Народно благостање

Страна 148

zajam), za 121 mil. na 247,4 mil. dinara. Dugoročni zajam kod Državne hipotekarne banke smanjen je za 43,5 mil. na 67,2 mil. dinara. Dug državi od 135 mil. din. početkom 1935 g. smanjen je na 75,3 mil. dinara. Zaostala rata unutrašnjeg zajma od 38,7 mil. din. u potpuhosti |e likvidirana još tokom 1935 god. Isti je slučaj i sa meničnim akceptima od preko 30 mil. din., kao i mnogim drugim, većim i manjim, zajimovima. Struktura dugova |e mnogo povoljnija nego ranije, jer od 620,5 mil. din. ukupnog zaduženja Opštine početkom 4. 2. otpadalo na kratkoročne samo 25,4 mil. din. ili 4,1%, na srednjeročne 152,0 mil. ili 24,5% i dugoročne 443,1 mil. ili 71,4%. Anuitetska služba |e smanjena sa 129,3 mil. din. u 1932 god. i 94,4 mil. u 1935:36 god. na 78,5 mil. din., a udeo u ukupnim izdacima sa 38,0% i 20,45% na 23,70%. U »Ekspozeu« se kaže: »О4 пајvećeg je interesa i najveći uspeh naše finansijske politike pretstavlja sledeća činjenica: samo za interes na opštinska dugovanja u 1935/36 god. plaćeno je nešto oko 57 mil. din., dok će se iduće budžetske godine platiti za interes svega 32 mil. dinara«. Preduzet je veliki broj mera, čiji je cil| rasterećenje građanstva, i njihov efekat za poslednje dve godine ceni g. Pretsednik u svome ekspozeu na 35 mil. din., od čega oko 15,1 mil. otpada na sniženje trošarinskih dažbina, a ostalo na snižene takse, tramvaj i električnu struju. Ali i pored sanacije finansija, koja je bila velikog obima, štednje i reorganizacije, u »Ekspozeu« se kaže da su svi radovi i nabavke, izvršeni u toku 1935 i 1936 оод., Нnansirani potpuno samo redovnim putem: najvećim delom budžetskim kreditima, a malim delom redovno zaključenim zaimovima sa u budžetu osiguranim kreditima za anuitetsku službu. Ako se uzme u obzir podbacivanje ostvarenih prema „predviđenim prihodima, onda je na materijalne rashode moglo stvarno biti utrošeno 1933/34 g. 95,9 mil., 1934'35 g. 104,0 mil., 1935/36 g. 141,4 mil. i 1936/37 о. 154,1 mil. dinara. Prema tome sanacija nije vršena na uštrb kredita na materijalne izdatke. Pored održavanja na istom nivou radova na kaldrmisanju, vodovodnim instalacijama, održavanju kaldrme, parkova i pošumljavanja pojačan je tramvajski vozni park itd. Blagajnička služba је uredna i krajem prošle godine bilo |e gotovine 25,1 mil. din. Sva smanjenja kredita za anuitetnu službu otišla su u korist i na povećanje kredita na materijalne rashode (ti. najproduktivnije) ili na smanjenja tereta građana. 1 pored toga prihodi su se povoljno razvijali, i povećali su se, ali se ipak fiskalno opterećenje po glavi stanovnika, s obzirom na prirast stanovništva, smanjilo.

još jedna važna činjenica govori o štednji i raci-

onalnosti u Opštini beogradskoj. U »Ekspozeu« se ka-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 10

že da važan elemenat kod prosuđivanja i analize opšte privredne, budžetske i finansijske politike Gradskog poglavarstva, jeste realni, efektivni učinak predviđenih budžetskih kredita na materijalne rashode, a on je daleko veći nego ranijih godina. Kupovna snaga jedinice dinara pri opštinskim nabavkama povećala se sa 100 u 1934 g. na 122 u 1935 i 126,3 u 1936 godini. Izdaci na

· održavanje trotoara i kolovoza podmiruju se sa oko

40% od onih iznosa, koji bi teorisko-računski morali da se isplate. Cena radovima kod kaldrmisanja je smanjena, uprkos poskupljenja peska i povećanja nadnica itd.

