Народно благостање

"31. октобар 1936,

раста елетрификације. Одбор је претпоставио повећање производње повећању цена. о Naiveći amerikanski koncern gume ceni amerikan-

sku proizvodnju automobilskih guma za 1936 na 52 (49,4).

miliona komada. Najveća godišnja proizvodnja je do sada iznela 58,5. mil. kom. u 1998 god. |

| — Čehoslovački industrijski krugovi Те ла su se za · Rumuniju i to među ostalim za kulturu tekstilnih i uljanih biljki, soje, za podizanie ugledne farme, koja bi u тштипзкој privredi popularisala ove nove kulture. Dalie se Čehoslovaci interesuju za industrijsko iskorišćavanije životnih proizvoda, kao rafineriju svinjske masti. Najzad, u planu je podizanie hemijskih fabrika, koje bi se zasnivale na iskorišćavanju rumunskih ruda. Škoda namerava da podigne metalurgijsku fabriku i fabrikacaiu čađe, koja ima da se izvede finansiskom i tehničkom pomoću Batinih fabrika.

— Potrošnja duvuana u Čehoslovačkoj porasla je ove godine za 2%, dok je prethodnih godina bila u stalnom opadanju. Ukupni prihod duvanske režije na. prođi izneće ove gOdine 1.930. mil. Kč. - |

— Mađarska teška industrija pokazuje znatno oživljenje. Najveće poduzeće te vrste: Rimamuranijska železna fabrika iskazala je u poslovnoj godini 199536 čisti dobitak od 19,5 mil. penga, što znači 8%-tnu dividendu, iako je ona 1933/84 mogla da da tek'2% dividende, a prošle 4%. Kurs akcija poduzeća u Budimpešti se od početka tek. godine podvostručio.

— Japanska vlada odlučila je da u zajednici sa Društvom južnomandžurskih željeznica i drugim poduzećima osnuje društvo za hidriranje uglja sa kapitalom od 100 miliona jena i godišnjim kapacitetom od 1,5 mil. tona.

— Poktušaji za pravljenje gume sintetičkim putem ostali su u Italiji bez uspeha. Italija sada pristupa kulturi bilike zvane gvajule, za koju se tvrdi da je u Americi i Rusiji dala dobar materijal za spravlianje veštačke gume.

— U Italiji ie dekretom odobreno podizanje 14 metalurgiiskih fabrika, 8 hemijskih, 3 tekstilne, 6 elektro i radio fabrika, 6 fabrika transportnih sretstava, 3 papirne, 1 kinofabrika, 1 fabrika stakla i po jedna fabrika cementa i gume.

— U poliskom Ministarstvu finansiia obrazovan je naročiti biro za izradu novih investicionih planova za 1937 god. Za ove investicije predviđena je suma od 9350 mil. zloti.

HOBUAPCTBO

| — Државни и државом гарантовани папири примаће се за кауцију од 15 октобра о. г. по следећим курсевима: Ратна штета по 400 дин, 7% Инвестиционил зајам 85 дин. 4% Аграрци 50 дин. 6% Беглуци 70 дин. 6% Далматинци 70, 7% Стабилизациони зајам 85 фр. фр. (при чему ће се франак обрачунавти по 222 45) и акције Привилеговане аграрне банке по 250 дин.

__ Министарство финансија дозволило је Народној банци да продаје туристима у Италију клириншке лире, купљене за рачун министарства, у већим износима него што је предвиђено у Правилнику за промет девизама и валутама, по курсу који буде одговарао курсу туристичке лире у иностранству.

— Društva, čije ЛЕ потаји па Веској ђегл, 15р]аtila su do konca septembra 1936 za 1995 god. dividendu u iznosu od 17,57 mil. šilinga ti. 2,45 mil. više nego u prošloj godini. 9 društava je od: toga ponovo.:počelo da isplaćuje dividendu, 11. drugih povisilo je dosadašnju. Ovde nisu još obuhyećene pivare, čija se poslovna godina računa koncem juna.

