Народно благостање

Страна 134

-вим новцем и потраживањем код банака свих обавеза по виђењу а за 13% за 1906 год. немамо још податке. Али по сталном порасту жиро рачуна код Народне банке може се закључити да се готовина код банака и даље повећава. Из изнесених података излази да се топе властита средства наших новчаних завода. То не значи да свима иде рђаво. Известан мањи број сигурно је успео да повећа властита средства али уопште узевши њихово смањење показује назадовање нашег банкарства. Ликвидитет је врло велики. Он је с једне стране последица тежње да се после искуства из времена кризе, новац држи што краткорочније и сигурније. С друге стране на то су приморане банке и "због кратког рока туђих средстава која су пристигла прошле кризе. Та политика наших банака имала је и једну

повољну последицу. Поверење улагача се постепено враћа, што се показује у порасту улога на штедњу.

U »Jugoslovenskom Lloydu« od 7 februara izašao je članak d-ra Rikarda Fuksa o >»Pro-

mačkom blemu kliringa sa Nemačkom«. „анинивитеетЕшшшшЕш Броје kratke analize probleтанке kliringa sa Nemačkom pisac izlaže svoji plan, koji se sastoji u tome, da se dozvoli uvoznicima iz svih država s koima imamo jzravnat ili pasivan klirinški saldo, da »pravdaju valutu«, dakle da plate svoj dug za uvezenu robu pomoću nemačkih klirinških čekova. Plan nije nov, pisac ga je izneo već u maju prošle godine u svom članku »Naši zaleđeni eksportni krediti« takođe u »Jugoslovenskom Lloydu«. On se sada vraća na njega. Međutim već na prvi pogled se može М1deti da je njegovo izvođenic nemogućno. Klirinški promet se zasniva na ugovorima. Oni se jednostrano ne mogu menjati, pa ne bi mogla ni Narodna banka da uvede neki nov račun plaćanja bez pristanka zainteresovanih novčaničnih banaka. Takav pristanak ne bi bio verovatan jer, da se držimo u članku navedenog primera, Francuska banka ne bi imala interesa, da se pomoću francuskih potraživanja u našoj zemlji unapređuje izvoz u Nemačku.

Ali plan d-ra Fuksa ne vodi računa ni o suštini kliringa. Problem našeg klirinškog potraživanja u Nemačkoj nije samo u nevolji naših izvoznika, 1. |. ta nevolja ie samo posledica okolnosti da Nemačka naš izvozni višak može platiti

· samo robom. U teoriji robnog kliringa to se naziva bilateralnim principom. On je suština robnog kliringza, u suprotnosti sa 'kliringom uopšte koji se ne da zamisliti bez sudelovanja уеćeg broja učesnika. Karakteristično je za sve planove о геformi robnog kliringa, od plana prof. Miloa pa do raznih fantazmagorija, da su tehničkim smicalicama, pa često i tirikovima mislili da reše ekonomski problem. »Narodno blagostanje« je često pokazalo put koji bi bio najcelishodnije rešenje problema kliringa sa Nemačkom, tako i u broju 3 od o. g. u napisu »Da li se može kočiti naš izvoz u- Nemačku«.

Jedan predlog o rešenju platnog prometa 5 Ме

G. d-r Fuks navodi u objašnjenju svog plana da bi njegovom primenom porastao naš uvoz iz Francuske. Паје veli da bi se naš izvoz u Nemačku povećao, dok bi se naš uvoz odatle smanjio. Proročanstva g. d-ra Fuksa nisu bez teorijske osnove. Ali već je trebao da ide jedan korak dalje i da ispita posledice takvog razvitka. Naš aktivni saldo u kliringu sa Nemačkom povećao bi se, a jednovremeno bi porastao naš klirinški dug prema Francuskoj. Likvidiranje našeg potraživania u Nemačkoj bilo bi tim teže ukoliko bi ono postalo veće. Plan d-ra Fuksa u svojoj krainjioi konzekvenciji značio bi da svesno pogoršamo naš položai prema Nemačkoj. Za postizanje tog cilia on još preporučuje da se zadužimo u Veбој тема“ Китпешџ за Francuskom, dakle i tu da pogoršamo naš položaj.

