Народно благостање

Страна 782 |"

od 100 fr.,· koie se mogu upisati al pari. Upravni odbor traži ujedno ovlašćenje da svojom odlukom može da povisi glavnicu. do 120 mil. fr. fr. Povišenje glavnice je potrebno zbog podizanja rafinerije bakra u Boru na zahtev vlade. Zbor akcionara dalie treba da odobri sledeća plaćanja na račun dividende: na prioritetne akcije na ime 75 fr. fr., 70,80 fr. fr. i 66 fr. fr.; na prioritetne akcije na donosioca 68,70 fr. fr.; obične. al:diie na ime 72,36 fr: fr., 6801 fr. Ir. i 6307 tr. 17.; obične akcije na donosioca 61,41 fr. fr. i akcije serije B 72,36 ir. Ir. ı 6d:0 fr. ff.

— Generalna direkcija državnih železnica isplatila je dug Državne rečne plovidbe rudnicima uglja, u ukupnom iZnosu od 16 mil. din.

| __ Valjevo podiže električnu centralu i gradi vodovod i u iu svrhu zadužilo se kod Državne hipotekarne banke za 5 mil. din., kao i kod željezare u Varešu, za vodovodne cevi, za 15,5 mil. din. sa rokom od 30 godina. Električna centrala treba da bude gotova do 20 aprila 1937 g., a i izgradnja vodovoda će se svršiti u kratkom vremenu.

__— G. d-r Ulmanski, gen. direktor Šipada i bivši min. šuma i ruda, iziavio je da Šipad ima za zadatak da reguliše cene na tržištu drva, a naročito hrastovine. Od kako Šipad prerađuje 'hrastovinu on se pojavljuie na svima. licitacijama hrastovih stabala i onemogućuje da se ovo naše najdragocenije drvo prodaje u bescenje.

— Главно друштво Шнајдеровог концерна наоружања фирма Шнајдер и Ко закључила је пословну годину 1935/86 чистим добитком од 20,2 мил. фр. и поделила 20%-тну дивиденду. Чисти добитак прошле године био је за 0,5 мил. већи.

НОВЧАРСТВО

—- Швајцарска и холандска влада одлучиле су да приступе валутном споразуму Француске, Енглеске и СсгА Д.

— Влада С.А.Д. пооштрила је државну контролу над извозом злата укидањем дозволе приватних банака за извоз злата. У будуће моћи ће само Министаство финансија да извози злато. Министарство ће размену злата вршити са стабилизациовим фондовима појединих земаља изузевши Белгију код које је такође Министарство финансија надлежно за извоз и увоз злата.

= У Немачкој је ових дана објављена уредба, према којој су сви имаоци страних хартија од вредности оба» везни да до 4 децембра т г. своје хартије ставе у депозит код неке девизне банке. Ако папири леже у иностранству имаоци су одговорили обавези, ако их ставе као депозит једне девизне банке код неког страног новчаног завода. Од ове обавезе изузети су међу осталим: српски зајмови од 1895, 1909, српски лозови, босански крунски зајмови од 1895, 1898, 1902, босански инвест. зајам од 1914 и зајам бос железница. од 1914.

= 41. % рефундинг бонови Аргентине у износу од 23,5 милиона долара, који су бачени на тржиште Сад. по курсу од 925% наишли су на повољну ситуацију и уписани су већ за 95%.

— Данска Народна банка повисила је дисконтну стопу на 4%. Камата на улоге такође је повећана за /,% на“#]Ј% одн. 5%. Досадашња дисконтна стопа од 3',% датира од 22 августа 1935.

