Народно благостање

Страна 8

биле пале веома ниско. Благодарећи савременијем уреБају станова, на шта се полаже све већа пажња, било је У изгледу чак и повећање рентабилитета, док опасност да станови остану неиздати, није постојала. То утолико пре, јер је оживљење привредне делатности и следствено повећање куповне снаге београдског становништва изазвало две интересантне појаве у кретању становништва: бекство ка центру, пошто је разлика у кирији за“ станове ближе центру и оне удаљеније толико мала, да не може залећи ни за трошкове превоза, а камо ли за остало (тешкоће снабдевања животним намирницама и. уједно више цене и гори квалитет ових, спорост саобраћајних средстава и велико губљење времена на путу, већи расход за обућу, удаљеност школа и т. д.). Центрифугално кретање градње било је слабије; све је мањи број оних који своју малу уштеђевину улажу у зграде. Све је то изазвало повећање тражње станова, нарочито у новим зградама са модерним уређајем, што најбоље сведочи чињеница да су станови издавани још у недовршеним зградама. Отуда видимо да је прошле године, носилац грађевинске делатности Београда био крупан капнтал.

== === - Према подацима Друштва наСветска трговина предме- Рода светска аграрна произтима исхране у 1935 водња у 1985 години биЕ ГОДИНИ ла је на нивоу оне 1984, а | · нешто мања од производње пите у ранијим годинама. Индекс светске аграрне производње за последње четири године остао је, више мање, непромењен. У територијалној подели саме производње, међутим, наступиле су, у овоме периоду велике промене. Ако узмемо за базу 1925-29 (= 100) онда у 1935 години имамо следеће промене: у Европи без Русије производња се повећала за 13%; напротив, у Русији је опала за 3%. У С.А.Д. смањење производње износи 12%, док се у свима осталим деловима света, изузев Азију, констатује велики пораст. То повећање износи: У Канади 5%, Африци 16%, Оцеанији 20%. Пронзводња у Азијн остала је непромењена. Географска померања у светској аграрној производњи нису биле без утицаја на светску трговину аграрним производима, нарочито предМетима исхране.

Процентуални удео предмета исхране у светској трговини 1935 износио је 25% према 25.5% 7 1984, односно 27.5% у 1933 и 30% у 1932. Вредност целокупног светског извоза предмета исхране у прошлој години бнла је 1.078 мил. златних долара према 1.149 у 1984 односно 1.514 мил. зл. долара у 1932. Према томе, вредност је у 1985" према 1934 опала за 6.2%. Ово смањење последица је углавном опадања светског извоза животних намирница по количини, пошто је индекс цена ових у 1935 према 1984 години остао скоро непромењен (40 према 41 на бази 1929 = 100).

Светски извоз главних предмета исхране показује нам у 1935, у поређењу са ранијим годинама, овакво кретање (у хиљадама тона):

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ 6 "Бр. 1

Кукуруз 7.700 8.300 8.360 9.000 Шећер 198 10.0 I0 92 Масло · 520 560 600 610 Сир 340 290 280 260 Смрзнуто месо 1.020 _ 960. _ „SB ; 950 Kana O | 1440 1.590 1.550 ~ 1.500

Jaja (1930) 408.3 = — 270.9

Према 1934 години имамо опадање из воза пшенице за 1.5%, шећера за 9.8%, сира за нешто преко 7%, смрзнутог меса за нешто преко 1%, каве за 1.4%, а јаја према 1930 години за 33.9%. Напротив, повећао се извоз кукуруза за 7.6% н масла за 1.6%. Територијална померања код извоза, која су констатована у 1984, опажају се и у 1985 години. У извозу пшенице прво место имала је Канада, затим Аргентина и Одеанија. Сједињене Америчке Државе које су последњих година уочи кризе у светском извозу држале треће место, а пре тога и прво, претвориле су се у увозничку земљу. У светском извозу кукуруза Аргентина је учествовала са око 80%. После пшенице највеће географске промене имамо код извоза шећера. Учешће Азије и Европе у светском извозу од времена кризе налази се у систематском опадању. Напротив, извоз Кубе, последњих година, остаје непромењен, што је последица обезбеђености америчких тржишта. Од европских земаља извозница најгори је положај Чехословачке, јер њен садашњи извоз износи једва трећину онога из времена пре кризе. У извозу бутера прво место у 1985 заузео „je Нови

еланд, док је 1929 ово место припадало Данској. Аустра-

"лија је у периоду 1929 —35' скоро утростручила свој извоз.

Повећање извоза прекоокеанских држава извршено је углавном на рачун Европе. Највећа територијална стабилност показује се код извоза сира где се не запажају никаква значајнија померања. У извозу смрзнутог меса Аустралија ни Нови Зеланд без мало достигли су Аргентину, која је у 1929 учествовала у светском извозу са око 70%, а сада са непуних 50%. У периоду 1929—35 извоз Аргентине смањио се за 225%, док је извоз Аустралије И Новог Зеланда порастао за непуних 60%.

Цене наведених производа по тони у златним доларима у периоду 19298—1935 г. кретале су се овако:

1929 1988 1934 1935

Пшеница 45.5 1727 13.9 » 19.9 Кукуруз 3177 9.4 11.0 S.8 illehep 57.7 26.2 21.4 171 Масло 843.92 978:4 298.9 261.0 Сир 331.7 179.0 184.4 1544 Смрзнуто месо 186.3 88.4 79.8 89.6 Кава 3816. 1879 1285 91.9

Као што видимо из горњег прегледа, према 1934 roдини, у 1985 години поправиле су се цене пшенице,

"масла и смрзнутог меса и то: пшенице за 50.7%, масла за

14.4%, смрзнутог меса за 23.9%. Цене свију осталих производа: пале су и то: кукуруза за 20%, шећера за непуних 20%, cHpa за 16.3% и каве за 25.6%. Према 1929 години пад цена појединих предмета исхране изгледа овако: пше-

1999 1933 1934 1985 нице 56.4%, кукуруза 72.8%, шећера 70.4%, масла 69.1%, Пшеница 19.056 15.600 14.062 13.800 _ сира 58.5%, смрзнутог меса 52%, каве 75.9%. 1 2 а

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

| Англо-Чехословачка пи Прашка кредитна банка срилијала У БЕОГРАДУ — ЏМошшт. фаж 17.

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.

Према Ји на штедњу по најповољнијој камати, Боце све базкарско. послове y земљи и вностранству. Издаје сефове под Say: