Народно благостање

~. eopyap | 157.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

трана 137

проширењу модернизовања својих постројења. Највеће инвестиције биле су предвиђене у металној индустрији, али

и сасвим модерна шећерна индустрија припремала је "нове:

инвестиције.

— Пуштањем у рад рафинерије минералних уља Аквила у Трсту, 15% укупне талијанске потрошње производа рафинерије минералних уља, погонског горива и уља за подмазивање покриваће се производњом у земљи. Италија троши годишње ових производа 2,230.000 тона.

— У Бугарској код Свистова основала је задружна пентрала Булгарски Коноп предионицу кудеље, чији годишњи капацитет износи 700 тона кудељног предива, за

то је потребно 4.500 тона сирове конопље.

— Талијански хемијски концерн Монтекатини ће повећати годишњи капацитет производње скоро основане фабрике алуминиума у Боцену са 7000 на 9000 тона. Фабрика упосљује 700 радника и троши годишње 200 мил. киловат-часа струје.

— Потрошња бауксита у Мађарској повећала се са 246.000 тона у 1985 г. на 368.000 у 1986 год., а производња са 211.000 на 329.000 тона. Мађарска производња у 1986 г. била је само нешто већа од наше која је износила 313:000 тона.

— Индустријски отсек Трговинско-индустријске коморе у Загребу ће предложити Министарству трговине н индустрије да забрани оснивање нових предузећа за производњу сувих батерија за џепне електричне лампе, пошто постојећа могу да подмире потребу.

— У државним рудницима угља произведено је у 1935 години 1,5 мил. тона угља према 1,46 мил. у претходној години. Целокупна производња угља у нашој земљи износила је у 1986 години 4,4 мил. тона, удео државних

· Рудника у њему је 35% као и у 1935. Највећи део држав-

њих рудника отпада на Босну и Херцеговину, а и највећи део производње 1,2 мил. тона, 80% укупне производње државних рудника према 1,09 мил. тона и 72% у претходној години. Производња електричне струје у централама код државних рудника показује такође пораст.

— Proizvodnja čelika u S. A. D. u prošloi godini je iznela 48 mil. tona, manje za 12% nego u 1999 god.

— Proizvodnia automobila u S. A. D. u prošloj godini je bila 4,65 mil. kola, manie za 12% nego u 1999 godini.

_— Industriiski otsek zagrebačke Trgovinsko-industrijske komore tražio je od vlade, između ostalog, da raspodeli u Hrvatskom Primorju i Lici 50.000 ovaca, koje bi se imale nabaviti u Vojvodini, za podizanje ovčarstva | osiguranje tekstilne industrije sirovinama. Zatim je traženo da se dozvoli uvoz bez carine onih mašina, koje se ne izrađuju u zemlji. Komora treba da preduzme korake kod vlade protiv nameravanog povećanja doprinosa za vanredno iskorišćavanje puteva. | — Prva hrvatska tvornica ulia u Zagrebu namerava da podigne magacine u Novoj Crnji i Staroj Pazovi, sa kapacitetom od po 100 vagona, u Itebeju, Starom Bečeju, Konaku, Pivnici, Starom Sivcu i Novom Vrbasu od po 50 vagona. Magacini treba da služe za lagerovanje uljanog semena, koje fabrika kupuje u tim krajevima.

— Pančevački parni mlin povećao je kapital sa 4 mil. na 10 mil. din. izdavanjem 120.000 akcija od po 50 dinara.

·'Dobijena sredstva upotrebiće se za podizanje ljuštionice pi-

Tinča.

| — »Vreme« donosi, da se u mariborskim tekstilnim fabrikama radi u tri partije i danju i noću. Porudžbine su tako velike, da su i lageri ispraženjeni.

— Na konferenciji u Ministarstvu trgovine i industrije postignut је sporazum sa fabrikama koje proizvode plugove,

po kojim se cena plugu određuje sa 450 din., a kod neposredne kupovine seljaka od fabrika sa 500 dinara.

