Народно благостање

ан 718

да. је падање броја осигураних у периоду депресије било код Болесничког фонда нешто мање, и друго да пад још није заустављен, већ је само успорен.

Кретање прихода је повољније него код Сузора. Укупни приходи за последњих шест година били су следећи (у милионима динара):

1929/30 бум. год. 59,9 1930/81 |» > 61,1 1931/92 » | 57,1 1992/99 0 50,3 1983/84. „ 5 45,7 1984/85 |, j 49,9

Расходи су, пак, стално мањи од прихода, те је за последњих 6 година постигнут суфицит од 49 мил. дин. Из. извештаја се не види на шта се употребљава овако велика резерва, нити се наводе разлози политике великих суфицита. Највећа позиција расхода су издаци за лекове, који се крећу око 10 мил. дин. Карактеристично je да се издаци на лекаре и особље Фонда за последње четири године смањују (са 10,2 мил. у 1931/82 г, и 8,8 мил у 1934/35 г. на 7,6 мил. дин. у 1984/35 год.) док су се код Сузоровог осигурања знатно повећали.

У извештају се каже да су у знатној мери снижене зараде радника, а последње две године и саобраћајних чиновника, и Болеснички фонд са смањеним приходима једва ће моћи да подмири помоћи предвиђене садањом Наредбом о осигурању државног саобраћајног особља, па је и питање о повећању помоћи постало немогуће и садање прилике онемогућавају потребно побољшање COHHјалног осигурања.

Гледиште водећих кругова Болесничког фонда на даљи развој радничког осигурања је супротно оном Сузорове управе, која тражи проширење осигурања. Ми смо у чланку „Криза нашег радничког осигурања“ (бр. 34 од 22 УШ о. г.) критиковали гледиште Сузорово и навели разлоге који говоре против Сузоровог предлога. Болеснички фонд, пак, стоји на нашем становишту, мако је финансијски положај његовог осигурања далеко повољнији него онај Сузоровог.

Rumunija је zemlja čije su kreditno-političke mere poslednjih godina najviše slične našim merama. To naročito važi ша | za konverziju seljačkih dugova

i zaštitu А koju je država morala posle toga poduzeti.

· izumiranje rumunskog bankarstva

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 44

Stoga efekat ovih mera na rumunsko bankarstvo mora Ја nas da ima specijalnog interesa.

Prema zvaničnom izveštaju Višeg bankarskog saveta stanje rumunskih banaka 30 juna 1935 (sem Novčanične banke) iskazivalo je ukupno 9,8 milijardi leja vlastitih sredstava

i 27,9 milijardi tuđih. Detalinija analiza sadašnjeg stanja.

MOO sredstava daje sledeću sliku:

· Posle konverzije privatnih dugova (april 1934) jedan broji banaka životari tako da ih statistika ne bi smela ni obuhvatiti. Ove banke učestvuju u ukupnim vlastitim sredstvima rumunskih banaka sa 15%.Sem ovoga od napred nayedene sume vlastitih sredstava trebalo bi otpisati 3,1 milijarde leja, koje otpadaju pri detaljnijoj analizi aktive zbog nepotpuno uplaćenih glavnica, dalje zbog gubitaka na konverziji dugova, koji se imaju otpisati u godišnjim ratama u roku od 10 godina, ostalih gubitaka itd. Prema tome, stvarno stanje vlastitih sredstava iznosilo bi manje od 6 milijardi. Od celokupne aktive banaka 6 milijardi je palo pod udar 17 godišnjeg moratorijuma. Tako dobijamo rezultat da su celokupna vlastita sredstva rumunskih banaka imobilizirana.

Stanje pozicije tuđih sredstava ne daje povoliniju sliku. 30 juna 1935 otpadalo je na rediskont kod Novčanične banke 7,7 milijardi leja, od čega je 2,7 milijardi otpadalo na zaštićene menice. Ovaj poslednji iznos smanjio se do konca avgusta 1936 па 2,4 milijarde. Iznos trgovačkih menica bio je 6 milijardi. Rumunskoji Narodnoj banci stoje sada dva puta na raspoloženju za stvaranje novih likvidnih sredstava: povećanje novčaničnog opticaja ili mobiliziranje zamrzlih sredstava. Prvi put je moguć samo do iznosa od 1. milijarde leja, jer je. tim granica opticaja sa. zakonskim zlatnim pokrićem od 35% već dosegnuta. Drugi put mobilizovanja zamrznutih vlastitih sredstava još je gori. Koncem avgusta 1936 ova su iznosila 11,3 milijardi kod države i 2,4 milijarde zaštićenih menica, dakle ukupno 13,7 milijardi ili 31,7% celokupne aktive Narodne banke odn. 58,3% novčaničnog opticaja. Tako je privredni život morao da prestane računati sa Novčaničnom bankom kao ventilom sigurnosti u kreditnom životu.

Rđavo stanje ostalih pozicija pasive najbolje se vidi iz upoređenia sa prethodnim godinama. Ulozi i dugovanja po tekućim računima iznosila su 30 juna 1935 god. 92,2 milijarde leja, zajedno sa ulozima kod Poštanske štedionice (2,2 mil. d.) 24,4 milijarde. S obzirom na stalni porast ove Dpozicije poslednje godine stanje 30 juna 1936 računa se na 27 milijardi. Zajedno sa rediskontom trgovačkih menica od 6 milijardi, iznos obrtnog kapitala rumunskih banaka prema tome iznosi 33 milijarde leja. Na koncu 19830 god. ovog ka pitala bilo je 80 milijardi leja!

ОБАВЕГ

ИНДУСТРИЈА

— Трговинско индустријска комора у Петровграду констатовала је у свом извештају да побољшање куповне снаге земљорадника долази до изражаја у побољшању положаја оне гране индустрије, која производи земљораднику потребне артикле, док се није побољшао положај осталих индустријских и трговачких грана као и угоститељских радњи. 5

— У Крушевцу основано је акционарско друштво „Жупа“ са главницом од 5 мил. дин, са циљем про“

изводње модре и зелене галице И свих осталих Реда

производа.

ТАЈНА СЛУЖБА

— Филипс д. д. у Београду повећао је своју главни.

цу за 4 мил. дин. на 5 мил. дин. издавањем 4.000 ком. нових _

акција на доносиоца по 1.000 дин. И старе акције ће у будуће гласити на доносиоца. Стари акционари имају право опције на 4 нове акције за 1 стару.

— Највећа канадска фабрика жељезничких потреба Сапафап Саг 4 Еоџпдгу Со. намерава да пређе на производњу авионских делова и да снабдева оне земље које сад због преоптерећења енглеских фабрика авиона не могу да добију довољне количине.

= Одбор за рестрикцију производње бакра повећао је квоту производње са 35% на 95% почевши од | новембра 0. r. због живе тражње услед наоружања и по.