Народно благостање

28. новембар 1936,

„Меркур“ имала је 7.670 чланова или 14,5%, а трећина од ових биле су женске.

_ Статистика нам показује још неколико важних карактеристика загребачког радништва.

Број запослених жена је велик. На 4 запослена мутакарца долазиле су 3 запослене жене. Г. Хаберле каже да има знатан број радњи, које уопште не запославају мушко радништво. Женских је највише било запослено као кућна послуга (40,1%). И у индустрији је запослен велик број жена (на 100 мушких долазило је 66,4 женских). Од 237 индустријских предузећа само 30 није имало запослених женских. Више од трећине свих запослених женских у индустрији отпадало је на текстилну индустрију (1587 или 35,55%). Најмањи је био проценат женских запослених У занатству (на 100 мушких долазило је 35,55 женских). Скоро две трећине занатских радњи нису запославале женске. Преко 100 запослених женских показивали су само 6 занатских струка (кројачи, бербери, столари, радионице рубља, штампарије, китничари). У угоститељским радњама више од половина запослених биле су женске.

Половину загребачког радништва сачињавају неквалификовани радници. Од запосленог радништва било je 8.440 намештеника, 2.750 намештеница, 13.465 квалификованих радника и 2.360. кв. радница, 9.910 неквалификованих радника и 15.070 некв. радница, шегрта 2.640 и 1.820 ученица, а у процентима је однос био следећи: неквалификовани радници-це 49,1; квалификовани радници-це 29,9; намештеници-це 13,6 и шегрти 7,5. Већину индустријског радништва сачињавају неквалификовани радници, којих је било 5.460 или 50,4% свих индустријских радника (2.200 мушких и 3.360 женских). Три четвртине запослевих женских у индустрији су неквалификоваке. Код занатских радника проценат неквалификованих је мањи. Њих је било 4.256 или 30,24% (2.800 м. и 1.456 ж.). Неквадификованог особља запосленог у трговачким радњама било је 2.106 или 24,85% (1.430 м. и 680 ж.), а у осталим привредним гранама проценат неквалификованих у поређењу са бројем запослених у дотичној грани био је код: угоститељских радњи 58,8 (1.280), новчарства 14,5 (246). саобраћаја 36,2 (684), градских послова 83,5 (1.560), слободних и сл. звања 37,0 (858) и кућне послуге 99,4 (9.230). Шјегрта је, пак, највише било запослено у занатству, (око две трећине свих). Значајна је чињеница да петина (20,9%) свих занатских радника отпада на шегрте, а по признању занатских комора овај проценат је још већи, јер велик број шегрта није пријављен.

Рад г. Хаберлеа садржи још исцрпне податке о надницама, старости радника, брачном стању, структури важнијих привредних грана уз врло прегледан графички приказ, на што ћемо се осврнути у другом напису.

Ministarstvo pošta i telegrafa

Naša роапзка služba s Obljavilo je izveštal o svome - 1935 g. i njene pofrebe radu u 19935 godini. Pošta, te0 ___ legraf i telefon pretstavljaju ееенниитетевекатешташашаитље veliko | drŽavno, i preduzeće и

koje ie država uložila znatne kapitale. S obzirom. na funkcije namenjene ovoj ustanovi, ona mora da bude dobro organi-_ zovana, da raspolaže sa dovolino sredstava kako bi mogla držati korak sa napredovanjem tehnike i usavršavanjem ove vrste posla. Nažalost, u nas to nije slučaj. Istina, ako Dogledamo na rezultate finansijskog poslovanja videćemo da pošta. odbacuje znatan višak prihoda, ali se оуај зато сеђmično upotrebljava za organizaciju službe i njeno tehničko usavršavanje. Veći deo toga čistog prihoda služi za pokriće izdataka u budžetu državne administracije. Pri takvom: stanju

