Народно благостање
6. март 1937.
likom odmeravanja i utvrđivanja prihoda u predloženom budžetu jedino merilo za to bili ostvarivani prihodi u 1935/36 g. i perioda april—decembar budžetske 193637 g., te se očekuje da će biti potpuno realan i uravnotežen.
Mi smo rekli da je karakteristika novog predloga budžeta Beograda povećanje izdataka potrebnih zbog stalnog porasta stanovništva. Poreska snaga stanovništva ne raste u tolikoj meri kao što to rastu potrebni izdatci. S tom činjenicom mora da računa i opštinska uprava, a naročito kada se ima u vidu da se Beograd posle rata neobično širio, pa je to slučaj i poslednjih godina, a bio je i velik priliv stanovništva sa slabijom kupovnom, pa i poreskom snagom.
Pored zadataka, čije se izvršenje može pokriti
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 149
redovnim budžetskim prihodima, Opštinu beogradsku čekaju i mnogi drugi. Stoga se u »Ekspozeu« predvi-
"да zaključenje u toku naredne budžetske godine zajma
za izvođenje izvesnih investicija mnogo većeg obima i drugih opštinskih radova, pa |e i u predlogu novog budžeta predviđena suma od 4,2 mil. din., koja bi imala poslužiti kao anuitet za taj veći zajam. Dok opštinske finansije nisu sanirane i budžet uravnotežen nije se moglo ni misliti na jedan takav poduhvat. Program opštinskih radova se priprema i kad bude gotov, kaže se u »Ekspozeu«, biće iznet pred Gradsko veće, da ga prouči i tek kad bude u potpunosti gOtoV i primljen — nastupiće pitanje nabavke potrebnih Нпапзуskih sredstava.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ
У децембру прошле године
·Монополски приходи за монополски приходи су дали период април-депембар 169,2 мил. дин. више за 119 1936 год. мил. д: или 7,2% него у ис-
том месецу 1985 г. Подбаци-
ли су само приходи од жижица за 0,4 мил. на 6,4 мил. д, а порасли од дувана за 7,0 мил. на 111,5 мил. соли за 1,8 мил. на 29,0 мил., петролеума за 2,4 мил. на 15,8 мил, цигар-папира за 0,8 мил. на 5,0 мил.
За првих девет месеци буџетске 1936/37 г. (априлдецембар) монополски приходи су дали 1.481,5 мил. дин. према 1.487,9 мил. у истом периоду 1935/86 г., те су подбацили свега за 6,4 мил; или 0,4%. За првих 5 месеци бу: џетске године монополски приходи су опадали и у септембру су почели да расту. Поједине врсте прихода показују следеће кретање (у милионима динара):
1985 г. 1936 r. Били уф% Дуван 1.058,1 1.030,6 = 2,5 Со 217,29 226,8 += 4,4 Петролеум 85,1 99,8 + 14,9 Жижице 62,5 56,5 = 8,5 Цигар-папир 45,7 47,9 1545 Разни приходи 19,3 19,9 115 9,0
Приходи од дувана подбацили су за 27,6 мил. д. или 2,5% и то у првим месецима буџетске године, а од жижица за 6,0 мил. или 8,5%, а повећали се од петролеума за 14,7 мил. или 149%; од цигар-папира за 2,2 мил. или 45% и од разних прихода за 0,6 мил. д. или 3,0%. Такође су
премашили буџетом предвиђени приходи од соли за 21,1.
мил. дин. петролеума за 10,7 мил. и разни за 1,8 мил, а подбацили од дувана за 18,3 мил., жижица за 3,2 мил. н цигар-папира за 3,8 мил. д. Повећање прихода је уследило од већих куповина монополских артикала (соли, петролеума), од стране сељака, а побољшање последњих месеци је одјек снажнијег оживљења/) привредне делатности у нашој земљи. наивна НЕ о јеко«“ | donosi, 1пбегесапепц statistiku stanbenog stanja u Zagrebu sa naročitim osvrtom na radničke stanove. Iz nje se vidi da je broj kuća 1910 g. iznosio 4.337, 1931 g. 12.669, a 1934 g. 13.605. Broj stanbenih prostorija izneo je istih godina 52.988, 114.808 i 122.646, raspoređenih na 72.205, 168.610 i 214.139 stanovnika. Pod stan-
Stanbene prilike pogoršale su se posle rata
Ko
ЕМИ
benim prostorijama računate su i kuhinje kao sobe. Prostorije su bile raspoređene prema socijalno-ekonomskim · skupinama na sitne građane, koji su raspolagali sa 1—2 prostorije, srednji stalež (8—4 prostorije) i imućne krugove (5 i više). Prva skupina obuhvatala je 1910 od ukupnog stanovništva blizu 49% a 1931 g. 54,5%, srednji stalež 38,6% i 36,8%, a imućni krugovi 12,5% i 8,/%. Prema tome se razlikuje i naseljenost po stanbenim prostorijama, koja kod sitnih građana sa samo jednom sobom 1910 g. iznosi 2,73 lica na jednu sobu, a 1931 g. 3,08, kod onih sa dve prostorije 9,15 1 2,19, док kod srednjeg staleža 1,06 i 1,13 i kod imućnih 0,88 i 0,81 na jednu sobu. Iz ovoga se vidi da se stanbeno pitanje u 1931 g: pogoršalo prema 1910 i, ako se stanje od 1910 uzme kao 100, onda indeks pomenute četiri grupe u 1951 iznosi 113, 102, 107 i 92. Samo grupa imućnih pokazuje poboljšanje, dok je pogoršanje najveće kod sitnih građana sa jednom stanbenom prostorilom. Za 19934 g. raspolažemo samo sumarnim podatkom. Totalni indeks stanbenih prilika u toj godini izneo je 197 prema 108 u 1931 g. i 100 u 1910 godini. Pogoršanje stanbenih prilika, dakle, konstantno se nastavlja. Brzina prirasta soba kod pojedinih socijalno-ekonomskih grupa podjednaka je i, u procentima izražena, kod sitnih građana obadve skupine 1931 g. iznela ie prema 1910 g. 155,88%, a 1934 g. 188,54% prema prirastu stanovništVa OVe grupe od 160,8% и 1981 godini. Kod srednjeg staleža je odnos prirasta soba prema prirastu stanovništva takođe nepovoljan, јег imamo 108,7%. (1931) i 116,8/% (1934) prema 122,28% (1931). Тек kod imućnih krugova vidimo poboljšanje, jer odgovarajući procenti iznose 75,77%, 88,45% ргета 61,83%. Ukupno uzevši izlazi da su od 1910 g. stanovi odn. stanbene prostorije mnogo manje porasle od stanovništva, ti. da је stanbeno stanje poslednjih godina mnogo gore od predratnog. Razlike u razvoju pomenutih sociialnih skupina u uskoj su vezi sa razvojem industrile Zagreba, koja nosi sa sobom selenje stanovništva sa sela u grad i brzi porast skupine sitnih građana. Ovde je porast najbrži i, ako se stanbene prilike budu razvijale istim tempom, dalji razvoi će ovde donositi sve veće pogoršanje. Za ilustraciju stanja ove grupe treba dodati da su prizemni stanovi bez higijenskih uslova, koji sačinjavaju najveći deo utočišta sitnih građana, геdovna pojava. Oni se nalaze na periferiji grada. Ukoliko oni nastavaju sam grad, preovlađuju stanovi u suterenima i mansardama. Interesantni su podatci o procentualnom udelu stana-
Tine u minimalnom budžetu »Indeksa« za neoženjenog radni-