Народно благостање

Страна 776

radi se dakle o naročitoj privredi pokraj dosadašnje narodne privrede, nego o novim ciljevima privredne politike. Na mesto dosadašnjeg cilja privatnog rentabiliteta stavljen ie onaj nacionalnog samosnabdevanja i to s obzirom na mogućnost totalnoZ rata. Formalno kod privrede zemaliske odbrane radi se o planskoj i obaveznoj privredi, pošto se bez centralnog regulisanja i isključivanja tržišnih „momenata mnogostrani i skupi zadaci ne bi dali savladati. Utoliko treba u privredi očekivati osnovne promene. Privreda zemaljske odbrane stoji između liberalne, sa svetskom privredom vezane izv. mirnodopske privrede, i prisilne, autarkne ratne privrede. To ne, treba shvatiti kao vremenski ograničeno. Privreda zemaliske odbrane ne sme se uporediti sa mobilizacijom isto onako, kao što se dosadašnje spremanje vojnika i gzomilanje ratnih rezervi u materijalu ne može nazvati mobilizacijom.

Kao pojedini zadaci pojavljuje se čitav niz takvih o kojima u literaturi ne postoji nikakav red ni jedinstvenost, jer su ih sabirali većinom vojnici bez poznavanja privredne problematike. Odavde se mogu izdvojiti sledeći važniji zadaci. Isto kao šio država mora u miru održavati vojsku, da bi u гаш розеdovala veće borbene trupe, tako i privreda zemaljske odbrane mora ići za tim da stvori mogućnosti za što vecu proizvodnju ratnog materijala, a da pri tom u vreme mira za privredu ne nastane (гајпо орterećenje, kako bi ova mogla ostati pri normalnom snabdevanju zemlie za pokriće ostalih potreba. Kao i kod vojne službe i ovde se radi o pitanju količine, naime stvaranju efektiva u srazmeri prema potencijalu, pri čemu potencijal znači potrebnu ratnu snagu. Efektiv se mora ravnati prema veličini i iznenadnoj pojavi opasnosti, u koioi za prvo vreme postojeće snage i sredstva pretstavljaju granicu. Najvažniji zadatak prema tome je osiguranje mobilizacione spo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

зођпозн, ti pre svega osiguranje brze i dovoljne sposobnosti preorijentacije mirnodopske privrede u ratnu. Tome treba dodati već poznato stvaranje rezervi u životnim namirnicama i materijalu, potrebnih za prvo vreme, posle kojih dolazi produkcija lagano stavljena u pokret po preorijentaciji na ratnu privredu. Sposobnost mobilizacije može da se sastoji samo u organizaciji, ukoliko su potencijal, kvantitativni i kvalitativni zadaci proizvodnie i saobraćaja, bez daliega mogući. Zadatak dobija drugi karakter, ako, kao u najvećem broju zemalja, u slučaju totalnor rata snabdevanje izvesnim dobrima, potrebnim za rat, nije osigurano. Ovde se pojavljuju onda dva specijalna zadatka. To je u prvom redu obrazovanje većih rezervi onih dobara, koja se ne mogu proizvoditi u zemlji a u ratu ne mogu da se dobave iz inostranstva. S tim u vezi pojavljuje se zadatak da se snabdevanje materijalom, ugroženo na taj način, odn. skupoceno gomilanje velikih rezervi, nadomesti proizvodnjom veštačkih (zamenljivih) proizvoda. To je čisto tehnički zadatak, za čije ostvarenje moraju da se mobilišu sve prirodne nauke.

Ako se ne uzmu u obzir ovi tehnički zadaci, čija rešenja često zavise od slučaja, za privredu zemaliske odbrane ostaju poglavito organizatorski odn. administrativni zadaci. Bitno novo u privredi zemaliske odbrane ie dakle, kao što je već rečeno, niezin formalni karakter: administrativna privreda. Nijezin prvi zadatak je planiranje, ti. stvaranje plana za organizovanje postojećih i mogućih snaga i sredstava i kontrola osiguranja potrebnih pripremnih mera. Ovaj zadatak pretpostavlja jednu centralu za pregledno obuhvatanje i dirigovanje i, dalje, veliki uticajni aparat za njegovo izvođenje. Oboje postoji samo u Nemačkoj i Italiji, gde je stvorena obimna organizacija, preko koje se ustanovljava veza između države i pojedinih DOduzeća. (Nastaviće se).

a Bi

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Статистика Сузора о запослености и надницама претставља један од најважнијих извора за оцену привредних и социјалних прилика код нас. Г. Бранимир Хаберле, шеф статистичког отсека Сузора дао је нов драгоцен прилог нашој оскудној привредној статистици. Крајем прошле године објављена је његова студија о радништву у Љубљани, која претставља први исцрпан приказ структуре радништва наших градова. Скоро је објавио такву студију о радништву у Загребу, а на реду је Београд. Ове студије садрже све најважније податке, који се налазе у попису Сузоровог чланства од 30 јуна 1984 г.

Не умањује важност и актуелност ових података чињеница да се они односе на период од пре две и по године, Они нам пружају слику радништва и надница у моменту кад је запосленост у годинама кризе дошла на најнижу границу.

Осигураних радника и намештеника у Загребу је било 52.954 (30.456 мушких и 22.500 женских). Од укупног становништва Загреба на осигуране код Сузора отпадало је 28,53%. Већи проценат радника има само неколико места, као што се види из чланчића „Наши привредни центри", („Народно благостање" бр. 46 o. I.),

Половина радника у Загребу су неквалификовани

Поделу радника по главним привредним гранама показује нам следећа таблица:

Привредна грана. запослено радништво

мушки укупно у '% Индустрија 6.510 10.830 20,46 Занати 10.300 14.075 96,57 Трговина 6.000 8.480 16,01 Угоститељство 1.030 2.180 4,11 Новчарство 1.340 1.700 521 Саобраћај 1.800 1.890 3,57 Градски послови 1.850 1.990 3,76 Слободна и сл. занимања 1.205 2.310 4,36 Кућна послуга 270 9.280 17,53 Укупно 52.954 30.456 100

Загреб, иако је наш највећи привредни и раднички центар, није претежно индустријски, како би се могло очекивати. Најбројнији су занатски радници, којих је било око 14.075 према 10.830 индустријских. Ови последњи чине тек петину загребачкога радништва. Такође, Загреб има процентуално велик број трговачких намештеника, и у односу према укупном становништву и у односу према радништву. Исти је случај и са намештеницима код новчаних и осигуравајућих завода. Отуда и велик проценат приватних намештеника. Приватно болесничка благајна