Народно благостање

" 28. новембар 1936

~ · на 108, ђ-у чему животне намирнице учествују са порастом

од 7,8% а сировине 18,/%. Док је влада одбила да даје отштете за губитке увозника на девалвацији, а досадашње разлике у цени превалила на малопродајне трговце, сад је ипак пристала да дозволи повећање цена у границама трошкова поновне производње дотичних. артикала.

ни Од три земље златног блока Холандија с показује после девалвације највише изненађујући развој. Курс холандске форинте у Лондону, који је у време затварања Амстердамске берзе 25. септ. стајао на 7,74, почео је четири дана касније са 8,96, т. ј., насупрот обема валутама франка, са много мање смањеном вредности (15,9#%). Касније је пао у року од једне недеље на 9,35, да би опет, после малог варирања средином месепа, одговарајући слабљењу фунте концем месеца лагаад порастао на 9,03, што претставља девалвацију од 20,9%. Овај курс је после привременог слабљења на 9,10, у почетку новембра полова достигнут:

___Ова чврстина форинте не значи потпуни повраћај поверења. Напротив, форинта је рађена још увек у терминском послу са депором, што значи да влада још није могла осигурати поверење у валуту. То је разумљиво, јер она није одредила границу смањења вредности нити је хтела да одреди икакав рок, до кога има да се изврши стабилизација. -

Чврстина форинте постигнута је без интервенције валутног фонда, који се, шта више, нашао побуђеним да при курсу форинте од 9,03 купује фунте и своди се поглавито на повраћај побеглих капитала и, у нешто мањој мери, прилив страних капитала. О висини прилива капитала нема никаквих података, јер ни кретање злата, у колико би се оно морало показивати код новчаничне банке н у валутном фонду, није објављивано. Златни сток новчаничне банке, који је 28. септ. износио 669,8 мил. форинти и, после одвајања 100 мил. за валутни фонд, 5. октобра достигао 569,9, остао је на истој мери. Само из трговинске статистике да се видети, да је у октобру увезено 13,9 милиона злата, које, изгледа да је ушло у исти фонд, и употребљено за куповину фунти у Лондону ради бремзања курса форинте. Готовина фонда, који је лимитиран на 300 милиона, цени се сада на 150 мил. Форинте набавља фонд ломбардирањем државних хартија код Народне банке, чије стање од 28. септ. исказује изванредно повећање ломбарда од 1375 мил. на 263,3 мил. 5. октобра,

Јака али несигурна форинта

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 781

и 288,1 мил, 2. нов. Износ злата прираслог код приватних банака цени се на 120 мил. фор. што је валутном фонду, с обзиром на 'маржу, у цени злата, насталу услед забране извоза злата (у почетку до 109%), донело знатне добитке. Саобразно малом порасту активе новчаничне банке, у обиму оптицаја новчаница није дошло до знатнијих промена. Оптицај је порастао од 772 (28. септ) на 790,2 (5. окт.), да се већ недељу дана касније поврати на 775,3 на којој се висини одржао још 17 нов. Само код улога по жиро рачуну примећује се трајан пораст од 100,5 (28 септ.) на 132,3 месец дана касније и 151,4 (17 нов.).

Овом лаганом оживљењу новчаног тржишта одговара оклевајући пад приватне дисконтне стопе. Почетком октобра стопа је порасла на 2,9% према 1,37% у просеку септембра, да би онда лагано пала до данас на нешто. испод 1%. Ликвидни новац обратио се тржишту капитатала, исто онако као у Паризу и Цириху, тако да је дошло до великог пораста промета. Из прихода од пореза на берзански промет да се израчунати, да је у току октобра само на домаћим пословима с муштеријама прошло око милијарду форинти. Индекс акција порастао је од 36,2 у септембру на 48,4 у октобру, при чему су се бродарске акције подвостручиле, а остале хартије побољшале 20 до 30%. Још интересантније је било дејство лаганог успостављања поверења на тржишту рента. Државни зајам од 1100 мил. фор. са 3% интереса, 20-год. роком, годишњим вучењем 5% износа, и емисионим курсом од 95,75% уписан је за седам пута више. Истина, радило се о износу од само 50 мил. пошто су другу половину преузели државни фондови. Ефективно укамаћење рачуна се при просечном року од 10 година на 3,14%. На супрот томе низ мањих провинцијских и комуналних зајмова, али са дужим роковима, којима се хтео да створи 3:/,%-тни тип, није уписан у пуној мери. Због високих емисионих курсева, ефективно укамаћење износи само 3,6%, према 4,0% месец дана раније. | |

Упркос опсежних царинских и пореских мера за растерећење цена, девалвација је брзо деловала на знатан скок цена. Као што се очекивало, пораст цена на мало, који је законом дозвољен тек после испражњења лагера, прилично је неуједначен и у просеку мали. У толико је јаснији пораст индекса цена на велико, од 62,6 у септембру на 68,2 у октобру, т. |. за 8,9%. При томе треба поменути, да је овг цифра тако мала услед званично регулисаних цена највећим делом домаћих животних намирница, које су порасле само за 5,6%, насупрот ценама осталих сировина, које показују пораст од 20—25%.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ИНДУСТРИЈА

— Управа Моравске бановине одобрила је рад акционарском друштву „Жупа“ за фабрикацију хемијских производа. Главница износи 5 мил. дин. од чега акцнонари уносе акција у вредности од 2,5 мил. дин. док се друга половина уплаћује у: готовом... |...

— Влада је изменом Уредбе о откупној цени ше-

ћерне репе одредила, да фабрике шећера морају произвођачима дати семе по. цени, коштања, која не може бити већа од цена које тражи државно добро „Беље" додајући трошкове: подвоза. | | — Влада је дозволила, да се произвођачима вина издаје денатурисани: шећер из државних фабрика или њиних лагера, без наплате бановинске и општинске трошарине, за појачање шећерног садржаја шире.

= О4 таја 1934 g., početka turskog petogodišnjeg plana, Sumer banka, koja vrši finansiranie turske industrijalizacije, izdala Je od predviđenih 45 mil. turskih funti 18 mil. do kraja oktobra o. g. Od ovog iznosa podignute su industrije pamuka u Kaizeriu, Naziliu, kombinat u Malatiu, industrija vune u Burzi, fabrika celuloze i papira u Ismitu, umetne svile u Gisuliku, ružinog ulja u Kesiburlu i metalurgijska industrija u Karabiku. Dalja industrijalizacija ima ža cili podizanje hemijske jndustrije, industrije Јапа 1 КидеЏе.

— Početkom iduće godine počeće radovi na proširenju solane u Pagu. Predviđeni su troškovi od 9,4. mil. din.

— Upravni. odbor Borskih rudnika sazvao je za 5 decembar o. g. izvanredni. zbor akcionara, koji ima da reši o predlogu uprave da se poveća glavnica sa 15 miL na 60 mil. fr. fr., izdavaniem novih akcija u nominalnoj vrednosti