— Pretstavnici vojvođanskih novčanih zavoda Konta tovali su štetne posledice Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova i molili su vladu da povuče Uredbu. Ako se Uredba ne bi povukla, oni mole da se dozvoli novčanim zavodima da ugovore sa zaštićenim dužnicima likvidaci{u duga bez obzira na propise Uredbe, da se produži rok za predaju zemljoradničkih dugova Priv. agrarnoj banci za šest meseci, da Priv. agrarna banka nadoknadi novčaničnim zavodima gubitak od

;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Број 48

95% kod. dugova preko 25 1. фи. ако taj iznos naplati od

dužnika, da Priv. agrarma banka isplati novčanim zavodima pripadajući im iznos,- ako bi. dužnici pre propisanog vremena regulisali svoj dug; da se dozvoli novčanim zavodima da otpišu redukcijom dugova skopčane gubitke u roku od 20 godina bezporezno, na teret godišnjeg dobitka, i najzad da se dužnici mogu koristiti zaštitom samo u ustanovljenom Сезћо- | mesečnom roku i samo | predaje zemljoradničkog uvere-. nja poveriocu.

— Od blizu 650 novčanih zavoda u zemlji (bez zadruga) koristili su se 323 zaštitom, od ovih su 277 tražili odlaganje plaćanja, 14 sanaciju i 32 vanstečajnu likvidaciju. Osim toga se nalaze oko 200 zadruga pod zaštitom.

= Листови доносе да Француска спрема терен за расписивање зајма на америчким тржишту. Зајам би имао да износи 15 милијарди франака са 4%, курс издавања још није познат. Услови за зајам од америчке стране било бн да Француска више не девалвира франак и да отпочне поновну службу по ратним зајмовима. Ови гласови нису од француског министарства финансија ни потврђени ни демантовани.

— Закључени су преговори за давање кредита од стране Француске Пољској. Према споразуму Пољска ће. добити следеће кредите: 800 милиона франака у готову, | што ће расподелити на четири године; 800 мил. фр. У форми лиферација машина за индустрију наоружања и ратног материјала; 500 мил. фр. редисконт кредита за Пољску банку, од чега је 150 мил. већ дато; 350 мил, за настављање градње железничке линије Горња Шлезија Гдиња. Сви ови износи разумеју се у вредности франка пре девалвације, тако да ће се кредит у готову ревалоризирати према мери девалвације, док ће за лиферације бити главна висина повећања цена.

— Италија је приступила знатном ублажењу девизних прописа. Државни секретар за промет девиза објавио је решење, да Вапка а Жана и друге банке, овлаштене за девизни промет, могу од 1 децембра 1936 да за иностране банке, друштва, привредне фирме и савезе, који имају своје седиште изван Италије, као и за стране држављане, који се трајно или привремено задржавају у Италији, н најзад италијанске држављане који станују у иностранству, отворити банковне рачуне свих врста у италијанској или страној валути, као и примити депозите италијанских или страних вредносних папира, који се, као „слободни рачуни“, ослобађају свих ограничења и веза за поједине послове у земљи и у иностранству. Услов за ово је да се ови банковни рачуни образују и одржавају из девиза уступљених после 30 новембра т. г. Депозити хартија од вредности морају се састојати од италијанских јавних или приватних папира, који су покривени одговарајућом протувредности уступљених девиза, или од страних, у страној валути н на страним тржиштима слободно рађених хартија од вредности. Власници ових рачуна моћи пе да слободно располажу њиховим износима н да их изнесу у иностранство: Званично италијанско саопштење о овој мери, наглашава, да Италија овим, у погледу могућности употребе капитала, ступа на исту линију са земљама, које имају сасвим слободан промет девиза.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

= Миафбаг Нпапзја ргедао је ртеог budžeta za 1937/98 godinu Narodnoi skupštini. Predlog predvida rashode od 10,95 milijardi din., za 625,5 mil. više nego budžet te-. kuće budžetske godine. Amortizaciona služba povećala se za %1 mil. din. od čega otpada 50 mil. na obaveze Које је država рта па sebe Uredbom o likvidaciji zemljoradničkih dugova. Najvažnija su povećanja prema prethodno) godini: