Народно благостање

28. новембар 1936.

kod anuitetske službe železnica 30 mil., narodne odbrane 150 mil., državnih preduzeća 83 mil., ministarstva za socijalnu, kulturnu delatnost 27 mil., penzije 18 mil., za pomaganje poljioprivrede 15 mil. |

Влада је решила да изда даљих 500 мил. 'благајничких записа чиме се њихов оптицај повећава на ! милијарду дин. Овом приликом уводи се нов тип са роком од 2 године и каматом од 5%, док су досадашњи благајнички записи имали рок од 3 месеца са 4% камате, 6 месеци са 4,258% камате и годину дана са 4,5% камате. Министар финанасија у својој изјави нагласио је да ће се и нова транша употребити за исплату ранијих државних обавеза као за јачање готовине главне државне благајне. Министар финансија је нагласио да је влада одлучила да брани вредност динара, тако да отпада монетарни ризик за имаоце благајничких записа.

—- За велике јавне радове, предвиђено 5% зајмом од ! милијарде дин. издато је од 1935 год. до 16 новембра о. г. 238 мил. дин. Две транше од по 100 мил. дин. емитоване су а 33 мил. дин. дала је Државна хипотекарна банка као аванс. Претстоји емисија треће транше од 100 мил. дин. за покриће аванса и даље финансирање радова. Исплате су извршене за следеће 06јекте: међународни пут Београд—Нови Сад— Суботица 48 мил, железничка пруга узаног колосека Билеће—Никшић 34,7 мил, приморско-туристички пут у Савској и Приморској бановини 19,9 мил. железничка пруга нормалног колосека Копривница—Вараждин 13,2 мил. Св. Јанеж—/Левница 9,8 мил. Устипрача— Фоча. 97 мил. и железнички мост код Загреба 7,6 мил. дин.

— Gradska uprava Novog Sada namerava da zaključi zaiam od 12 mil. din. kod Državne hipotekarne banke. Zajam bi se upotrebio: 5 mil. za potrebe Vodne zadruge Za potpuno obezbeđenie novosadskog područja od poplava, 4 mil. din. za isplatu razlike u prinadležnostima činovnika po Dpresudi Državnog saveta i 3 mil. din. za podizanje palate za upotrebu uprave policiile, sreskog načelstva i gradske DOТатпе čete.

— Predloz budžeta Petrovaradinske imovne opštine predviđa prihode u 1937 g. od 13,3 mil. prema 10,8 mil. u 1936 g., a rashode od 9,8 mil. prema 7,7 mil. Višak prihoda prema tome bio bi 3,5 mil. din.

— Građ Celje namerava da podigne zajam od 6 mil. din. kod Državne hipotekarne banke.

— Енглеска влада закључила је да распише дугорочни зајам у износу од 100 милиона фунти. Зајам ће се издати по курсу од 98,10 уз 28%, и исплатиће се у времену између 1952—57. Од њега ће се 345 мил. употребити за конверзију ој, %-тног САД. — 1917 — зајма. Осталих 64 мил. употребиће се за покривање текућих издатака, специјално летећих дугова.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Petrovgradska trgovinsko- а ка komora tražila jie od vlade da izdejstvuje smanjenje rumunske carine na šarane, tepihe, ciglu i crep, da bi uzgajalište ribe u Ečki, industrija tepiha u Petrovgradu i banatska industrija cigle i crepa mogla plasirati svoje proizvode na bliskom rumunskom tržištu.

— Likviđiranje našeg klirinškog salda u Mađarskoj predviđeno je na taj način, što će naša Železnice za najveći deo tog iznosa kupiti potreban materijal u Mađarskoj. Drugi 'deo likvidirao bi se prebiianiem mađarskih finansijskih potraživanja kod nas.

| — Prilikom nedavno zakliučenog trgovinskog. sporazuma sa Čehoslovačkom snižene su naše carine na sledeće ar-

tikle: pivo, veštačka creva, svilene čarape, tulike, gvožđe u:

pločama i palicama, neobrađene železne cevi, materijal za

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

чије је финансирање -

Страна 1783-

zelezničke vagone, predmete iz kovanog gvožda, aparate Za merenje i mašine za sejanje i košenje. Sniženjem ovih carina moći će se koristiti sve zemlje sa klauzulom najvećeg Dovlašćenia. ТРГОВИНА

— Број трговачких радњи на подручју петровградске Трговенско-индустријске коморе у октобру о. TI. до | већао се за 18 (58 новопријављених и 40 одјављених), трговачких филијала за 5; занатских за 45 (100 према 65), . индустријских за 5 и угоститељских за 28. Крајем месеца било је 10.552 трговачке радње са 184 подружнице; 19:885 _ занатских р. са 136 подружница и 218 продавница; 3.309 | угоститељских р. са 23 подружнице; 432 индустријска пре- _ дузећа са 5 и 118 новчаних завода, 92 са 27 подружница. Било је само једно поравнање ван стечаја код индустриј- | ског предузећа. | п

— На седници сплитске Трговинско - индустријске _ коморе донета је резолуција у којој се тражи сазив земаљске конференције која би израдила програм за изградњу нових путева; да се олакша извоз мање важнијих . извозних производа који су репрезентативни за нашу " привреду; да се омогући привредницима учествовање У контроли увоза; да се минималне наднице не одређују за- | себно за сваку бановину него од паритетне комисије за | целу државу. |

— Grčki izvoz duvana iznosio je, od 1 novembra 1935 г. do 31 oktobra o. g. 42 hilj. tona, prema 48,3 hilj. u pret- | hodnoj godini, u vrednosti 3,2 milijardi drahmi pre 2,9 miliiardi. Po količini izvoz је opao za 13.01%, a po vrednosti ie porastao za 13,27%. Najveći kupac grčkog duvana bila je Nemačka, koja ie kupila skoro polovinu, 22.9 hili. tona (prema 91,8 Mili. tona prošle godiuć), 9. A: JD, Rusija, Švedska, Austrija, Čehoslovačka itd.

— Grčki ministar finansija dozvolio je uvoz 10 hili. vag. : žita iz Jugoslavije i ostalih balkanskih zemalja za slobodne devize.

— Ministarstvo trgovine i industrije izdalo ie tumačenie da Prizad kod kupovine uljanog semena od zadruga

· može da odbije 5% od utvrđene cene, kao što postupa pri.

kupovini od trgovaca. Ukupni odbitak od utvrđene cene kod · kupovine kod proizvođača iznosi 10%, od čega 5% ide u. uljarski semenski fond i 5% za pokriće manipulacionih troškova.

КОЊУНКТУРА

— U mesecu oktobru bilo je 8 stečajeva i 19 prinudnih.. poravnania. U dravskoj, dunavskoj, moravskoj i zetskoj banovini bio je po jedan stečai, a u primorskoj i ПН po . dva stečaja.

— U Zagrebu o. g. bilo je 5.604 trgovačkih dti ртета 4.489 и 1928 g. Broj zanatliia je o. g. 5.484. prema 5.385 u 1998 g:, a broji pomoćnika i učenika iznosi 5.401 i 8.585

— Берзански индекс у Чехословачкој у сталном“ је порасту последњих недеља. Средином овог месеца он је; према одељењу за студије чехословачке Народне банке; износио (3-1-1927 = 100)

6-Xi 13-XL државних зајмова, без грађев. 108,37 103,32 укупни инвестиц. индекс 99,80 100,06 домаће банке 103,98 103,23 индустр. и транспорт. папири 136,30 13628 : укупни берзански индекс 196,89 199,93; инд. вредн. које не нотирају 93,18 95,45 вагани просек рентаб. свих држ. зајмова 4,50. 4,50. рентабилитет свих прашких ефеката 2,82 281:

Индекс индустријских акција према појединим бран- · шама износио је 6 нов. (у загради претходна недеља): ше-.