Народно благостање

Страна 800 |

·" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Број 49

САОБРАЋАЈ

— Јадгапзка рјомађа па АИ donela ie odluka da ukine prugu Sušak—Dbpirej| MKreta—Smirna.

— Beogradska opština poručila je 12 novih гатуајskih kola, i to 8 kod Brodske fabrike vagona i Sartida ı 4 kod Kraniske industriiske družbe. Kola će stati 620 hili. din. po komadu i pustiće se u saobraćaji polovinom 1937 g.

— Турска намерава да оснује Поморску банку (Дениз—банкаси) која би служила за финансирање поморског и језерског саобраћаја, бродоградилишта и рибарства.

ШТРАЈКОВИ у

— Francuski tekstilni radnici, s obzirom na porast cena usled devalvacije, traže povišicu od 10%.

— Engleski tekstilni radnici su odlučili štraik.

— Izmedu stolarskih radnika i poslodavaca zakliučen је, розје četrnaestodnevnog štrajka, kolektivni ugovor koji predviđa 8 časovni radni dan i povišenje nadnice za 0.80—1.50 din. na sat.

— Mesarski radnici, začlanjeni u Hrvatskom radničkom savezu tražili su od svojih poslodavaca kolektivni ugovor, 10časovno radno vreme, plaćanje prekovremenog rada i priznanje organizacije.

— У Француској су предузетници металне индустрије отпустили све раднике штрајкаче, образлажући отказ повредом колективног уговора од стране радника. Исто тако неће да исплате ни наднице за последњу недељу пре штрајка.

da stupe u

SAHATCTBO

— Na medinarodnom kongresu zanatliia, održanom u Frankfurtu 28 i 29 novembra, zaključen je sporazum o гаzmeni 200 nemačkih kali i mladih maistora sa drugim zemljama. Dalje ie zaključeno da zanatlije svih zemalja traže od svojih vlada zaštitu cena zanatskih proizvoda, fako da pri javnim: licitacijama umerene cene, određene od države, budu uzete za osnov kalkulacije. Ža razmenu zanatskih proizvoda odlučeno ije da se preko Međunarodne zanatske centrale vrši Izbor specijalnih proizvoda, koji ovde dolaze u obzir. Izvoz zanatskih proizvoda na veliko ne dolazi u pitanje. Najrad rešeno је da se dosadašnje Međunarodno zanatsko zastupstvo pretvori u Međunarodnu „zanatsku ž#etralu, sa sedištem u Rimu. Idući kongres će se održati u Austriji.

PA3HO

— Аустријски министар трговине д-р Таухер изнео је свој програм рада. Спољна трговина изграђиваће сена темељу Римских протокола. Миндустријске гране, које су услед девалвације претрпеле штете, добиће извесну накнаду, али се неће увести систем субвенција. У сузбијању незапослености треба појачати приватну иницијативу; држава ће само помагати. У погледу забране отварања нових радњи учиниће се изузетак код ратних инвалида и код оних молилаца који су достигли 30 година живота и најмање 6 година радили у својој струци; за њих забрана неће важити. Код промета странаца обратиће се нарочита пажња унапређивању средишта зимског спорта. У погледу односа између аутомобилског и железничког саобраћаја влада ће се трудити да створи праведну равнотежу; слободна утакмица неће се више дозволити, јер се показала незгодном.

— Delegacija svih jugoslovenskih berza na svom zasedanju utvrdila je tipove brašna iz proizvoda ovogodišnje žetve., Odlučeno je da se lipiziranje ubuduće vrši u. proleće i u jesen. Zatfraženo je od Ministarstva trgovine | industrije

' ha Ивана,

" сеји.

da se od odobrenih kontingenata za izvoz žita jedan manii deo obezbedi za brašno domaćih mlinova. Izraženo je mišljenje da se osnivanje novih berza ne treba vršiti bez prethodnog pitanjia Delegacije. Delegacija je dalje zatražila da se snize pristoibe za telefonske razgovore za vreme berzanskih sastanaka, da se berze i berzanski posrednici i agenti uvrste u četvrtu klasu telefonskih pretplatnika, da se uvede popust сепа Код izvesnog većeg broja felefonskih razgovora i najzad da se dozvoli izvoz pšenice i kukuruza i za slabije valute.

ТУРИЗАМ

= Џ 1985 godini prihodi od furizma u Заузкој banovini cene se na 142.2 mil. din. od čega otpada na hranu, poslugu i ugostiteliske radnje 74 mil. (50.5%); na prodaju raznih sitnih predmeta i usluga za zabavu turista 392,92 mil. (24,2%), а па рпћод од ргехозић {roškova 36 mil. (25,3%). Od ukupnih prihoda najveći deo otpada na Primorje i Gorski kotar (75,8%), a ostatak od 94,9% na banje i taristička mesta u ostalim delovima banovine.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

10 децембар — Загребачка дионичка -пивовара и творница слада у Загребу (редован).

12 децембав — Индустрија уља д. д. у Копривници

(ванредан). — Вуковарска кудељара и предиона д. д., Вуковар (редован). — Сједињене творнице конопље и ужарске робе д. д., Загреб (редован).

13 децембар — Млин на ваљке д. д. у Краљевићеву (ванредан).

14 децембао — Трговачко-опскрбно д. д. у Загреб (редован).

16 децембар — Сенћански млин на ваљке Хеслер и

другови д. д. у Сенти (ванредан). 17 децембар — Панчевачки парни млин д. д. Манче во (ванредан).

18 децембар — Прва југословенска творница укоченог дрва д. д., Сушак (редован). 29 децембар — Српско акционарско рударско и то-

пионичко индустријско „Сартид“, Београд (ван-

редан).

друштво

Трговачки регистар

Градска штедионица општине града Карловца, упис чланова управног одбора г. г.: д-ра Грахо Ивана, БублиДрнића Фрање, Дуића ·Вида Филипца Милана, Кмелшића Антуна, Павловића Еугена и Вучкови ћа Драгутина. — Прва српска штедионица д. д. у Иригу, упис чланова управног одбора г. г: Митра Бркића и Душана Гудурића. — Удружени рудници и талионице а. д, Загреб, упис члана управног одбора г. Парановића Јурја. == Зора југосл. осиг. д. д. у Загребу, упис чланова управHor одбора г. г.: Лукана Рудолфа и Павловића Ивана. Љуштиона риже д. д., Загреб, упис чланова управног одбора г..г.: Фредерика Хелмке и Ђуре Ружића. — Форест д. д. за инд. ин трг. дрва у Загребу, упис HD 1 друштвених правила.

БИБЛИОГРАФИЈА

Зечевић Секула: Спромаштво Југославије. Пред лог за увођење и организацију обавезне радне службе. Београд 1936. МИ, 156 стр.

Ivšić d.r Mian: Sellačka politika. Društveni Život na | —_ Jeronimska MWnjžnica, Кпј. 506. Izdaje Hrv.” KOŽI društvo sv. Jeronima. Zagreb 1937, str. 94, 89.

BBB MN | |