Народно благостање

Страна 136 __

nia zlata iz valutnog fonda, poveća opticaj. Bojazni od inflacije u Engleskoj su opravdane, jer je konjunktura, prema mišljenju stručnjaka, po sebi u punom jeku, tako da bi novo proširenje kredita moralo ubrzati preokret na niže. »The Economist« i Keynes se slažu u tome, da je prema današnjoj situaciji neophodno potrebno održavanje stabilnosti kamatne stope. Javne radove treba ostaviti za docnije, ukoliko se ovi ne bi sada finansirali iz poreskih Sredstava. Ali izgleda da je očekivano povišenje poreza na dohodak i trošarine odloženo zbog ovlaštenja datog vladi za zaključenje zajma.

Пожар је велико зло за оно-

Вечити димничарски прб- га кога погађа. У градовима блем у Београду

са густим насељима пожар није само индивидуално зло. него и социјално. Пожар брзо прелази са једног објекта на други. Није угрожена само имовина грађана него и њихов живот а и општа безбедност је врло често доведена у питање. Пошто се ради о социјалном злу, борба против пожара се води из општег интереса. Димничарском занату као једном од фактора у борби против пожара поклоњена је зато нарочита пажња. Димничарски занат је један од оних“ ретких, који је концесиониран, а код нас уз то још и реониран са прописаним таксама.

Захваљујући овим околностима димничари су успели да себи изграде повлаштен, јединствен положај. Београдски кућевласници су скоро тврдили, да димничарски мајстори уживају огромне приходе, до 100.000 месечно, захваљујући систему концесионирања и'рејонирања. По наводима кућевласника димничари раде несавесно, у чему их помаже отсуство сваке санкције. Кућевласници траже да се димничарски занат слободно обавља, неограниченим приступом оних у занат, који су за то стекли право.

Димничари у свом одговору поричу тврђење кућевласника о баснословним приходима, који по њима износе свега просечно око 90.000 динара годишње по рејону. Они наглашују да дјепостојећи систем концесије најбољи облик

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ (08. _____Брао

од свију, „јер димничарски посао захтева одговорност и пред грађанима и пред влашћу“. -

Једини начелни аргуменат димничара против захтева увођења слободе рада у димничарском занату је принцип личне одговорности. Власти могу приликом давања концесија да одаберу оне који ће по њиховом мишљењу бити најподеснији за вршење те важне службе са којом је скопчан, као што смо видели, важан јавни интерес. Даље контрола је код ограниченог брја концесионираних занатлија, који уз тоимају рејоне, лакши, него код слободног заната. Моменат личне одговорности играо је несумњиво важну улогу код увођења концесионираних заната у законодавству свих земаља. У пракси се међутим показало, да је лична одговорност према потрошачу или примаоцу услуга већа код слободних заната него код монополисаних. Нема човека који не би искористио монопол, тражећи или несразмерно високу цену или дајући слабију робу односно мање вредну услугу него у слободној утакмици. У слободној конкуренцији, међутим, жеља потрошачева је меродавна. Онај који о њој не води рачуна мора да уступи своје место другом. Потрошач Не у свом властитом интересу водити рачуна да му се да најбоља роба или услуга. Тај природни захтев потрошача важи и према димничарима. 5 У жељи да се заштити социјални интерес, власт је себи осигурала контролу. Међутим то се може постићи и код слободне конкуренције. Може се и боље, пошто код садашњег режима димничари нису имали да се боје да изгубе свој монополистички положај. Треба оставити кућевласнику, који је у највећој мери заинтересован, да контролише димничара. Ми допуштамо могућност да постоји немаран пућевласник, који препушта да контролише димничара, тако је угрожен и социјални интерес. Али то није разлог да се уведе монопол, него тре: ба контролисати кућевласника. Димничар има највећег интереса да се димњаци што чешће чисте, а најмање онолико колико је прописано. Његова контрола ће бити најефикаснија у квантитативном погледу, док ће кућевласник у свом интересу вршити најбољу контролу квалитета рада.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Од 3 о. м. утврђене су цене пшеници у Италији од 122—126 лира за квинтал према провенијенцијама.

— У Чехословачкој добило је на основу аграрне реформе 1936 године 560 нових земљорадника хипотекарне зајмове у висини 41,5 мил. кч., а обртни капитал у висини 6,9 мил. добило је 333 нова поседника.

— Министарство пољопривреде одредило је минималну цену за ланено семе од овогодишње жетве са 300 дин. по метричкој центи од које цене се може одбити највише 10% и то 5% у корист купца. Минимална цена за рицинусово семе одређена је са 300 дин. Прилог за уљарско-семенски фонд пада на. терет купца.

INDUSTRIJA

— Хемијска корпорација у Италији поднела је меродавним на проучавање низ предлога за унапређење производње домаћег погонског средства, изградње индустрије масти и боја и производње домаће коже. Између осталих мера за унапређење хемијске индустрије тражи се и ревизија царинске номенклатуре и тарифе.

— У Јужној Русији подигнуте су три нове високе пећи са капацитетом од 560.000 тона годишње, и десет Мартинових пећи. У западној Сибирији подигнуто је 5 фабрика кокса, а у Украјини отворено је пет нових рудника гвожђа са годишњим капацитетом од 7 мил. тона гвоздене руде.

— У Румунији је основан државни одбор за организовање индустрије наоружања. Организовање ове индустрије треба да буде у сагласности са програмом наоружања домаћим производима водећи рачуна о потребама државе и приватне привреде.

— На преговорима између чехословачких фабрика-

ната вунених тканина и предионица закључено је да се ос"нује заједнички синдикат са седиштем у Брну.

— Производња сировог гвожђа и челика стално се повећава у Чехословачкој. Производња гвожђа износила је у јануару 123.382 тоне према 110.682 у децембру и 91.500 тона у јануару 1936, а челика је произведено у јануару ове године 186.276 тона, што претставља повећање од 22.4 односно 70.5%.

— Хоса цена сировинама на светским тржиштима пореметила је планове чехословачких индустријалаца