Народно благостање

2, -Јенуар 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 9

ОБАВЕ ПТАЈНА СЛУ ЖБА

·— Због православног Божића. идући | број нашега _ часописа изаћи ће у. среду, 5 јануара.

РОЈ OPRIVREDA

__ . — Саветодавни одбор за HaMyK OJIDeMHO' Je Sa Oмаћи памук, за 1937 год. откупну цену од 17,40 дан. а 9,5

_дин за неочишћени памук. ·

_ — У Бугарској је 1936 године произведено око 79 мил. литара вина у вредности од око 500 мил. лева, тј. за 40% мање него 1985. Рачуна се да ће бити потребан

_увоз око 20 мил. литара. | — Dravska banovina kupila je posed benediktinskog

| samostana kraj Maribora za 3 mil. din. Na imanju od 57 ha, osnovaće se vinogradarska i voćarska škola.

INDUSTRIJA

— У Лондону је последње децембарске недеље постигнута највећа цена каучука од августа. 1929, наиме 11 )5 пенса по либри.

— Бугарска је забранила увоз соли у 1987 години, јер је производња у соланама на Црном мору довољна да подмири целокупну домаћу потрошњу.

=— Европско рударско друштво а. д. у Паризу основало је филијалу у Београду, са главницом од 1 милиона дин. и са главним задатком експлоатације рудника магнезита „Срезојевци“ у општини Брезане (таковски срез) у Дринској бановини. | — Čehoslovačka firma Konigshofer Zement-Fabrik AG prodala ie svoju austriisku fabriku cementa u Rodaunu kod Beča za 1 mil. šil. švajcarskom društvu Cementia Holding u Cirihu.

— U Engleskoj je od sept. 19935 do avgusta 1936 proizvedeno ukupno 461.947 automobila (putničkih 353.838), prema 403.720 (311.544) ua 1934/95, i 232.719 (171.244) u 1981/92.

Prema 1932, dakle, ukupna proizvodnja je porasla za 100%. || — Firma Reno namerava da podigne fabriku ашотоbila u Poljskoj. Gradnja bi stala oko 60 mil. fr. Fabrika bi se sagradila u mestu OGlinjiki, u Galiciji.

. — Енглеске предионице које израђују америчку пређу средње финоће, закључиле су споразум о минималним ценама. Са произвођачима грубе америчке пређе, који су се већ раније удружили у исту сврху, споразумели су _ се о узајамном поштовању одређених цена код робе граничне каквоће. Картел, према томе, сад обухвата 19,5 мил. вретена која преду амерички памук.

— Енглеске предионице у Ленкеширу повисиле су цене америчкој пређи за "=, пенија, по лб., а египатској за "| — тј, пенија. Као DO DON 45 наводи пораст трошкова производње услед повећања надница.

— Чехословачки индустријалац Милош Бонди намерава да подигне у Моравској фабрику авиона.

— У Франнуској су повишене цене разним гвозде_ним производима за 10—15%. Као разлог наводи се уво: ђење 40-сатне радне недеље. | "= У Енглеској је челична роба поскупила 3 3 шилинга по тони на 9 фунти 3 шил. до 10 фунти 6 пенса.

— U trećem tromesečiu 1936. g. prema istom periodu.

1935 g. povećala se naša proizvodnja gvozdene rude za 77%; _ bauksita za 28,6%, soli „ža 7%; ona pirita se udvostručila, olovne i cinkane rude ostala na istom nivou, a smanjila se hromne rude za 16,4%, bakarne za 7% i uglja za 4,4%.

| | / . : Topionice. „pokazuju povećanie kod чтоуос gvožda za 73% i. cinka za.

64 6%; LOM VO UBIA olova. je bala na оте Мој је kod . bakra neznatno smanjenje.

TRGOVINSKA POLJTIKA

— Трговински и платни споразум између Русије и Немачке продужен је до краја 1987. — Нови трговински уговор између Немачке и Дан-'

ске, који је био потребан због превеликог клириншког сал:. предвиђа тзв. „норвешки систем“ као решење. Према. оме се немачки увоз из Данске мора равнати тачно по. извозу у Данску претходног месеца. — Грчка је утврдила да неке клириншке о ку-

пују грчки дуван. не само за домаћу потрошњу, него и за. препродају. Да би се то по могућству спречило, отсада ће: за извоз дувана у клириншке земље бити потребна наро-

"чита дозвола Грчке банке.

= Грчки министар привреде изјавио је да нове одредбе о увозу, које ће важити за прво полугође 1937, предвиђају скоро потпуно укидање приватног клиринга а допунског увоза. Божићњи допунски увоз појединих врста робе, у висини од 15—20%, урачунаће се у редовне контингенте првог полугодишта 1937. |

— Неке америчке новине критикују Халову панамеричку трговинску политику и тврде, на основу вести из Буенос Аиреса, да се државе латинске Америке у теорији слажу са безусловним највећим повлашћењем, али да због тога неће жртвовати користи које им пружају њихови садашњи двострани уговори са европским земљама. Са повећањем извоза у Јужну Америку не треба рачунати; напротив, вероватно је да ће извоз из С. А. Д. у те земље још више опасти. (Ово је први пут да се америчка штампа овако изражава о Халовим плановима.

__— На наређење Румунске народне банке да Аустријанци румунску нафту имају потпуно плаћати слободним девизама, одговорила је Аустрија одредбом да се плаћања румунским извозницима смеју вршити само у шилин-. зима, преко Аустријског фонда за плаћање иностранству. Само за нафту и нафтине производе, увезене пре 16 децембра 1936, може се 25% уплатити у фунтама. Из овог фонда плаћаће се аустријским извозницима испоруке Ру-. мунији.

TRGOVINA

— Министар финансија прописао је начин платног промета у трговини са Швајцарском од 1 јануара 1987 год. Контрола увоза примениће се и на робу швајцарског порекла. Наши увозници могу платити своје обавезе само полагањем динара код Народне банке преко овлашћених завода. Ови динарски износи употребиће се за плаћање извоза у Швајцарску, изузев артикле за које уверења о осигурању валуте издаје Народна банка. После изравнања клириншког салда роба, извезена у Швајцарску, моћи ће се продавати само за девизе од којих се једна трећина има понудити Народној банци. |

— Наш извоз у новембру износио је 2,900.000 тона у вредности од 454 мил. дин. према 289.000 тона за 409 мил. дин. у истом месецу претходне године. Увоз у новембру био је 84.700 тоне у вредности од 360 мил. дин. према..98.000 тона за 356,6 мил. дин. Извозни вишак у новембру 0. г. износио је 94 мил. дин. према 55,4 мил. За првих 11 месеци о. г. извезли смо 2,5 мил. тона у вредности од 3.7 милијарде дин. према. 3,1 мил. тона и 3,7, милијарде у истом периоду претходне године, а увезли 872:000

„тона. у вредности. од 3,6 милијарде према 880.000 тона. и