Народно благостање

|| децембар. 10036

____ Џ oktobru o. ge. vrednost našeg izvoza bila ie 468,5 mil din, Li, Za 25 mil. manič nego U IStOMi mesecu prethodne godine. Uvoz je izneo 345,8 mil. din., za 49,6 mil. manie nego u istom mesecu prošle godine. Trgovinski bilans bio ie aktivan u oktobru o. ge. za 122,7 mil. prema 98,1 mil. din. Za prvih deset meseci o. g. izvezli smo za 3,3 milijarde prema 3,96 miliiarde u istom periodu prošle godine, a uvezli za 3,28 miliiarde prema 3 milijarde. Aktiva trgovinskog bilansa iznosila ie 280,2 mil. din. prema. 960. mil.

— Ove godine izvezeno je iz Smedereva 3,8. mil. O. grožđa, tj. za 20% manje nego prethodne godine, iako de rod podbacio za 50%. Prosečna cena grožđa, namenjenog izvozu, bila je kod proizvođača 2 din.

КОЊУНКТУРА

— Коњунктура у Шведској наставила се иу трећем тромесечју о. г. Запосленост У индустрији порасла је за 3,91 према 3,82 у другом тромесечју о. г. и 378 у лањском трећем тромесечју. Нарочито су повољне прилике у индустрији гуме, текстилној, графичкој и металној индустрији, у индустрији хартије и у рударству. Продаја је нарочито порасла код индустрије гвожђа, и то подједнако и у земљи и код извоза. -

— У једном извештају потсекретара у америчком министарству трговине предвиђа се концем ове године велико оживљење привредне делатности'у САД. Koja he достићи ниво од 1929 и премашити прошлогодишњи за 15%. Знакови побољшања су, по овом извештају, следећи: ј) расподела изванредних дивиденди многих компанија, било као резултат повећаних добитака, било услед спеацијалних такса на нерасподељене дивиденде; 2) повећање дохотка пољопривреде, који се ове године рачуна на 7.750 мил. долара према 7.201 мил. 1935 и 10.417 мил. 1929; 3) смањење броја незапослених са 15 мил. 1933 на 8,975.000 ове године; 4) пораст националног дохотка на 60 милијарди долара према 53,50 милијарде прошле год.; 5) стални пораст индустријске производње, чији је индекс изнео 102 (1928 — 25 = 100), према 96 у 1930 и 9 у 1929.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА.

— Од 57.226 осигураних радника и намештеника запослених у Београду и Земуну на дан 30 јуна 1984 r (40.086 мушких и 17.140 женских) имало је 46.840. или 81,85% мање од 40 година. Малолетника је било 8.140 или 142%. Гро је био стар између 20 и 30 год. (40,5%).

— Prema zvaničnoj statistici stanje emigracije i imigracije u Australiji u toku devet meseci ft. god. pokazuje 41.556 useljenika. i 43.781 iseljenika.. Prema tome postoji manjak od 2.165 Иса ртета тапјки од 5.111 Пса и 1560 угеme prošle godine. Prirodni prirast stanovništva u Australiji pao je poslednjih godina sa 21/#% na 1%a%, a u poslednje vreme, na 0,8%, što znači da je australissko stanovništvo u stalnom opadanju.

— Između radnika i društva „La Dalmatienne” sklopljen je kolektivni ugovor, koji predviđa: desetodnevni. plaćeni odmor, plaćanje prekovremenog rada sa 50%, više i povišenje nadnice za ·] din. po satu.

— Od 1921 gp. do kraja 1995 g. u гајио ОГАЕ štu bilo ie 18,8 hili. bolesnika sa 605 hili. dana bolovanja.

