Народно благостање

Страна 838

Ova silna popularnost kraljeva bila je povod da su neki političari pomislili da ona može da ponese na svojim leđima i jedno svadbeno ministarstvo od nepoznatih ljudi i većinu jednoj novoj partiji. Što do

II ZAŠTO SE NIJE MOGAO

Po engleskom ustavu kralj je slobodan u izboru svoje supruge kao i svaki drugi privatan čovek, sem što ne sme da uzme katolikinju rimskoga pravca. Da je krali Eduard VIII izabrao radhicu iz Južnog Velsa, možda bi i danas bio kralj.

Novine su postavile teorilu da krali ima pravo da bira sebi ženu, ali da narod ima pravo da bira sebi kraljicu. To ne bi bilo tačno. Nema niko pravo po ustavu da se meša u kraljevu ženidbu, prema tome ni u pitanje ko će biti kraljica. Ali s druge strane to ne znači da kraljica može biti ma ko. Postoji jedna tradicija, mišljenje kralia Đorđa, da kraliica ne može biti žena koja se dva puta razvenčavala (i to ovde oba puta kao tužiteljka). Vrlo je lako moguće da je u familijarnoj diskusiji ı taj argument igrao neku ulogu, |er on može da ima karakter propisa dvorskog statuta. Možda bi čak i bolje bilo da je do abdikacije došlo po ovom Osnovu.

Međutim, nesposobnost pravnog savetnika krajjevog učinila le, da ije baš Ssdčesti|la Који је krali učinio, postala пезаујаа и ivom smetnjom та паmeravanu Ženidbu., То је bila poznata ideja da se donese |edan zakon (odnosno više zakona, pošto bi svaki dominion morao doneti takav isti zakon) po kome se brak kraljev sa g-đom Simpsn proglašava za morganatski, t|. po kome se njoi oduzima svojstvo kraljice, a niezinoj deci pravo nasleđa prestola. Svakako da je г. Boldvin imao potpuno pravo, kad je kazao da englesko zakonodavstvo ne poznaje takvog propisa, te

prema fome engleski narod ne može da odvoji kraljevu ·

suprugu od kraljice. Prema raspoloženju u narodu možda bi i to moglo da bude. Samo nije u tome ležala ta neprebrodiva smetnja. Formalno leži ona u činjenici da su vlade odbile da takav predlog podnesu odnosnim parlamentima. To nije učinjeno ni iz kakvih ustavopravnih razloga, pošto takve smetnje nije bilo. Nije učinjeno ni zbog toga što bi se vlade kapricirale da ometu kralju nameravanu ženidbu, već iz jednog sasvim prostog i |asnog razloga: naime, što se u interesu krune nije smelo dopustiti da se u parlamentima diskutuje o jednom čisto ličnom pitanju kraljevom i to o jednom neobično delikatnom. Po načinu kako je vršena diskusija o abdikaciji bivšeg kralja Eduarda VIII može da se ima unekoliko pretstava o fome, kako bi izgledala diskusija o ovom projektu zakona. Spiker ne bi bio u stanju da kontroliše govornike, a ugled dinastije zahteva da se svaka reč kontroliše. Uostalom, sve i kađ bi uspeo da kontroliše, ipak njegova kontrola bi imala granice; on ne bi imao prava da zabrahi pitanje, zašto se g-đa Simpsn od strane vlade diskvalifikovala za kraljicu. Još manje bi mogao da spreči eventualnu argumentaciju u korist teze, da ona ne bi mogla ni biti kraljeva žena.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 52

toga nije došlo, isključiva je zasluga DOO kralja Eduarda VIII, jer je on odbio svaki. pokušaj u tome pravcu.

DA OSTVARI SAN „G-ĐE SIMPSN

U engleskoj štampi nije pala ni jedna reč, kojom bi se naglašavala ma kakva mrlja u životu gospođe Simpsn; a ono Što je izišlo u jednom delu strane štampe, toliko je ispunjeno težnjom Za senzacijom, da se ne može uopšte da uzme u obzir. Pa ipak se san gospođe Simpšn razbio o moralne skriupule Engleza. Као što

· je poznato, glavni otpor je došao od anglikanske crkve; istina, on se nije čuo Dre abdikacije, ali |e utoliko oštriji DiO gOvor Rkenterberijskog nadbiskupa posle abdikacije. Ovoj se kampanji pridružio i list »Tajms«*)

Predmet kritike je bio odnos između kralja i g-đe Simpsn. I mi smatramo da ovde treba da stanemo sa izlaganjem u ovome pravcu. Ali kako svaka sredina ima svoji moralni kodeks, to je potrebno da sa nekoliko reči dodirnemo jednu karakterističnu osobinu engleskog društva, O kojoj su vrlo mnogo pisali sociolozi i filosofi. Držimo da ćemo to пајбоје učiniti, ako izvadimo |edan pasus iz skoro objavljene studije amerikanskoga sociologa Franklina Palma, o buržoaziji, koja nam je služila kao lektira na putu. U tome se pasusu daje IO ка engleskoga društva sredinom XIX veka, kad je nastalo zatišje posle duge i teške krize u moralnom i religioznom životu Engleske, izazvane delima Darvina, Spensera, Raskina, Karlaila, Bekla itd.

»Porodičnim životom su vladali poštovanje napornog rada u privrednoj oblasti i moral puritanizma. Viktorijanska čednost i stidljivost učinile su seksualni život braka misterijom, a nad domom su podigli veliki slavoluk. Pisac Vinktild — Stratfort piše da je osnovna dužnost matere da sačuva dom čist i svetao i da bude plodna. Razvod braka i povreda seksualno-moralnih propisa, naročito od ženske strane, nailazila |e na strahovitu osudu i često se završavala smrću, kako se to opisuje u delima Džordža Eliot-a. Udata žena |e bila idealizovana. Odanost i ljubav kraljice Viktorije prema svome hemačkom suprugu, princu Albertu, smatranč su za klasičan primer viktorijanskoz porodičnog ŽživOta. Ona je na primer osećala da engleski narod ne ceni dovoljno njegovu sposobnost i činila је зуе 50 је ц njenoj moći, da mu podigne reputaciju. Gledston i njegova supruSza pružali su takođe klasičan primer srećnog viktorijanskogz bračnog pata«.

Brak vojvode od Vindzora ne bi odgovarao OVOme bračno-seksualnom moralu.

2 Ova pozna kritika kralia Eduarda izazvala ie revolt u velikom delu engleske štampe. Engleski narod ič smatrao da događaj sa kraljem Eduardom pripada istoriji od dana proklamacije Kralja Đorđa VI. Vatreno čuvanje morala posle abdikacije smatra se skroz deplasiranim i štampa тпого žali što je duboki moralni osećai engleskog naroda umrljan otsustvom poštovanja prema kralju.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. : ПРЕЂЕ :

(s. OVJM & CO.

кнез Уажафлова 30.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕВ.

Бериславићета 7.