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 719 _

— Prema izjavi Ministra finansija Belgija će se iduće godine obratiti tržištu kapitala za zajam od 1,7 milijarde franaka. Deo tog zajma upotrebiće se za za javne radove, a ostatak za isplatu Da OVE kredita, od #700 mil: franaka. -

— Agsicurazioni Generali di Trieste otkupila je iz likvidacione mase bečkog »Feniksa« paket akcija ·austrijskogosiguravajućeg: društva »Allians und Gesellenverein«, tako da italijansko društvo- učestvuje u austrijskom narodnom osiguranju. Dalie proširenje izvršilo je društvo u mađarskom poslu, učestvujući u osnivanju osiguravajućeg društva »Unitas« sa 1 mil. penga od 6 mil. ukupnog kapitala. Isto tako je ovo društvo učestvovalo u povišenju kapitala peštanske »Providencije«, koje je izvršeno radi sticanja mađarskog paketa akcija »Feniksa« od strane mađarskog društva.

— Pravo naplate kupona br. 19 4% Agrarnog :zajma zastareva 1 novembra o. g. | 0

— U nizu novih poreskih zakona Ruzvelt je uveo progresivni porez na nepodeljene dividende akcionarskih društava. On iznosi 7 do 27% neisplaćenog dobitka. Mera je 'uvedena radi otežavanja stvaranja velikih rezervi, koje su društva u Sjed. Amer. Državama stvarala da bi poveriocima i u doba krize osigurala sigurnu dividendu ili da bi omogućila vlastito finansiranje. Uvođenje progresivnog poreza na ove dobitke imalo je za posledicu porast dividende, koji je u julu i. g: posle uvođenja poreza, izneo 52% prema julu 1985. Dalji meseci pokazuju porast od 30%, i 21% prema istim mesčcima prošle godine . -

— Saobrazno sniženju diskontne stope Ргапсноке ђапКе, snižena je i godišnja kamatna stopa za obične blagajničke bonove sa rokom od 75 do 105 дапа па 1'/8%. |

— D-r Mlinarski, bivši vice guverner poljske Narodne banke, napravio je posetu Francuskoj, Engleskoj i Holandiji. · Poseta je usledila inicijativom Ministra finansija g. Kvijatkovskog i stoji u vezi sa valutnim reformama.

— Švajcarski zajam za naoružanje upisan je u iznosu od 330 miilona franaka i premašio predviđenu sumu za 100 miliona. Zajam je podeljen na obligacije od 100 franaka, tako da je u njegovom upisu moglo uzeti učešća 190.000 upisnika. Ovaj uspeh upisa zajma pripisuje se s jedne strane povećanoj svesti švajcarskog naroda o potrebi pojačanja od-. brane zemlje, a s druge strane devalvaciji švajcarskog franka usled koje je novac izašao iz skrivnica. Očekuje se da će švajcarska vlada prihvatiti celokupnu upisanu sumu.

— Engleski. časopis »Ekonomist« kritikuje oštro držanje londonske „lade posle devalvacije valuta zemalja zlatnog bloka. List konstatuje da engleska vlada zadržava sasvim pasivan stav prema trgovinsko-političkim merama Francuske, Švajcarske, Italije i Holandije posle devalvacije. Prema izja-

„ата vladinih pretstavnika Engleska nije volina da sledi ovim

primerima i da spusti carinske stavove. Protiv ovog list ustaје i traži od svoje vlade da iskoristi sadašnju situaciju i preuzme vodstvo u oslobođenju svetske trgovine od najgorih okova. |

— Holandija ie 922 oktobra bacila na tržište 40 miliona franaka blagajničkih zapisa.i to sa rokom od tri i šest meseci, kao i 21/Jo0% jednogodišnji i 3% petogodišnji.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Branjie grožđa u Austriji je završeno. Ceni se da će ovogodišnia kampanja dati 900.000 hl. vina, što sa 250.000 hl. rezerve. čini 1,150.000 hl. Godišnja domaća potrošnja vina зе сет. па 1,1. mil. hl, tako, da. će potreba biti potpuno pokrivena, | | |