Kao što nam pokazuju podatci o stanju finansija naših opština poslednjih godina, tako veliku sanaciju i reforme koje je provela Opština beogradska u poslednje dve godine, nisu izvršile ukupno sve ostale opštine u državi.

Mi smo izložili samo rezultate finansijske politike Opštine beogradske, ali su vrlo interesantne i karakteristične i mere, koje su preduzete da bi se postigli ti rezultati i provele mnoge reforme. U pomenutom »Ekspozeu«, koji iznosi blizu 80 stranica, one su detaljno prikazane. Važno bi bilo na njih se osvrnuti ne Samo radi ocene privredno-finansijske politike Opštine beogradske, nego mnogo više i radi ogromne većine naših gradskih opština, čija finansijska politika пе može da izdrži kritiku. Ali prostor nam fo ne dopušta.

Ne možemo preći preko još jedne važne konstatacije, koja potvrđuje naše gledište i daje nam u potpunosti za pravo. Naime, u »Ekspozeu« se, na 20 strani, kaže doslovno:

»U cilju da svima slojevima Beograđana omogući upotrebu tramvaja radi bržeg svršavanja poslova, smanjena je i cena tramvajskoj vožnji, i to smanjenje pri istim ostalim okolnostima trebalo je da donese Opštini manjak prihoda od nekoliko miliona dinara u toku ove budžetske godine. Međutim, ovo smanjenje je imalo za rezultat ne samo povećanje broja putnika, već i poyeća–

nje prihoda, koje |e do novembra 1936 g. iznelo oko 16%...

"А na strani 28 se ide dalje, pa se kaže:

»Gradsko poglavarstvo |e bilo uvereno — a iskustvo iz proteklog vremena nam daje za pravo — da će smanjenje taksa, raznih dažbina i tarifa uticati povoljno na oživljenje prometa dobara, na podizanje životnog standarda Beograđana, kao i opšti privredni, pa logično i platni kapacitet građana prestonice itd. i da će sve te okolnosti, za|edno sa efikasnom kontrolom i racionalizacijom kod prikupljanja prihoda, imati za efekat ne samo postizanje, nego čak i uvećanje predviđenih budžetskih prihoda iz odnosnih izvora.«

III NOVI ZADACI

Izvršena sanacija bila je preduslov za normalan rad u Opštini beogradskoj. To s jedne strane i povoljan priliv prihoda s druge poslužili su kao osnova za optimističku prognozu u nastupajućoj budžetskoj godini. Predlog budžeta za 1937/38 g. predviđen je sa rashodima od 329,7 mil. din. i isto tolikim prihodima, nešto više od ovogodišnjeg. Njegovu kratku analizu mi smo izneli u članku »Predlog budžeta Beograda povećan |e za 1937/38 g.« (N. B., br. 3 od 16 јапцата 0. 2.). Malo povećanje ličnih rashoda proizišlo je iz proširenja tramvajske službe, povećanja penzija i

zbog nameravanog povećanja dnevnica najmanje plaćenog osoblja — kaže se u »Ekspozeu«. Znatno su se povećali vanredni materijalni rashodi (na 26,4 mil. din. ili 8,00% svih izdataka). A kad se imaju u vidu ukupni materijalni rashodi, onda su oni procentualno posle 1931 g. najveći i iznose oko 50% svih izdataka, dok su u 1939 go. iznosili oko 33,06% 1 1934/35 о. око 39,4%. Za podizanje radničkih stanova predviđen je iznos od 10 mil. din., za održavanje čistoće grada 6,7 mil. prema 4,3 mil. u tekućem budžetu itd.

G. Pretsednik u svome ekspozeu kaže, da su pri-