11.7] 16.9) 49,4) 76.6) 76.6 Ранији аванси држави — || 1715.5) 1686,6) 1670.6) 1661.6| 1661.6 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — || 600.0) 600.0) 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 54.9) 1064: 119.0| 133.0| 133.0 Вредности ост, фондова 111) 12.00 11.8 2909) 29.9 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.1] 153.5 154.0 163.2) 163,6

Разна актива — — — — || 115.1] 276,4] 4644) 660.6| 671,1 ПАСИВА

Капштал — — – — — 180.0! 180.0) 180,0! 180.0| 180.0

Резервни фонд — — — 84.3| 112.4| 133.3] 1464! 1464

Остали фондови — — — 13,7! 20.551 274) 30.3) 30.3

Новчанице у оптицају — || 4327.1! 4383,9 4890.0| 5108.2) 5250.2 Обавезе по виђењу: ~

ажива. AL 7.3 6.9 7.4|_.15.2| 13.4

и про раетли Државе — || (144) 5319 6891) 8113) 7388

Разни рачуна. _ | 5492 3210) 6886) 820,4) 1475

| Укупно — || 1031.0| 865.8|1385.7|1646.9|1499,7 OGanese ca pokoM — —||1i06,3| 952,9| 193.4| 50.0, 50,0 Разна пасива — — — —|| 222.9| 316.4| 166.6) 306,2) 302,0 Оптицај и обав. по nwb,||5358.2|5249,.8| 6275.7|6755.1|6749,9 Укуп, подл, | 28'5% прим | — — | 1881'6) 1992.2) 1995.4

= — |1717,9| 1894.2| 1897.8 = — |2998%|2949%|2956% — — |2737%|2804%|2811%

Злато + 28:5% прим укупно покриће — покриће у злату — —