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Полет на свим линијама

__ Бр. 9

Последњи — месечни — статистички билтен Друштва на_ рода пружа нам интересантне податке о развоју светске привреде у 1936 години. Из њега видимо пре свега знатан пораст светске производње главних производа. Индекс производње топионица (1929 = 100) попео се 1936 на 92,9 према 74,5 (1985) и најнижем стању од 40,1 (1982). Одговарајући бројеви за челик показују још већи скок и износе 103,9, 820, и 42,0; HHHK 101,6, 91,6 и 53,9; угаљ 93,0, 85,1 и 72,1 и петролеум 118,2, 109,5 и 87,7. Овом порасту светске производње није. следио пораст светске трговине у истој мери. Њезин месечни просек у 1936 изнео је 1.984 милиона зл. долара, према 1.931 мил. 1985. Индекс месечне вредности светске трговине (1929—100) изнео је још увек само 37,7 што према 1935 ипак значи повећање за 3 поена (348). Индекс месечне количине пак изнео је 85,4 према 82,3. Светски стокови непродатих производа прошле године су се знатно смањили: пшенице у јулу 1986 на 17,9 мил. тона према 94,9 мил. (јули 1985); памука на 11,8 мил. (јули 1936) према 18,6 (јули 1985); каучука 0,5 мил. (дец. 1986) према 0,74 (март 1935), бакра 320.000 (дец. 1936) према 547.000 (дец. 1935). Општи индекс стокова спао је са 130 (март 1985) на 108 (окт. 1936).

У појединостима, индекс индустријске производње показује највеће повећање у Сов. Русији 432,7 (окт. 1986) према 339,1 (окт. 1985), Немачкој 106,1 (1936) према 94,0 (1985) и Енглеској 1134 (треће тромесечје 1936) према 1031 (исто време 1985). У С. А. Д. индекс износи 88,! (1936) према 75,6 (1985), Јапану 160,1 (окт. 1985) према 148,8 (окт. 1985).

За посматрање развоја коњунктуре важно је упоредити производњу продукционих и потрошних индустријских добара. Цифре показују приличну неравномерност у појединим важнијим земљама, што указује и на неједнаки развој коњунктуре у појединим привредама. Док у Немачкој индекс производње продукционих добара износи 117,6 (нов. 1936) према 106,7 (нов. 1935) дотле је онај потрошних добара у исто време 1042 и 90,1. С. А. Д. насупрот томе показују обратно стање: 82,4 (1936). према 63,2 (1985) за продукциона и 94,5 према 87,6 за потрошна индустријска добра. Норвешка претставља извесну уједначеност обеју позиција са 117,7 (105,83) и 112,5 (105,1).

Индекс цена на велико (1929 = 100). показује у прошлој години лагано дизање у свим земљама. У 5 А ЈЕ он се од средине 1985 до окт. 1936 подигао са 88,7 на 86,5. у Француској са 108,6 на 116,7 (нов. 1986), Немачкој са 73,8 на 86,5 (концем 1936), Енглеској са 775 на 88,3 (концем 1936), и Југославији за исто време са 63,5 на -70,8.

Најзад, индекс индустријских акција показује такође пораст и то највише у Енглеској и Чехословачкој. Концем 1936 он је у Енглеској изнео 120,1 према 105,8 (1935), док у Чехословачкој имамо 108,0 према 747. То значи да су обе земље прешле стање из године 1929. У Немачкој је такође забележен пораст са 68,9 (конац 1985) на 82,8 (кон. 1936), у САД. са 58,0 на 75,3 и Француској са 33,5 на 40,6.

= === _ (уујћ dana је talijanski ministar finansija dekretirao znatne izmene odredaba Zakona o novčaničnoj banci. Po njima se novčanični kontingent, Oslobođen od poreza na novčanice izdate preko propisanog zlatnop pokrića (on iznosi 9300 mil. preko zlatnog stoka), Dovećava na 1000 miliona lira. Sem toga, od poreza će biti

Monetarna reforma u Italiji

ar II EK E IU Fr E ar nr

_ oslobođene i one novčaniće, koje Narodna banka pokrije bla-

gajničkim zapisima deponiranim u državnoj blagajni. Poslednja odredba nije novitet u Zakonu o Narodnoj banci, jer

Sei a ur u