Народно благостање

27, фебруар 1937.

se zasniva na jednom dekretu objavlienom po stupanju Italije u Svetski rat, koji je ovaj način pokrivanja novčaničnog opticaia predviđao Za »izvanredne« slučejave. -

Ove mere talijanske vlade vode inflaciji lire. Nas one ne iznenađuju, jer je talijanski ministar finansija još u novembru prošle godine najavio povećanje novčaničnog opticaja zbog njegovog proširenia na Istočnu Afriku. Ova izjava, međutim, ne daje puno objašnjenje monetarnih mera taliianske vlade, jer proširenje lire na Abisiniju istu samo delimično opravdava. Sama privreda Apeninskog poluostrva i događaji, koji su se tu poslednju godinu dana odigrali, najvećim delom su prouzrokovali sadašnje vladine mere. Novčanoj inflaciji, koia se sada otvara, prethodila je kreditna inflacija, započeta u proleće 1995. „Proširenje kredita, koje je od tada uživala talijanska privreda, moglo je da izbegne novčaničnu inflaciju samo dotle·dok privredni proces ne bude zahtevao plaćanja u gotovu. Tai momenat još nije nastupio u punom obimu, ali se očekuje, i vlada želi da bude spremna.

Vremenski ova mera ima veze i sa pretstojećim sOociialnim reformama koje vlada hoće da poduzme, a tu dolazi na prvo mesto povećanie plata i nadnica. Vlada će na taj način, posle žrtvi koje je zahtevala od preduzimača, postići isto i od radnika i nameštenika, utoliko što će obećano povećanje nadnica i plata biti više nominalno nego realno.

Nije bez interesa ni sam način na koji vlada provodi ovu monetarnu meru. Ona je provedena već sada, iako će njena primena u praksi za izvesno vreme ostati bez vidnijeg dejstva. Stvaranie uslova za proširenje novčaničnog opticaia, međutim, omogućiće kasniie niegovo neprimetno prilagođavanie potrebama privrede. Na tai način se misli izbeći opasnost paničnog dejstva takvih mera, kad one dolaze u Dposledniem momentu.

Silan napredak pamučne industrije, koja je vodeća u industrijalizaciji agrarnih i novih država, imao je za posledicu : potiskivanje kulture lana i gajenja svilenih kokona u prošlom i ovom veku. Pronalazak veštačke svile iz celuloze, čija je proizvodnja počela pre 20 godina, zadaje teške udarce proizvodnji i industriji prirodne svile. Nijedan proizvod nile u ovom veku imao tako јаки i dugotrajnu krizu kao prirodna svila. Samo nekoliko podataka dovolino potvrđuju to stanie. Od 1930 i 1934 g. srozale su se cene za preko 300%, a prema 1929 god. za 500%, iako je proizvodnja opala. I cene veštačke svile su ogromno pale, ali je proizvodnia porasla sa 50.000 tona na 275.000 t. u 1933 g. i 480.000 t. u 1936, odn. za 1000%! Interesantno је da je Japan kao najveći proizvođač prirodne svile (1923 g. 44% i 1932 g. 80%) u isto vreme imao i najveći polet industrije veštačke svile. :

Znatno pobolišanie koje je nastupilo kod cena, DTroizvodnje, pa i trgovine polioprivrednih proizvoda, specijalno kod nekih sirovina, poslednie 2 godine samo je delimično obuhvatilo prirodnu svilu. Proizvodnja svilenih. kokona, bez Капе i Indije, iznosila je u prošloi godini oko 408 mil. kg. premašujući malo nivo one iz 1985 g., ali zaostajući za 14% . za presek 1930/34 g. Тако је za 3,4% jaja manje stavljeno za inkubaciju u ovoj godini. Najveći ie pad kod Japana.

Evropska proizvodnja kokona u prošloi godini ceni se na 36,5 mil. kg. i skoro se udvostručila prema prethodnoj godini, ali ie za 18% manja od one za prosek 1980/34 g. Koreja, koja je posle Japana i Mine najveći proizvođač i izvoznik, povećala je proizvodnju za 4,7% i 12,2%, čemu su doprinele i vrlo povoline klimatske prilike za gajenje.

