Народно благостање

28. новембар 1936.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

PRIVREDA ZEMALJSKE ODBRANE

(Prvi članak).

Страна 775

| ЈЕРМА МОМА »МАЦКА«

Sve države stoje u znaku nečuvenog паогига-

nja. Došlo ne došlo do rata, naoružanje do zuba пај--

važniji je zadatak sviju država danas. Izraz naoružanje suviše |e uzak za ono što se pod njim razume. Priprema za rat nije samo naoružanje, OVO ie samo {edan deo pripremanja ха raf. Pala je reč totalni rat. Neki su je uzeli u potsmeh. Ali. ie van svake sumnje da će idući rat biti najtotalmniji, 1j. zahtevati krajnji ratni potencijal. . (о

Тофајпог гага је bilo u prošlosti. Bilo je ratova u kojima Je na jednoj strani bila mobiliziraia kuka i motika i rekvirirano sve što može uopšte da bude za ratne ciljeve potrebno.To je bio napor oćajanja. Sasvim se drugo nešto razume pod totalnim ratom danas. On znači pre svega jednu racionalizaciju u pripremi za rai, jedan naročiti način Dfipreme; čemu sličnog u prošlosti nije bilo.. Nekada. je za rat bilo potrebno vojnika i džebane. Od materijalnih dobara još i profijant i obmundirovka, naravno pored municije, koja spada u pojam oružanje u užem smislu. Za budući rat se kaže da će Diti privredni rat. Род Шт зе гамите рпбауапје тпого većeg značala mobilizaciji, pripremi i proizvodnji materijalnih Gobara. Nagomilavanje rezervi najraznovrsnijih dobara potrebnih za rat neizvodljivo je, toliko su OZromne potrebne količine. Ono što se razume na prvom mestu pod pripremom za totalni rat, to je OFrganizacija proizvodnje. Priprema proizvodnje dobara, kola će ofpočeti sa početkom rdata.

U Nemačkoj se pojavila od pre гофти 1 ро dana jedna nova nauka: naka o privredi zemaljske odbrane. Interesantno |e da se ta nauka pojavila baš u Nemačkoj, kolevci drugog {ednog naučnog termina, naime nauke o ratnoj privredi. Zna se, да do balkanskih ratova privrednoj strani ratova nije nauka poklanjala nikakvu pažnju. Balkanski ratovi su bili povod za pojavu jedne nove nauke u Nemačkoj, nauke o rafnoj privredi. Ona je jednim delom obuhvatila probleme finansijske mobilizacije ха гађ а delom oružje, obmundirovku i profijant. Čitava senzacija bila je u svetskoj literaturi knjiga profesora berlinskog uhiverziteta i pretsednika organizacije »Hansa«, d-r Risera, pod naslovom »Finansijska mobilizacija u rafu«. Istovremeno su neki ekonomisti, a naročito d-r Nojrat u Beču, počeli da obrađuju novu nauku, nauku o ratno{ privredi. Što se uprkos svemu tome baš u Nemačkoj pojavio nov termin, pa i nova nauka, kako autori tvrde, leži u činjenici da po svome obimu i po svojim zadacima privreda zemaljske odbrane premaša daleko obim nauke o ratnoj privredi. Dok је poslednja imala za cili da, po mogućstvu sa što . manje poremećaja za narodnu privredu, stvori što | Veće rezerve za početak rata, |er se znalo da se TeZerVe Za ceo rat ne mogu da pripreme, dotle še privreda zemaljske odbrane bacila na problem organiZacije nacionalne privrede tako, da se i u slučaju to-

talne blokade mogu da zadovolje sve. potrebe rata i stanovništva. Teritorilalna privreda zemaliske odbrane ima Za cili privrednu ашаккји za Vreme rata. Ali to je samo prostorno ograničenje. Po dubini, ova nova nauka ide mnogo dalje. Dok je nauka o ratnoj privredi smatrala potrebu u vojnicima kao ijednu potpuno neprivrednu pojavu, jedno mehanično prikupljanje ljudi na osnovu opšte vojne obaveze, i dok je ona smatrala .potrebu ratnog materijala kao privtednu Касесогји, ali kao pitanie jedne naročite iZuzetne tražnje, dotle nauka o privredi zemaliske odbrane smatra, da su ljudske i materijalne potrebe Drivredne prirode, ali da se one mogu da zadovolje saто ршет jedne organizacije nacionalne privrede, koja bi obuhvatila sve lisdstvo kao i sva gazdinstva i poduzeća. Privreda zemaliske odbrane ima za zađatak da napravi jedan inventar ljudstva i proizvodne snage zemaljske, da odredi svakome od njih funkciju za vreme rata, da popuni u inventaru ono čega hema a da ukloni, eventualno uništi u početku samoga rata, ono što nije potrebno.i što smeta.

| Postoji ogromna literatura u Nemačkoj, a prtilično i u Italiji, pod gornjim imenom. Među najvažnijim delima najinteresantnija su: »Rafnoprivredni gzodišnji izveštaji« (Hriegswirtschaftliche Jahresberichte), u kojima K. Hesse i J. Schmitt objavljuju opsežan materijal o pojedinim zemljama, »Časopis za pravo zemaljske odbrane« (Zeitschrift tiir Wehrrecht), koje izdaje Akademija za nemačko pravo, i »Priručnik novijih vojnih nauka« (Handbuch der neuzeitlichen Militirwissenschatten) Nemačkog društva za ро-

'litiku i nauku o zemaliskoi odbrani. Može se reći da

gotovo sva fa literatura potiče od vojnih lica i od in-

"Хепјега (Кој; зтагаји da su sposobni za sva DTriv-

гедпа рбапја). Tek u poslednje vreme. pristupaju i ekonomisti... Time - je samo. pitanje počelo da dobija nov karakter.

Pogrešno je stvaranje nauke o ratnoj privredi, kao što je pogrešno. stvaranje nauke o privredi Zamaliske odbrane. Nema tu nove hauke. Sve 5е 7аsniva na nauci o narodnoj privredi. Ovde nije reč o promeni natike. Reč je o stavljanju narodne privrede u službu specijalnih ciljeva. Маје nova nauka. Novi su ciljevi nacionalno-privredne delatnosti.

U Beču je posle balkanskih ratova bila .čak osnovana i katedra za nauku o ratnoj privredi. Pa трак је to bilo neosnovano. To je bila nauka o narodnoj privredi u svetlosti ratnih potreba. Nauka o privredi zemaljske odbrane. je nauka o narodnoj privređi u svetlosti iskustva, naročito nemačkog, u svetskom

ratu. To je iskustvo ležalo u arhivama do pre dve

godine, kada je nastala konjunktura literature O Drivrednom ratu. Pa je prirodno da i ratni stručnjaci žele da iskoriste literarno tu konjunkturu. Otuda i nova natka.

1 GLAVNI ZADATAK PRIVREDE ZEMALJSKE ODBRANE

| Бозе ovoga istorijsko-kritičnog izlagania, u kojem je privreda zemaljske odbrane samo u opštim

„linijama došla do izražaja, treba da izložimo glavne.

zadatke privrede zemaljske odbrane. Iz dosadanjih izlaganja proizlazi, da privreda zemaljske odbrane

znači materijalno pripremanje privrede za rat. Ne