- -- Ма konferenciji direktora državnih šuma u Ministarstvu šuma i ruda konstatovana je velika šteta u držaVnim šumama usled goroseča. Razlog takvom stanju je nedostatak lugarskog osoblia i nerazumevanie kod naroda. Zatim je odlučeno da se Zakon o zaštiti domaće drvarske industrije ne produžuje posle isteka njegove važnosti. Veliki deo ugovora, skloplinih po ovom zakonu, nile se mogao ostvariti zbog nedostatka kapitala malih pilanara. Od 160 rezervacionih ugovora bilo je zakliučeno samo 103 kupoprodaina, čiji se broj smajio na 83. Usled prestanka sa radom malih pilanara ostale su neiskorišćene velike površine koje su bile rezervisane za njih.

— Ministar šuma i ruda izjavio je na konferenciji direktora državnih šuma, da se u državnim šumama prelazi na režiisko poslovanje. Ono je, po ministru, normalni način rada, najkorisniji i za vlasnika i za šumu.

— U Novom Sadu je održana konferencija akcionara Građanskopz električnog d. d. iz Novog Sada. Učesnici su bili mišljenja, da društvo treba da likvidira, jer dosad nije postiglo nikakve rezultate.

— U 1986 g. bilo je u našoj zemlji 2.807 industrijskih preduzeća. Na industriju hrane i pića otpada 692, šumsku 442, kamena i zemlje 385, tekstilnu 9331, električnu 230, metala 184, hemisku 166, ruđarsku 100, koža 82, papira 58 itd.

— Bureau of chines predviđa povećanje potražnje nafte ı preporučuje da se dnevna proizvodnia u martu DO-. veća na 3.159:000 barila prema utvrđenoj dnevnoj proizvodnji u februaru od 3,068.600.

— Čehoslovačka automobilska i mašinska industrija u poslednje vreme toliko je zaposlena, da se novi nalozi Drimaju samo ha duži rok liferovanja. Ovaj iznosi za veće DOrudžbine teretnih automobila do godinu i po dana.

— Čehoslovačke tekstilne fabrike podižu cenu letnioi robi za 5% usled poskupljenja cena pamuku i veštačkoj svili.

TRGOVINA

— На лондонској металној берзи влада незапамћена хоса и закључци су толики, да се њихове количине не могу тачно утврдити. Бакар је поскупио за 4 фунте по тони на вест, да ће влада приступити стварању резерви. Калај је скочио преко 6 фунти при огромном обрту од 800 тона.

— Извоз дувана из Грчке опао је од 47.100 тона 1934/85 на 42.6000 тона у години 1935/36 или за 10%, али у поређењу са просеком последњих за пет година повеЋао се је за 4%. Вредност извоза у прошлој години већа је међутим за 1 милијарду и изнела је 3.87 милијарди према 2:82 милиона драхми. Повећање извоза у златним францима износи 16,5% односно од 80 мил. на 94 мил. зл. фр. Од укупног извоза 50,8% отпада на Немачку, а 174% на 6. U Д.

— Бугарска је 1935 почела извозити маст, а 1936 се извоз удесетостручио и износио 1.118 тона у вредности 32 мил. лева. Од тога извезено је у Немачку 1.088.8 тона, Чехословачку 74 и Енглеску 1 тона.

— У Грчкој је одобрено оснивање акционарског друштва за трговину, индустрију и размену робе, чији је циљ унапређење грчког извоза путем компензација. Друштво ће се бавити и проучавањем и организацијом појединих привредних предузећа као и кредитирањем и управљањем истих за рачун трећих, а такође и преузимањем страних и домаћих заступстава. Капитал износи 3 мил. драхми.

— Za prvih deset meseci 1936 god. uvezeno je u S.A.D. 48,8 mil. kg: mesa prema 95,8 mil. u 1935 god. i 16,1 mil. u 1934 godini.