Рорш апје krize kod prirodne svile

EG EK KO

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 135

Sirova svila se manjim delom izvozi kao takva, više se prerađuje. Glavni kupac S. A. D., smanjile su uvoz za 1,5% 1 3,7%, i tako se znatno smanjio japanski a povećao kineski izvoz. Talijansko tržište sirove svile, kao najveće u Evropi, kretalo se u znaku sankcija (znatno smanjenje izVOza kao i uvoza iz Azije).

Cene sirove svile imale su početkom prošlogodišnje kampanje (avgust—OOktobar 1995 g.) snažnu hosu na зупп važnijim izvozničkim i uvozničkim pijacama i premašile su bar za 50% one godinu dana ranije, ali posle toga nastupa lagana besa, tako da su krajem juna 19936 g. bile opet ispod cena u istom mesecu 1995 g.

Vidljive zalihe svilene svile cenjene su krajem prošle kampanje na 12 mil. kg. prema 15 mil. i 18 mil. kg. u 1934 i 1935 godini.

Prema tome, strukturelna kriza prirodnog svilarstva traje i dalje, samo su izvesni povolini konjunkturelni znaci ublažili raniju oštru krizu.

Nasuprot tome, snažni porast proizvodnje veštačke svile je nastavljen. Prema podacima objavljenim u najnovijem mesečnom biltenu Poljoprivrednog instituta u Rimu u 1935 g. proizvodnja se ceni na 480 mil. kg. prema 270 kg. za prosek 1930/34 g. Pola ove proizvodnje otpada na evropske zemlje, a pola na Japan i S. A. D. Tako se skoro udvostručila i potrošnja vlakna veštačke svile (sa 250 mil. kg. na 470 mil. kg.).

ита Мероуоцпо Аејзјуо поуог engleskog zaima na kurseve drž. hartila od vrednosti

Mnogi privredni stručnjaci u Engleskoi predlagali su, da se finansiranje naoružanja OSsigura povišenjem poreza, ali ovi predlozi nisu usvojeni, već je Parlamenat ovlastio vladu, da u toku pet godina može u tu svrhu zaključiti zajam do 400 mil. funti.

Ovakvo rešenje, koje je verovatno doneto usled nastalog skoka cena i proširenia programa naoružanja, delovalo je veoma nepovoljno na englesko tržište državnih hartija od vrednosti. To se je ispoljilo u padu kurseva čim je Ministar finansija nagovestio potrebu zaključenja zajma. Jer, kapitaliste veruju, da se emisila zajma ne može sprovesti bez in-

– — = —

flacionističkih mera, iako se radi o zajmu od svega 80 mil.

funti godišnje, koji pored toga stvarno pretstavlja konsolidovanje već izdatih blagajničkih zapisa. Međutim, iskustvo sa dosadanja dva zajma daje maha da se situacija pesimistički posmatra, jer je već i njihova emisija bila skopčana s obilnom državnom potporom. Zajam iz 1995 godine, koji ie istina imao nisku kamatu, bio je potrebna intervenciia Poštanske štedionice i sličnih ustanova. Ali ni onai iz 1936 godine, iako sa većom kamatom, nije mogao lako biti plasiran. Berza je pokazivala, dakle, i pre pada kurseva izvesnu prezasićenost, što je došlo do izražaja u primetnom popuštanju hosističke tendencije. Već u 1936 godini nastupio ie preokret u razvoju rentabiliteta obveznica. Sve do 1995 g. realna kamata je bila u opadanju, kada je dostigla tačku od 2,19%, a zatim ie nastupilo povišenje do 2.85%. Uzrok ovakvom razvoju je ne зато neraspoloženie za državne papire, već i želja kapitalista, da svoja sredstva ulože u industrijske papire, koji su stavljali u izgled veću rentu, a sami industrijalci nastojali su, da svoje rezerve državnih papira pretvore u novčana sred-

stva za finansiranje investicija. Sem toga i banke raspolažu

državnim papirima u količinama, koje dostižu krainu granicu mogućnosti apsorbovanja. Ukoliko bi prema tome bilo potrebno da banke intervenišu, morale bi one ili da ograniče izdavanje privatnih zajmova ili da zavedu inflaciju kredita. Od Novčanične banke već je zatraženo, da putem preuzima-