HAPOJIHO BJIAFOCTAFbE

(Ае 771

pošte se već više godina zadovoljavaju krparenjem Које, теđutim, po efektu koštanja, iznosi mnogo više no kada i se sistematski radilo. To će nam potvrditi i podaci o razvoju poštansko-telegrafsko-telefonskog saobraćaja u prošloi 20dini. Broi pošta u 1935 bio je 3905 prema 3924 u 1934 odnosno 3996 u 1993. Državnih pošta bilo je 643, ugovornih 1182, opštinskih i pomoćnih 2080. Smanjenje broja pošta poslednjih godina posledica je spajania opština. Ako uzmemo u obzir samo državne i ugovorne pošte, jer opštirske 1 роmoćne pošte nisu samostalne ustanove, već samo pomoćni organi svojih nadzornih pošta — ugovornih ili državnin onda izlazi da jedna pošta dolazi na 136 km? odnosno na 8.191 stanovnika. Ako izuzmemo Beograd, poštanski saobraćaj najviše je rasprostranjen na teritoriji Dravske banovjne, gde jedna pošta dolazi na 45 km? ili 3.364 stanovnika. Vardarska i Moravska banovina sa poštanskim saobraćajem stoje naigore; iedna pošta dolazi na 372 kmš odnosno 19.822 sianovnika. Odnos pošta prema teritoriji i broju stanovnika u pojedinim banovinama izgleda ovako:

Na ijednu poštu

Broj pošta km? dolazi stanovnika Upr. grada Beograda 25 15 14.532 Savska banovina 479 85 5.958 Dravska banovina 352 45 3 364 Dunavska kanovina 343 91 7.256 Drinska Dbanovina 92 302 18.631 Vardarska : Moravska 164 379 19.822 Ргтогака 1 Мгђазка 241 160 8.666 Zetska 129 240 7.749

Pošto se broj pošta poslednjih godina nije povećao, to je zbog priraštaja stanovnika na jednu poštu dolazilo sve više stanovnika. Detalinije upoređenje sa nekom ranijom godinom u ovom pogledu teško je izvršiti, pošto jie u meduvremenu menjana administrativna organizacija.

Вгој telefona prema 1934 povećao se samo za 922 па 1322, a telefonskih pretplatnika bilo je 35.336, neuzimajući u obzir sporedne stanice i sporedne aparate. Prema tome, jedan pretplatnički telefon dolazi prosečno na 420 stanovnika. Tehnički telefonski saobraćaj je još uvek nedovoljno razvijen, jer u svima većim gradovima postoji znatan broj molbi za postavljanie novih telefona.

Radiofonija je ostala na istom nivou kao i u 19% i to kako u pogledu broja stanica tako i njihove lačine. Međutim, broj radio-pretplatnika pokazuje povećanie za 16.459 na 82956. Pored ovoga, 64 radio aparata montirano je na automobilima. Najveći broj pretplatnika aparata otpada na grupu sa 3, 4 i 5 lampi — 65.616 ili oko 79%. Broi detektora je u opadanju i prošle godine bilo ih је зато 3.802. Veliki porast broja radio-pretplatnika i preovlađivanje većih prijJemnih aparata posledica je s jedne strane pobolišanja ekonomskih prilika i porasta kupovne snage, a s druge UVOđenja sistema dugoročne otplate u trgovini radio-aparatima.

Sve do prošle godine broj poštanskog osoblja opadao je. U 1935, međutim, imamo porast. Prema 1934 broj osoblja povećao se za 1.185. na 15.157 ili za 8%. Osoblie ie uvećano isključivo kod nadničara, dnevničara i služitelja ugovornih pošta, dok je brojno stanje ostalog osoblja, koje čini 67% ukupnog broja, smanjeno za 33 službenika. Od ukupnog broja umrlih službenika najviše je umrlo od tuberkuloze, što pokazuje vrlo rđavo zdravstveno stanje poštanskog činovničkog kadra.

Gornji podaci pokazuju da tehnički i administrativno nivo poštansko-telegrafsko-telefonske službe još uvek nije u srazmeri sa teritorijom i brojem stanovnika. Prenos misli i reči pretstavlja jednu od najosnovnijih potreba sadašnjice, koja približava prostore i ljude. A to se može postići samo