Народно благостање
26. децембар 1936.
У. Вајкје
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| PISMA SA PUTA
Страна 837
0 РОДАРАЛМА 1 РЕОВЉЕМИМА
Treće pismo
____I GLEDIŠTE BIVŠEG KRALJA EDUARDA VII NA USTAV
Mnoco štamparske farbe je potrošeno па рнапје 59 згашрђатове ]
ustavne krize u Enpleskoi povodom ·namere Kralja Eduarda VIM da se oženi g-đom Simpsn. Međutim ni jednoga frenufka. nije posiojala opasnosti da Kruna pogazi ustav, jer |e ustavna kriza mogla da uzme samo taj oblik. Sve i da je krali otpustio vladu g. Boldvina, da je obrazovao svadbeno ministarstvo, da je OVO rtaspisalo u propisnom roku parlamentarne izbore, sve bi to bilo potpuno u duhu ustava. Ovaj bi obrt porodio drugo pitanje, ono dinastije. Svakako da nova vlada ne bi vršila izbore u znaku pitanja za i protiv misis Simpsn, ali bi svakako birači imali da reše pred svojom savešću pitanje — naročito oni koji su pri poslednjim izborima dali većinu konzervativnoj stranci — da li zbog ie gospođe sada da dadu glas za drugoga. Time bi posredno izborna parola bila {edna lična stvar krune. Nije isključeno da:bi se narod izjasnio u Većini za novu vladu; ali bi onaj veliki. deo glasača koji bi bio protiv, bio eo :ipso i protiv buduće kraljice. Pitanje kraljeve ženidbe nije nikakvo narodsko ni državno pitanje, da bi moglo da posluži kao parola pri izborima.
Još je veća izmišliotina verzija kako je zg. Boldin jedva dočekao iu priliku, da se oslobodi kralja Eduarda Vili, i kako je u tome koškanju sa kraljem on lukavstvom odneo pobedu. G. Boldvin. |e sve pre
" песо lukav čovek, on ima u velikoj meri osobine koje
ima i Vojvoda od Viadzora'), naime, veliku otvorenost. Između njih dvojice bilo je veoma duboko prijateljstvo. U Engleskoj je duboko uverenie da niko nije više ža-
lio odlazak kralja Eduarda. VJI no sam g. Boldvin.
Sam je kralj Eduard bio toliko iritiran tim pisanjem strane štampe, da је fo bilo glavni motiv пјесоме želje da posle abdikacije govori narodu preko radia. On je istina to tražio i dok je bio kralj, ali je vlada to odbila. I ovo je:smatrano za jedan od uzroka ustavne krize u Engleskoj. Međutim kralj je brzo shvatio, da on ne može govoriti na radiu narodu po jednoj stvari, po kojoj već pregovara sa vladom. On je u svom govoru na radiu kazao, da mu je ranije bilo nemogućno da se izjasni pred narodom zbog ustavnih propisa. A glavna rečenica u njegovomi gOVOTU glasi:
»Između mene i ministara ili između mene i parlamenta nikad nije bilo nikakvog ustavopravnog Tazilaženja. Prožet ustavnom tradicijom moga оса, nikad ne bih dopustio takvo stanje«. To je· kazao Vojvoda od Vindzora, dobro poznat sa svoje nezavisnosti i otvorenosti. Niko ga na to nije, mogao da natera; on je iz sopstvene inicijative hteo da pomene svetinju ustava pre no što se izgubi u masi običnin građana.
JI OTKUDA POPULARNOST BIVŠEG KRALJA ЕРЏАВРА УП ~
Ако je bilo krize zbog о-де Simpsn, ona je bila sentimentalna i moralna. . o. o Зепштетајпа, jer |e većina naroda. Velike Britanije i dominiona volela Eduarda VIII i želela. silno: da on kraljuje. Javnosti gotovo nije ni poznato. da |e u prvi mah (4 i 5 decembra) u ·dominionima (sem Irske) bilo uzelo maha gledište, da krali može da uzme ženu koju voli, bez obzira, na zakonodavne i ustavne Žr({ve. "тек 11 десетбга' је. росео obrt u protivnom pravcu.
Ova ogromna popularnost Eduarda VIII rezultat |e du- ·
бокосг monarhističkog smisla: anglo-saksonskog пагоđa. Ali se ova rđavo tumači.na evropskom kopnu. Ona se smatra za jednu vrstu nacionalno misticizma. Kao što je ovih dana jedan. list podvukao, monarhističnost engleskog naroda nema nikakve veze sa dogmom »po milosti Božjoj«, lu пета ničeg mističnog, već ie oma viflo. realna i rezultat istorijskog razVića. Đorđe V je oličavao dobrotu i. savršenstvo kao otac porodice, On |e bio RHeobično, skroman, povlačio је stalno svoju ličnost u pozadihu, zbog čega ga ie narod sve više fražio.?) Krali Eduard VII -ie bio najpopular-
| 1) Vladajuća engleska dinastija zove se Vindzor, pok. kralja Đorđa narod je nazivao obično Gospodin Vindzor. Zbog toga je i krali Eduard VII posle abdikacije dobio ti«ши Уојуоде od Vindzora. . : НЕ
9 Poznato je saučešće engleskoga. naroda u bolesti kralja Đorđa V. Niegova smrt je oplakana u Engleskoj na nečuveno sentimentalan način. Veoma. dirliiv izveštaj dono-
se novine o akcii Lorda Mayora na prikupljaniu priloga za”
niji naslednik prestola u Engleskoj. | »Narodno Bla-
· gostanje« je o tome pisalo. Čitaoci se sećaju jedne glo-
se iz prve godine »Narodnog Blagostanja« 04 11 таia 1920 godine; u kojoj je opisan susret tadašnjeg Princa od Velsa sa komunističkim poslanikom g. Kukom! Ovaj je u svojoj zdravici kazao: »Mi dugujemo princu iskrenu zahvalnost. Njegovo iskreno sažaljenje prema rudarskim radnicima približuje presto stcima naroda. Princu mogu da zahvalim što sam ia danas došao na ovaj ručak bez ikakvog rizika po mene i prisutne«. Zatim se okrenuo princu i kazao je: »Vi ste, gospodine, učinili čudo. Nikad u životu nisam bio tako
'ronut kao kad sam slušao Vaš: govor o prošlom Bo-
žiću. Ja sam bio sa: dvojicom komunističkih. prijatelja, kad ste Vi počeli da govorite. Oni. su hteli da Vam зе rugaju, ali.kad ste završili svoj. govor, oni SH sa 5иZama u očima ispraznili svoje. džepove.-u korist radnika. Vaš apel na narod onoga dana bio je čudotvoran«.
' Kralj Eduard je bio otvoren, pravičan, imao je silan interes za barabu, za onoga kom u zemlji ide najgore. Zbog: toga se engleski narod teško rastao od njega; ali se rastao. = 0
nacionalni spomenik Kralju Đorđu (do sada skuplieno već sto miliona dinara). Jedan skupliač je poslao ček od 23 funte s propratnim pismom, u kome kaže, da je tai novac, кир еп od hiljade radničkih žena od kojih su neke udovice nezaposlenih rudara. 2 šilinga priložila su dva radnička penzionera iz- Birminghama, a 17 šilinga su poslednia penziia jednog
· upokojenog radnika, koju je poslala familija.