— Са енглеске стране предлаже се' Аустралији“. поново дозволи усељавање Енглеза; У случају да се: Енглеске не јави довољно усељеника, могла би Аустралија примати и исељенике из других земаља. Енглези истичу да се већ сада некадашњи велски рудари превас:

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Отрана 199 _

питавају за пољопривредни рад, да би били спремни за живот у доминионима. O

— Француска влада објавила је у вези са пене 40-сатне недеље уредбу о надницама у индустријским гранама у којима се ради по новом радном времену. Надни| су повећане 3a 20%.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Румунија је до краја новембра извезла .око 50 хиљ. вагона пшенице, а може да извезе још једном TOлико. Цена је 45 хиљ. леја по вагону. Кукуруза | има за извоз свега 55 хиљ. вагона. О

— У Бугарској је било под конопљом у 1936 гол. 6,1 хиљ. хектара, према 6,64 хиљ. у 1935. 5,55 хиљ. у 1984, 5,27 хиљ. у 1983 и 3,65 хиљ. у 1980. Конопљиних влакана произведено је у 1936 год. 3,22 хиљ. тона, према 34 хиљ. у 1935, 2,66 хиљ. у 1934, 2,13 хиљ. у 1988 и [47 хиљ. У 1980, а семења 2,53 хиљ. тоне у 1936 према 2,4 хиљ. у 1935, 1,94 хиљ. у 1984, 1,7 хиљ. у 1988 и | хиљ. у 1936.

— U Bugarskoi je završena ovogodišnja kampanja svilenih buba. Ona je dala 1,189.056 kilograma. žutih i belih kokona. ;

- — Grčko ministarstvo finansila izdalo je nalog svojim područnim organima da sa najvećom strogošću kontrolišu primenu propisa o ograničenju sađenja duvana. Po ovim potpuno ije zabranieno u izvesnim krajevima kultura duvana.

— U Bugarskoj je 1936 obrano duvana 96 mil. kg. prema 928 mil. u 1935, ali ie kakvoća mnogo slabija.

— Minisfarstvo finansila dalo je objašnjenje da svi zemljoradnici koji kupuju svinje za tovijenje i hranu osim

dopunske (mekinje, so. rezance od repe) moraju da plaćaju

tečevinu na prihod dobijen prodajom tovlienih svinja, dok oni zemlioradnici koji hranu, dobijenu na svom imahju, upotrebliuju za tovljenie svinja vlastitog odgoja, ne podležu plaćaniu tečevine.

— Cene maslina u Dalmaciji skaču; one iznose 9 din. po kg., dok su za vreme obilnih berbi dostizale najviše 1 din. Naibolji su kupci maslinski trgovci iz Zadra.

— U Hercegovini i Dalmaciji počeo je otkup duvana. Od 25 hilj. sadilaca Uprava državnih monopola preuzeće 173 mil. strukova duvana, tj. oko 650 vagona. Vrednost čitave peibe ceni Se, po prosečnoj ceni od, 17,30: din. po, kg:, na 110 mil. dinara.

— Berba maslinki u Grčkoj iznosila je o. g. 402,9 hili. metričkih centi prema 881,9 hilj. u 1935 g. ı 1,2 mil. u 1934 g U ovoi godini je berba maslinki podbacila na celoi obali Sreдохетпог тога.

'— Poljoprivredno udruženje za Banat u Petrovgradu tražilo je izmenu nacrta Pravilnika o sanaciji vinogradarstva kojom bi se onemogućilo sađenije vinograda u ravnici Dpodesnoi za drugu poljoprivrednu kulturu.

= Цене пољопривредних производа у Пољској стално расту, нарочито цене житарица. Метр. цента пшенице стајала је у новембру 26,4—26,50 злотих, према 23,54 У OKT. 19,15 у септ. o. m. и 1615 у окт. 1985: метр. цента ражи 18,75—19 зл. (према 16,83, 1341 и 11,74) Јечам се у окт. 1936 продавао по 17 зл. метр. цента, према 13,94 зл. у септ. и 12,26 зл. лањскога окт, 306 по 1488 зл. (према 12,34 и 19,49), а кромпир по 3,36 зл. (према 3,09 н 2,93). Запрежни коњ стајао је у окт. 219 зл. (према 223 и 178);

„14 кг свињетине живе ваге 0,80. зл. (према 0,79 и 0,82); JIH=

тар: млека 0,14 зл. (према 0.13 и 0,14); 10 комада јаја 0,65

а. (према 0,50. и 0,69).